недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 30.05.2015. у 09:15 Радован Пантовић

Ко ће нам децу васпитавати

Половином прошлог века, већина америчких породица имала је у кући само једну књигу, Библију. Ако је неко и пожелео још једну, набављао је обавезно „Како васпитавати дете” по доктору Споку. Овај вредни педијатар, психоаналитичар, потпуно је обрнуо традиционални васпитни стил. У центар неприкосновене пажње поставио је љубав, индивидуалност, поштовање жеље и дечије личности. Књиге доктора Спока преведене су на педесетак светских језика и штампане у десетине милиона примерака.

Неку деценију касније када је бејби-бум генерација стасала, Спок се покајао. „Преварио сам се”, изјавио је и признао да и он као и његове колеге сноси део кривице због погрешно усмерених побуна тадашње омладине. „Ми смо минирали поверење родитеља у саме себе. Претерано попуштање охрабрило је децу да захтевају све више и више...”

„Модел доктора Спока” ипак је постао јачи од његовог кајања. Проширио се по свету и развио нове стилове. У Шведској је крајем седамдесетих родитељима уведена забрана физичког кажњавања деце. Када је крајем осамдесетих донета Конвенција УН о правима детета нађен је нови алиби, а мама и тата постали су „сумњива лица” у још тридесетак земаља света.

Тихи рат за државну контролу родитељских права стигао је и код нас. У нацрту Грађанског законика који улази у јавну расправу за родитеље који телесно кажњавају своју децу предвиђене су озбиљне санкције.

Заговорници удара на батину позивају се све чешће на насиље над децом и потребу „хуманизације” односа у породици. То захтева увођење нових стандарда и васпитање искључиво „љубављу и посвећеношћу”, поштовање дечијег достојанства и његових права.

Противници ствар виде као прикривени удар на породицу и недопустиво мешање државе у приватни однос родитељ–дете. Све то, тврде, могло би да подрије родитељски ауторитет и произведе генерације „презаштићене”, размажене и неспособне деце. Залажу се за допуштену разумну телесну казну која доноси више користи него штете.

Историја васпитања препуна је спорова. У примитивним заједницама дете је сматрано непотпуним и разума лишеним бићем које тек обредом иницијације ступа у свет одраслих. Античка заједница била је прилично равнодушна према личности детета а васпитање је било условљено углавном потребама државног уређења. Мали Спартанци били су потпуно другачије васпитавани од својих вршњака у Атини. У новом веку једина константа била је амбивалентност у односу према детету. Међутим модерно доба, од Русоа наовамо, васпитање дефинише као изградњу целовите, самосталне и одговорне личности способне да живи од свог рада и залагања.

Тај процес изградње превасходно се одвија у породици. Она је, како каже Френсис Фукујама, срце цивилизације. Најзначајнија друштвена институција. Она је лабораторија која обликује карактере деце, даје им трајна упутства за суочавање са изазовима света одраслих. Упркос сталним притисцима, ударима „модерне” и друштвеним променама њена супериорност остаје неокрњена, а њен рок трајања још није истекао.

Због тога у овом спору о батини у васпитању ваља више веровати породици него држави. Праву меру васпитања пре ће наћи самосвесни родитељ него администрација коалиционих влада или „независни” активисти. То је, на крају крајева, признао и др Спок.

Коментари30
143ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sanja vaspitacica
Moje iskustvo u radu sa decom mi je pokazalo da agresivnost kod dece ima direktne veze sa roditeljskim batinanjem. Deca vole da oponasaju odrasle sto je prirodno. Tako da deca koja tuku drugu decu primaju batine kod kuce. Deca koja psuju na drugu decu i sama su izlozena psovkama. Nemojte da bodrimo naslino ponasanje!
Памет и разум
Коментар Јованке Орлеанке показује да у овој земљи има итекако паметних и разумних људи. На жалост, такве ретко ко слуша, а власт или не зна за такве, или зна, али се прави луда. Невоља за друштво је што паметни и разумни неће да се трпају, а морали би итекако да се трпају, јер кад се они повуку, чују се углавном они други.
Kažnjavanje radi osvete
Maja nikić@ Vi ste očigledno bili loš roditelj-vaspitač. Vi ih verovatno niste blago udarili po turu, i niste ih kažnjavali da bi ste im pokazali da to što rade nije dobro, već ste ih tukli da bi ste im se osvetili za njihove dečje nestašluke. Kažnjavanje i starijih i dece ne sme biti zbog osvete, već kao opomena da se ne sme raditi ono što nije dozvoljeno.
Navedite gde i kada
koraci koraci@ navedite gde, u kom gradu, u kom centru, i kada, ste radili u centru koji pominjete. Iskreno, ja ne verujem.
jovanka orleanka
Vaspitanje dece je toliko slozena stvar da ni udzbenik sa preciznim uputstvima ne bi resio preobleme sa kojima se svaki roditelj suocava tokom odrastanja deteta. Ali, osnova svega je u tome da postoje univerzalne vrednosti o kojima se vise skoro i ne govori, a to su, dobrota, postenje, skromnost, postovanje, paznja, saosecanje, kultura, pristojnost...kada sami roditelji budu promoteri svih ovih vrednosti, to ce se jednostavno preslikati i na decu, a samim tim i na drustvo u celini. Socijalne sluzbe ce se tada baviti samo izuzetnim slucajevima, sto jedino i ima smisla. Ovo sto imamo danas dobija razmere epidemije, zato sto su zakazale pre svega institucije ( nebrigom o pojedincu koji je deo porodice,napravilie su stetu, pa misle da zakonima regulisu posledicu, ne trazeci resenja za uzrok ) a onda se sve to odrazilo i na kvalitet zivota, samim tim i na porodicu i odnose u njoj, sto za posledicu ima ovako masovnu pojavu nasilja koja se iz porodice iznosi na ulicu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља