четвртак, 17.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:40

Шта би са захтевима о прању новца

Аутор: Родољуб Шабићпетак, 05.06.2015. у 08:15

Крајем прошлог месеца као повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности упозорио сам све пословне банке у Србији да вишеструко копирање личних докумената клијената без изричитог законског основа није само апстрактно кршење Устава и закона, већ и непотребно малтретирање клијената, као и да је, формирање огромних, вишемилионских збирки копија докумената непотребно, а извесно повећава ризик њихове злоупотребе. Најавио сам да ће свим банкама бити достављено решење којима се таква обрада и формално забрањује.

Поводом акције повереника реаговала је Народна банка Србије саопштењем у којем је поред осталог изразила бојазан да би „евентуално исхитрени” кораци повереника „могли угрозити” остваривање циљева из Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Нећу коментарисати овај „колегијални” поступак НБС, само ћу подсетити да је реч о забрани оних обрада података које (супротно изричитом захтеву Устава) немају основ ни у једном закону, дакле ни поменутом, а да ће банке наставити са применом мера за утврђивање идентитета клијената које имају изричит основ у том закону, (а којих, слободан сам да кажем, и иначе има превише) те да за „забринутост” НБС нема основа.

Али, помињање „прања новца” увек ме подсети на догађај од пре пет година (повод је била „експлозија” информација о обиму учешћа новца Шарићевог нарко-картела у приватизацији наше привреде), кад је јавност имала прилику да се суочи са невероватним примером „комуникације” два органа власти.

Тада, у пролеће 2010. Управа за спречавање прања новца је изнела оцену да се у Србији, и то махом кроз приватизацију „опере” више од 1.700.000.000 евра годишње. Процена износа успешног прања новца била је дословно шокантна – негде на нивоу четвртине тадашњег државног буџета!

Одговорила је Агенција за приватизацију обавестивши јавност да је она истој тој управи годинама достављала захтев за проверу података о сумњивим клијентима и трансакцијама, али без ефекта. У ствари, како су рекли, од укупно 1.769 захтева од управе су повратну информацију добили само у једном случају.

Управа је потом одговорила саопштењем да од јула 2008. од Агенције за приватизацију није добила баш ниједан захтев за проверу, да агенција у том периоду није ниједном изразила сумњу у порекло новца или кредибилитет неког учесника у приватизацији.

Агенција је категорички поновила да је управи поднела 1.769 захтева, последњи, нагласили су, пре неколико дана! И.. – ту је игра завршена, прекинута је „комуникација”.

Сада је пролеће 2015. Прошло је пет година. Како сад ствари стоје са „прањем” новца?

Добро је што постоје какве такве шансе да ће правосуђе дати праве одговоре на питања у вези са „успешним аквизицијама” у случају Шарић. Али, није добро што сигурно не може дати одговоре на многобројна питања чији значај превазилази границе сваког појединачног случаја.

А недоумице и сумње у вези са износима опраног новца, наведени и (с тим у вези) претпостављени примери „сагласности” неких од „битних карика” у ланцу механизма за спречавање прања новца и тајновитост њиховог деловања „оправдана” разлозима „ефикасности”, требало би да подсете да је крајње време (одавно је било) да се добије одговор на питање – какви су заиста ефекти деловања нашег „система” за спречавање прања новца? Јавност некако и нешто „зна” да га „градимо” дуго, дуже од деценије, као и да није нимало јефтин, напротив. Мало, само понешто зна о томе да је, са становишта Уставом зајамчених људских права, (јер дозвољава веома значајне продоре у приватност грађана) најблаже речено, поприлично контроверзан. И готово ништа не зна о његовим резултатима. А без сумње има право да зна.

Повереник за информације


Коментари20
2feaf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bajkoviti evroPAJAC
Odgovor na ovo pitanje dobićemo kad Srbija uđe u EU. Svi perači novca su ili na vlasti ili pod zaštitom vlasti kao sponzori odn. finansijeri političkih stranaka. Do tada skupo ćemo plaćati jeftinu maglu koja nam se svakodnevno nemilice skupo prodaje. Do tada "Tišina tamo".
К. В.
Шабић је живи доказ да код нас има паметних и поштених људи који могу успешно да праве и воде државне институције. Али проблем је што им то јако ретко допусте, места углавном заузму паријски послушници, неспособњаковићи.
Zoran R.
Gospodin Šabić je jedan od retkih u državnom aparatu koji pokušava da svoj posao obavlja valjano i kako treba. Uzgred, ti kojekakvi obrasci koje neki popunjavaju bez znanja onih drugih na sebi imaju američku zastavu i završavaju negde u SAD. Još jedan dokaz da smo već duži niz godina okupirana država sa marionetskim vladama na njenom čelu...
vox populi
Odličan tekst, zbilja vredi pročitati.
strani plaćenik
Bogami stižu botovi i na Politiku, Ovaj crni "srecko sreckovic" je dokaz, osim ako je akloholisan. A što se poverenika za informacije tiče,sva priznanja i puna podrška. Jedna od samo par institucija ove države koje funkcionišu kao one u normalnom svetu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља