понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:47

Општинари направе минус, па повећају порезе на станове

Аутор: М. Авакумовићнедеља, 31.05.2015. у 09:15
Подела на зоне одређује висину пореза (Фото Д. Јевремовић)

Суочене са све празнијим локалним касама и све већим расходима локалне самоуправе на све начине покушавају да повећавају приходе. Београд је, на пример, за ову годину планирао осам одсто већи прилив од пореза на имовину. Модел за пунију касу нађен је у повећању основице и новом зонирању града па је тако у појединим општинама овај намет већи и до 20 одсто. Чини се да је лакше било додатно оглобити грађане који уредно плаћају ову дажбину него повећати обухват наплате и опорезовати оне који „пролећу” испод радара порезника и уопште не плаћају порез на имовину.

Подсећања ради, прошле године порез на имовину грађанима је повећан и до 80 одсто, а фирмама први пут обрачунаван по тржишној вредности. Упркос томе приход од овог намета је 2014. године подбацио у укупном збиру. Прикупљено је око 35 милијарди динара што је између 10 и 20 одсто мање у односу на 2013. годину. Узрок томе углавном је било укидање накнаде за коришћење земљишта и то што је све општине нису у потпуности интегрисале у порез на имовину. Тако да овогодишњим повећањем пореза поједине локалне самоуправе покушавају да надокнаде губитке настале њеним укидањем. Не треба заборавити да је тај приход у укупним приходима Београда учествовао са 11,2 одсто те да овогодишњим повећањем од осам одсто престоница фактички покушава да надокнади губитке. Наравно има општина, као што је Уб, у којој је накнада за коришћење земљишта чинила 36 одсто прихода или Свилајнац 25 одсто, али је њено укидање посебан изазов за Београд који је требало да поднесе највећи губитак будући да је он књижио чак 52 одсто наплаћених средстава на име те накнаде у целој Србији. Утисак је ипак да Београд, рекло би се невешто и неправедно надокнађује те губитке.

Милојко Арсић, професор Економског факултета и један од аутора „Анализе могућности за компензацију прихода од накнаде за коришћење грађевинског земљишта кроз порез на имовину”, каже да би најпре требало повећати обухват наплате. Као посебно значајну могућност наводи опорезивања пољопривредног и шумског земљишта, које се тренутно не опорезује. Његов потенцијал је око девет милијарди динара.

Када је реч о повећању основице за порез на стан, што је био случај у Београду, Арсић каже да она не би смела да пређе тржишну вредност некретнине. Пракса је како истиче да пореска основица буде 10 до 15 одсто нижа од тржишне вредности и за све преко тога грађани имају право жалбе.

На питање како је могуће да основица расте у време када цене некретнина падају и да тржишна вредност квадратног метра стана у центру Београда порасте са 145.000 динара на 160.000, један од наших саговорника упућен у ову тематику који није желео да му се наводи име, каже да је ту цену Пореска управа сасвим сигурно одредила на основу купопродајних трансакција за зону у којој се та некретнина налази. Не треба, каже он, изгубити из вида да локалне самоуправе више немају никаква ограничења у погледу повећања пореза на имовину тако да оне основицу, која је дуго била потцењена, лагано изједначавају са тржишном вредношћу.

Ипак зарад праведнијег опорезивања он предлаже и фер зонирање, што значи постојање мањих зона у којима би се за просек узимао мањи број купопродајних уговора који би реалније осликавали тржишну вредност да не би квадратни метар уџерице на Зеленом венцу старе седам деценија вредновали исто као новосаграђени квадрат на Теразијској тераси.

Као посебну нелогичност при утврђивању пореза на имовину наводи цене грађевинског земљишта и одређивање зона у градовима. Тако на пример, према градским одлукама из 2014. године пета, најјефтинија зона, у Новом Саду износи 10.000 динара по метру квадратном, док је најјефтинија у Београду 800 динара. Београд је имао пет зона које су јефтиније од најјефтиније у Новом Саду. Још нелогичније је да у Инђији квадратни метар кошта 1.107 динара у првој зони, а у Пироту у истој тој зони 19.720 динара.

Димитрије Лукић, председник општине Сокобања, није повећавао основицу и мењао зоне већ је повећао обухват наплате за 25 до 30 одсто тако што је пописао и у систем убацио оне који никада нису плаћали порез. То је део пројекта немачке организације ГИЗ која финансира и ангажује пописиваче у девет градова источне Србије како би показала да је боље обухватити што већи број обвезника него повећавати порез.

Александар Грунауер, из ове немачке организације, каже да су њихови пописивачи ишли од куће до куће и премеравали и пописивали сву имовину почев од оног што је неко доградио па „заборавио” да пријави до тога да ништа није пријавио. Мајданпек је зато у периоду октобар-децембар 2014. имао наплату од 75 одсто, што је за српске прилике прилично добро. Неготин је, на пример, за 2014. имао 3.161 нову и 3.240 измењених пореских пријава због повећања квадратуре.

– После повећања обухвата и наплате пореза поједини председници општина из ове групе озбиљно размишљају да снизе порез на имовину– каже Грунауер.


Коментари36
3807f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran s
Svi se samo žale na SNS,ispade da niko nije glasao za njih a oni na vlasti.
Milan Knežević
Nisam znao da Srbija ima atomsko naoružanje dok demokrate nisu došle na vlast. Hirošima je dečija igra prema njima šta su sve učinili sa Srbijom. Jedan od poslednjih bastiona je opština Vračar gde se i danas nastavlja politika pustošenja, posledni primer je porez na imovinu građana. Dok tržišna vrednost stanova opada kod demokrata raste što je jedinstveni slučaj u svetu.Lepo vam zavuku ruku u džep za dodatnih 20% poreza i niko ništa-to je sve kako njima treba i odgovara. Soliter star skoro pedeset godina, oronule fasada (voda ulazi u stanove za vreme kiše), sa liftovima strave i užasa, bez ventilacije i svetlarnika je zgrada visokog luksuza kao da je u Monte Karlu.Nije mi jasna matematika tih opštinskih činovnika, kako nešto može da poskupi 20% bez ikakve logike i osnova, jednom rečju to se svodi na ono Makijavelističko"cilj opravdava sredstvo" a u ovom slučaju na puko ostajanje na vlasti i drpanje dok može. Valjda ćemo vam uskoro videti leđa gospodo opštionari (čitaj dahije)
Рраша Поповић
Ово око пореза (такси,доприноса и др.дажбина које су исто порез) је "просто ко пасуљ". Биће све тако док на изборе идемо као на свадбу,док између два зла бирамо мање,док избори служе само онима да се сами бирају који се сете грађана само пред изборе,а после нам деру кожу и раде без икакве одговорности. То је цена давања бланко подршке мешетарима,нерадницима,неспособњаковићима и онима који демагогијом и популизмом вешто управљају кризом обезбеђујући себи високопрофитабилну позицију. Повећање постојећих и увођење нових намета је знак потпуне емпатије оних на власти према грађанима,који су,према нама некима,потпуно збуњени.По мени збуњени безразложно. Иначе овај "феномен" да општине могу неконтролисано да уводе порез је "системски" решен.Државни ниво је у Буџет усмерио скоро све приходе,оставивши општине без пара,али уз право да самостално воде пореску политику. Иначе,суштински,то је бескурпулозан начин увођења пореза и грубо завлачење руку у џеп грађана.
Jovan Cvetković @ Maja Petrović
Vidim da me niste razumeli.Porez na prenos apsolutnih prava plaćaju svi prilikom kupovine nekretnine,bez obzira da li će u njoj živeti ili izdavati i ja o tome nisam ni govorio,već o porezu na imovinu.Zalažem se za to da se ovaj porez potpuno ukine ,a da se uvede porez od 10% koji bi se plaćao na prihod od nekretnina koje se izdaju.Takodje se zalažem za legalno izdavanje koje uključuje obavezno sklapanje ugovora izmedju vlasnika i zakupca,pri čemu bi zakupac vlasniku na posebni račun svakog meseca uplaćivao rentu.Tako bi vi plaćali porez samo na rentu koju ste prihodovali,pa ako bi zakupac raskinuo ugovor i vi par meseci ne bi pronašli novog,ne bi za taj period ništa plaćali,jer niste imali prihod od izdavanja.Isto tako kada imate zakonske ugovore sa zakupcem,vi se kroz ugovor možete obezbediti tako što bi tražili depozit u odredjenoj vrednosti,koji bi služio za eventualno saniranje štete koju je zakupac napravio,a koji bi vratili zakupcu po isteku ugovora,ako ne bi bilo nikakve štete
Б. Марић
У суштини, ствар је проста. Порези морају да се повећавају како би плате добијали градски функционери као нпр. онај арогантни Петронијевић из градске владе Београда који је не трепнувши изјавио: што се ти пензионери буне због смањења пензија - они добијају паре од државе !!!??

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља