уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:32

Више ветропаркова – мањи увоз струје

Аутор: Ј. Петровић-Стојановићчетвртак, 04.06.2015. у 15:00

Уколико би компанија „Џенерал илектрик”, која је заинтересована за градњу ветропаркова у Долову и Ковачици, и са чијим представницима је премијер Србије Александар Вучић, пре два дана, разговарао у Вашингтону, заиста дошла у Србију и озбиљно почела да ради на овим пројектима, Србија би за две године могла да рачуна на прве мегавате струје из ветрова, каже Никола Рајаковић, професор Електротехничког факултета и бивши државни секретар у Министарству енергетике.

– Србија није много одмакла у коришћењу обновљивих извора енергије у укупној својој потрошњи, поготово када је ветар у питању. До сада имамо само 0,6 мегавата инсталиране снаге на Пештерској висоравни, што није ништа, тако да је сваки наговештај озбиљних инвеститора да граде ветропаркове у Србију врло важан, каже Рајаковић.

Упитан шта је разлог за тако мало коришћење ветра код нас, Рајаковић каже, да Србија има велики потенцијал за производњу струје из енергије ветра, али да би инвеститори међу којима предњаче Немци, Италијани, Американци и Руси, наплатили своју инвестицију траже веће гаранције од државе.

Највећи проблем је што у Србији још није решено питање уговора о обавезном откупу струје из ветрова, на основу кога банке хоће да финансирају стотине милиона евра у изградњу ветропаркова. Осим тога, није најбоље регулисано ни питање добијања дозвола, нити изградње прикључка за ветропаркове.

Све то, каже он, спречава инвеститоре да крену у озбиљан посао. Иначе, додаје Рајаковић, ветар је бесплатан и уз помоћ модерне технологије може бити успешно искоришћен. Нека истраживања показују да има довољно ветра да се електричном енергијом задовољи трећина светских потреба. Мале ветротурбине могу се користити у удаљеним местима за напајање кућа које су сувише далеко од мреже.

С обзиром на то да се Србија акционим планом обавезала да ће до 2020. године имати 20 одсто зелене енергије у укупној својој потрошњи, нема још много времена да ту своју обавезу испуни, апелује Рајаковић.

На локацијама које је премијер поменуо у Вашингтону – Ковачица и Долово, већ постоје планови за градњу ветропаркова, подсећа наш саговорник.

– У Ковачици би у септембру ове године требало да почне постављање 76 ваздушних турбина за производњу струје како би се прве завртеле 2016. године. Вредност инвестиције се процењује на 350 милиона евра, а укупна снага добијена из ветра око 250 мегавата, каже он.

Међутим, ветропаркови о којима се разговарало с „Џенерал илектриком” сасвим су нове инвестиције, потврђују у кабинету премијера.

Према неким проценама, већим коришћењем струје из обновљивих извора енергије Србија би смањила неизвесност око увоза пред сваку грејну сезону, а уколико би инвеститори у наредним годинама поставили ветротурбине јачине 500 мегавата, не само да би наша земља испунила обавезу према Европској енергетској заједници, него би надокнадила 90 одсто зимске куповине киловата из иностранства. Само је питање по којој цени, ако Србија данас има социјалну цену струје.

Највећа предност ветропаркова је што се 70 одсто електричне енергије производи зими када Србија највише струје увози и када је увоз најскупљи. Само један ветропарк од 150 мегавата Србији би, у току свог радног века, донео директну финансијску корист од око 250 милиона евра. Од тога би 130 милиона евра ишло у републички буџет кроз порезе на имовину, добит, дивиденде, а око 50 милиона евра би ишло у грађевински и електро сектор током изградње.

– Милијарду евра инвестиција у ветропаркове у Србији чека на границама, јер уговор о откупу струје не обезбеђује сигурност финансијерима – рекао је недавно и Јирген Велшоф, директор Немачке развојне банке код нас.


Коментари14
ae975
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miki mali
Neko ovde napisa da je hidro potencijal Srbije ogroman!? Ocigledno nije iz struke, posto bi znao da je hidro potencijal Srbije skoro potpuno iskoriscen. Ostalo je jos par stotina megavata iz malih hidrocentrala, sto je malo. Jedina veca centrala bi bila Djerdap 3, ali je ona na tako dugom stapu jer ne zavisi samo od nas vec moraju i Rumuni da daju saglasnost, a i ta centrala bi bila reverzibilna. Znaci ne bi stalno radila vec bi samo peglala viskove. Znaci hidro potencijal je gotova prica. Sledeci su vetroparkovi, koji su skupi i komplikovani, ali tu ima mesta za vise gigavata. Na kraju je tu i solarna energija, ali kako je vecina zemlje u Srbiji obradiva to pada u vodu jer se solarne elektrane prave iskljucivo na zemlji koja nije obradiva. Znaci za dalje sirenje, ako se izuzme ugalj, ostaje samo vetar i nuklerna energija. Znao sam i tacne cifre kapaciteta po vrsti izvora ali ne mogu tacno da se setim pa nisam naveo.
Мирослав Маринковић
Нисмо ми земља са малим електро енергетским потенцијалом, само хидро потенцијал је огроман али ? неком не одговара треба да заради на увоз струје па докле ће тако вода тече па тече а ми се ватамо за ваздух е где је ту рачуница?. Већ се помиње поскупљење струје наводно "налог" ММФ, е ако је тако што не поскупе цена рада, павећају пензије по "налогу" ММФ.? а шта је то поскупело код производње струје ? или требају паре држави. Погледајте пвећање пореза на станове то ради локална самоуправа требају јој паре али то је супротно економским законитостима стан старији цена треба да је мања - амортизација, оно гле ко вино што старије то скупље ма кажите треба паре општинарима. Одрасте народу кожу с леђа и народ гладује - не може да намири порезе и прехрани породицу врши неко анализе и види ли овај напаћени народ, или сте дигли главе па никог не видите само гази. Социјална плитика "=0".
Nebojša Mišić
Previše je nestručnih i neobaveštenih koji vole da daju komentare na veoma osetljive stručne teme. Cena struje iz vetra jste subvencionisana ali na perod od 12 godina i za ukupno 500 MW. Naon toga je cena tržišna. Subvencionisana je do perioda otplate ovakve investicije. Niko neće ulagati u nešto što će mu donositi gubitak i to godinama. Da neko uloži u našu zemlju 300 ili 400 miliona Evra mora da ima jasnu kalkulaciju. Nakon 12 godina te vetroelektrane će još decenijama nastaviti da nas snabdevaju strujom po ceni koju tržište definiše a to nam je neophodno. Reke će presušiti, uglja sve manje, nafta nestaje ali Srbi tipično razmišljaju najdalje do sutra. Posle ćemo da molimo druge da nam prodaju malo struje ili kao prosjaci da molimo kao što u svemu na kraju radimo.
пера струја
Енергију из ветроелектрана могу себи да приуште високо развијене земље, зато што добијање такве енергије захтева велика улагања по произведеном kW снаге. Дакле, више ветропаркова - већи дугови. Одакле код нас толика несташица струје када индустрија не ради, а све електране које смо раније имали раде несмањеним капацитетом? Развијене земље запада, које сада граде ветропаркове, нису своју привреду развиле на ветру, него на угљу, нафти и нуклеарном гориву, тако да прича о неопходности ветропаркова подсећа на узречицу чула жаба да се коњ поткива...
vox ex populi
@Andra Loncaric Emigrant | 05/06/2015 07:10 Andrija, SIEMENS je pojam i za američki GE. U Srbiji (Subotica) se proizvode generatori za vetroelektrane. Siemens je bajka u elekroindustriji svih profila. Od mikroelektronike, informatike do energetike svih naponskih nivoa, vozila i plovila. Veliki sam "fan" Siemnsa, ali smatram da je uvođenje vjetroparkova u Srbiji promašaj. I dalje smatram da Srbija primarno mora štediti energiju koju već proizvodi. Njeno trenutno rasipanje, posebno u području grejanja, je veće nego sve energane "na vjetar i sunce" i to je najveća rezerva energije u Srbiji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља