четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:15

У Великом рату мушка кошуља ушла у женску гардеробу

Аутор: Андријана Цветићанинсубота, 30.05.2015. у 15:00
Живка Ранојевић 1917. у српском грађанском костиму, у знак отпора окупатору (у средини) и у предратним европским моделима (1911. и 1912.)

Мањи ободи на шеширима, сукње изнад глежњева које не спутавају корак жене у чију су свакодневицу, због ратних дешавања, ушли до тада искључиво мушки послови; могућност да на улицу изађу голе главе и понесу комад мушке гардеробе попут беле кошуље и кравате, неке су од промена које је Први светски рат увео у моду, на почетку 20. века.

До тада велики салони, попут онога у власништву дизајнера Жана Патуа, постали су кројачнице униформи за болничарке и војнике. Прилагођена дамама, ова гардероба такође је постала, данашњим речником, „тренди”. А на страницама модних магазина из Париза, Беча и Берлина уведене су рубрике „Рат и мода” да би се читатељке упутиле како да се обуку у новонасталим околностима. Нису заобиђене ни најтрагичније ситуације – редакције су цртале предлоге за удовице. Ни Србију, као сиромашну и окупирану земљу, нису мимоишле ове, тектонске модне промене, о чему сведоче фотографије обичних људи из тог доба.

На предавању у оквиру циклуса „Велики рат и мали човек” у београдском Етнографском музеју, мр Бојана Поповић, кустос Музеја примењених уметности, осветлила је сегмент одевања у четворогодишњем ратном периоду и првим поратним годинама.

– Велики рат је на посредан начин допринео не само еманципацији жена кроз њихов нови друштвени положај већ је утицао и на одевање. Кројеви који су до тада били струкирани, вишеслојни, истицали женске облине, полако су напуштени – испричала је кустоскиња Поповић.

Из практичних разлога, попут оних да су жене преузеле до тада мушке послове до чињенице да није било времена да се дуго шије, била је оскудица материјала. Текстилна индустрија радила је у ратне сврхе, а недостајала су природна предива. Велики рат био је доба када су се први пут произвели синтетички жерсеј у Аустрији, док су Британци створили вештачку свилу.

Париз је задржао титулу престонице са модним нормативима који су у наше крајеве стизали посредно преко Беча и Берлина. Зараћене стране покушавале су да наметну придев националног моди, чиме је она губила суштину – интернационалност.

– Највећи део нашег становништва под окупацијом или у избеглиштву био је у оскудици. Како се каже. били су „голи и боси”. За фотографије које су у то доба служиле као дописне карте и сведочанство да су добро, Нишлијке, Крушевљанке, Београђанке подједнако су се облачиле у скромне предратне хаљине. Не тако често породица је располага једним паром обуће. Само малобројни могли су да приуште понеки шешир или нове комаде одеће – појаснила је Бојана Поповић.

Жена чији је рад у време стварања нове слике света донео и коперникански заокрет у моди, Габријел Коко Шанел започињала је развој своје компаније. Примера ради, 1916. у париском салону имала је 300 кројачица. Први бутик, не случајно, отворила је у Бијарицу на Азурној обали, где је било збирно место за избеглу аристократију из Русије, покорених земља Европе, или за богате Американке. Њени сведени кројеви били су инспирисани униформама морнара и најавили су поратни талас лежерних, неспутаних дечачких кројева за даме. Ратну кринолину, како су називали широку сукњу дужине изнад глежња, заменила је равна форма уз обрисе тела мршавих девојака. Све остало је део савремене модне историје.

----------------------------------

Дечја морнарска оделца

Деца су се до матуре облачила као деца. Дечаци у кратке панталоне, девојчице у кратке сукњице. Тек по стасавању добијала су прилику да се обуку попут одраслих: девојке да ставе шешир, понесу дугачку сукњу и рукавице, а момци да носе дугачке ногавице и шешир на глави. Индустријска производња морнарских оделца за децу оба пола донела је револуцију и готово да нема архаичних фотографија на којима се не види дете у оваквом, најчешће белом комплетићу.

----------------------------------

Боје и ношња

Непосредно пред Велики рат носиле су се пастелне боје. Сива и црна доминирале су током четворогодишњег ратног периода и тек почетком двадесетих година 20. века колорит се вратио. До сеоског становништва мода није стизала. Њихову гардеробу чинили су ношња и национални грађански костим. Чак су се и жене које су се облачиле „европски” током окупације окретале традиционалним моделима како би показале националну припадност и пркос окупатору.


Коментари0
ad146
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља