четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:59

Аутобус из филма „Ко то тамо пева” опет креће за Београд

понедељак, 01.06.2015. у 22:00
Чека рестаурацију: „Мерцедесов” аутобус из 1952. године (Фото „Вечерњи лист”)

Рестаурација аутобуса из чувеног филма „Ко то тамо пева” Слободана Шијана почела је у просторима загребачког „Јадран филма”. После враћања у стање у каквом је био за време снимања ове комедије, планирана је турнеја по државама бивше Југославије.

Према речима председника управе „Јадран филма” Винка Грубишића, за „Мерцедесов” аутобус постоји велико интересовање јавности, али и инвеститора заинтересованих за рестаурацију и изнајмљивање, објавили су хрватски медији. Грубишић, који је недавно најавио и римејк филма „Валтер брани Сарајево”, навео је да би турнеја могла да почне већ крајем лета и додао да ће у томе да учествују „велика имена из Хрватске и суседних земаља”, која није открио, пренео је Танјуг.

Он је нагласио и да за аутобус сваке седмице прима неколико позива оних који желе да га купе или изнајме, али у „Јадран филму” аутобус с натписом „Крстић и син” сматрају „породичним сребром”. Упитан да ли ће расписати конкурс за возача, наследника јунака Мишка (играо га Александар Берчек), Грубишић је додао да је и то једна од могућности.

Поред турнеје по земљама бивше Југославије, у плану је и извођење аутобуса на загребачке улице после рестаурације и добијања регистрације под посебним условима, пренела је агенција Хина.

„Симболички речено, последњих двадесетак година неко нас и вози завезаних очију”, поручио је Грубишић.

Иначе, за потребе прошлогодишњег хрватског „Ин мјузик” фестивала на Јаруну, аутобус, произведен 1952, делимично је рестаурисан. За овај бензинац, са шест цилиндара, тада је потрошено осам литара боје, али мотор није сређиван тако да није био у возном стању.

Филм „Ко то тамо пева” је комедија апсурда из 1980. коју је режирао Слободан Шијан, према сценарију Душана Ковачевића. Реч је о вишеслојној причи о трагикомичним незгодама путника у дотрајалом аутобусу који се, у освит рата 1941, из српске провинције возе према Београду, али и о алегорији о малограђанском лицемерју пред рат.

„Сценарио за филм инспирисан је истинитим догађајем јер је заиста историјска чињеница да је аутобус долазио тог дана и да су његови путници били сличних судбина, решени да стигну у Београд”, рекао је сценариста Ковачевић у једном интервјуу пре две године.

Већи део филма сниман је у Делиблатској пешчари, а глумци су се окупљали испред Цркве Светог Марка у Београду и минибусима су вожени на локације. Снимање је трајало само три и по седмице, некада и по 20 сати дневно.

Једна од многобројних прича везаних за овај филм јесте и она о старици која седи на крају аутобуса. Према неким филмолозима, њена појава симболише надолазећу смрт, о чему сведочи и чињеница да је она тек спорадично присутна. Ипак, у једном разговору са студентима Факултета драмски уметности у Београду, Шијан, иначе и професор режије на овој академији, одбацио је ове тврдње, објашњавајући да је желео да сцена садржи лик коме не мора нарочито да се посвети, а њено спорадично „одсуство” приписао је лошем осветљењу.

Филм у ком су глумили Павле Вуисић, Данило Бата Стојковић, Драган Николић, Неда Арнерић, Славко Штимац, Александар Берчек, Мића Томић, Боро Стјепановић, Ташко Начић... временом је стекао статус култног дела, па се данас сматра једним од најбољих српских, али и југословенских филмова.

Берчек је на Пулском фестивалу освојио „Златну арену” за епизодну улогу, а на нишким „Глумачким сусретима” признање „Цар Константин” за најбољу мушку улогу те године, Душан Ковачевић је на Фестивалу сценарија у Врњачкој Бањи награђен првом наградом. Филм је у Кану освојио награду публике, а и Гран при на фестивалима у Монтреалу, Панами, Ротердаму…

----------------------------------

Најомиљеније реплике из филма

* Вози, Мишко

* И тата би, сине

* Децо, децооо... Буши, хахаха, буши

* Да се ја питам, ја бих овуда протерао аутобус

* Не брините, пушка је закочена

* Пре две године возио Мишко за опкладу два километра везаних очију

И. А.


Коментари6
1fb7a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Makarije Čudotvorac
Film "Ko to tamo peva" Najbolja slika Srbije ikad, producent hrvatska kuća ... Ima li većeg apsurda i veće alegorije na svetu ... Mogu da restauriraju autobus koliko hoće, ali nađite jednog (JEDNOG) hrvatskog glumca u spisku glumaca. Ujedinjavanje u neku novu zajednicu treba zakonski zabraniti (kao Republika Srpska zabranom komunističke partije) uz zaprećenu kaznu teškog fizičkog rada.
nikola andric
Ja zivim u Holandiji preko 40 godina a na taj film sam vodio prijatelje, rodjake pa i komsije. Svi su se slatko nasmejali a meni se to isplatilo posto su me , posle filma, svi zvali na ruckove.
marko kraljevic
Lepo je sto ce Jadran film da uradi restauraciju autobusa, samo me zamima da li ce ostaviti cirilicni natpis "Krstic i sin" obzirom da su rekli da bi ga vozili hrvatskim ulicama.
СЕНОВИЋ СЕНОВИЋ
Аутобус се налази код Кнића.
Neša (Glodur)
Prosto je neverovatno koliko ljudi ne shvataju pozadinu cele priče. Autobus iz filma ići će na turneju po "bivšoj Jugoslaviji" u kojoj će učestvovati "велика имена из Хрватске и суседних земаља". Nekoliko godina intenzivno se propagira sve vezano za Jugoslaviju i Tita. Na delu je vraćanje točka istorije na 1945. godinu, obnavljanje jugoslovenstva, bratstva i jedinstva i titoizma sve u cilju ukidanja nacionalnih vrednosti kao deo projekta globalizacije konstituisanjem jednog anacionalnog sveta kojim je tako lakše upravljati. Međutim, sve to puca jačanjem nacionalnih snaga u velikom broju država jer je projekat globalizma u nikad gorem stanju. Rusija ozbiljno kvari zapadnjačku globalističku idilu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља