среда, 21.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.06.2015. у 08:15 Оливера Поповић

Глобус хистерикус није знак за панику

„Нешто ме стеже у грлу, једва гутам, као да имам кнедлу!”

Ова реченица звучи познато: данас свако од нас у породици или радном окружењу познаје особу која је уверена да ове тегобе потичу од проблема повезаних са штитастом (тироидном) жлездом.

Одговор који на овакву притужбу следи логичан је: „Треба да урадиш неке анализе и одеш код ендокринолога.”

Уз депресију, коју је данас модерно „имати”, чак и када смо само нерасположени и опхрвани егзистенцијалним бригама, друга најчешћа лаичка дијагноза јесте „проблем са штитастом жлездом”. Због тога многи грађани у приватним лабораторијама самоиницијативно раде свима познате анализе хормона, а онда се испред амбуланти ендокринолога, од којих очекују да им протумаче шта им се догађа, праве огромне гужве. Професор др Ђуро Мацут, ендокринолог Клиничког центра Србије, помаже да се разбије прво уврежено мишљење:

„Штитаста жлезда ’стеже’ само када је увећана. У осталим случајевима чешће се ради о субјективном осећају, који се зове глобус хистерикус, а који се описује као осећај ’стезања’ у врату. Реч је о неурози, која се испољава код жена у неком тренутку и суштински нема везе са обољењима штитасте жлезде.”

Др Мацут скреће пажњу на још један проблем: технологизацију медицине!

„Сваки изабрани лекар или специјалиста опште медицине треба да зна да уради клинички преглед, да процени морфологију те жлезде и утврди да ли је увећана. Преглед је кључан, али многи то не знају да ураде. Пацијенти се у великом броју шаљу се на ултразвучни преглед штитасте жлезде и проналазе се разноразне промене.”

Он објашњава како се често небитни, наводни чворићи, то јест цистичне промене, промера свега неколико милиметара, пацијенту представе као проблеми од великог значаја и, по правилу, он се шаље да уради у некој лабораторији испитивање хормона и свих антитела. Следе и упути за ендокринолога, на даља испитивања.

„У великом броју случајева је то непотребно. Таква особа суочава се прво са непотребном паником и страхом, али и са трошковима, умножавају се прегледи и анализе, а у неким случајевима се непотребно повећавају трошкови здравствене заштите”, став је нашег саговорника.

Наравно да и овај лекар прихвата да је боље спречити него лечити, али каже да је његова препорука да се крене од узимањем прво породичне, а затим и личне анамнезе, то јест историје болести, и да је сасвим довољна једна лабораторијска анализа којом се из крви мери ниво тиреостимулишућег хормона, познатог ТСХ-а. Тек ако резултати ТСХ теста потврде сумње, треба пацијента слати на даље анализе антитела и укупних хормона.

„Кључно је утврдити да ли је неко у породици имао било какву врсту обољења штитасте жлезде: струму, то јест увећање штитасте жлезде, ’чворове’, операцију или неку аутоимуну болест жлезде. Таква особа треба под контролом ендокринолога да буде од млађег узраста, али после 65 године провера ТСХ-а се врши на сваких пет година. Ако не постоји породично оптерећење, лекар мора да размотри да ли та особа има неку другу аутоимуну болест, на пример дијабетес типа 1, да ли је била трудна, да ли је прошла зрачења због неке друге болести”, набраја др Мацут.  

Наш саговорник додаје да је истина да се данас све аутоимуне болести откривају у већем броју, па и болести штитасте жлезде. Чак четири до пет пута је чешћи поремећај смањене функције ове жлезде код жена.

„Смањена функција је суштински безазленије обољење, које не води ка карциному, али се тешко открива јер је везана за низ малих суптилних проблема, који не препознаје ни погођена особа ни лекар. Врло је често код трудница и жене после трудноће. Жена постаје малаксала, трома, успорена, отиче и замара се. Често трудница ништа не примети у току трудноће, него тек шест месеци или касније после порођаја. Али не ради се ни о каквом умишљеном умору и и малаксалости због бесаних ноћи и обавеза око новорођенчета, већ оне имају реалан проблем”, наводи др Мацут, додајући да ако се овај проблем открије у трудноћи, мора да се лечи одговарајућим лековима.

Др Мацут потврђује да је дугогодишњи живот под хроничним стресом често у вези са појавом аутоимуних обољења, међу којима су и болести штитасте жлезде.

Коментари0
ab124
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља