понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:51
КАНСКИ ПОБЕДНИЦИ

Парови против самаца у зачараном кругу

Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 07.06.2015. у 09:15
(Фото Ројтерс)

Један од филмова који је из много разлога освежио такмичарски програм недавно завршеног 68. Канског фестивала, без сумње је био „Јастог” грчког редитеља Јоргоса Лантимоса. Препознао је то и званични жири наменивши овом редитељу Prix du jury (Награда жирија).

Лантимос (аутор пет филмова, власник 11 награда и једне номинације за Оскара 2009), кога данас сматрају „мајстором надреалистичких парабола“, претходно  је освојио свет филмом „Очњак” (мање филмом „Алпи”), због којег га је заволео и Холивуд, а многи ће му приписати и заслуге за покретање новог таласа грчког филма.

Преселивши се у Лондон, свој најновији филм Јоргос Лантимос (Атина, 1973) је снимио на енглеском језику (у Ирској) са великим глумачким звездама попут Колина Фарела, Рејчел Вајс, Лее Сејду. Реч је о црној комедији која је упркос свој јези и морбидностима прилично забавна и добро контактира са публиком, о несвакидашњој причи о „логору” у блиској будућности у којој владају тоталитарна правила по којима су људи принуђени да живе у паровима. Тај изоловани „логор“ је заправо стари хотел у који се смештају самци уз задатак да за 45 дана пронађу себи партнера. Уколико у томе не успеју, запослени у хотелу ће их трансформисати у животиње које су сами означили као пожељне или ће их елиминисати (убити). И колико год све ово деловало „ишчашено“, Лантимосов „Јастог“ прилично добро функционише као филм у којем се огољавају друштвене конвенције, а брачне и полне комуникације доводе до тоталног апсурда... Филм је откупљен за приказивање у Србији.

Током првог дела филма много сам се смејала мислећи да пред собом имам црну комедију, али касније у „Јастогу“ све постаје мрачније, јер започињете занимљиву жанровску игру?

Није толико постојала намера да се поигравам жанровима, колико намера да се играм са „луткама“. Са својим сценаристом Ефтимусом Филипу, са којим сам радио већ три сценарија, ређао сам те смешне делове филма постепено, по страни у односу на оно што је веома мрачно или насилно у филму. Тај поступак нам је обезбедио потребну дозу несигурности коју може имати гледалац у односу на питање шта би то могло да се деси следеће и шта би могао следеће да осети. Желели смо присуство и сталне несигурности гледалаца по питању сагледавања какав би тон филм у целини могао да има.

Да ли је прича овог филма заправо прича о зачараном кругу лошег капитализма који угрожава слободу појединца чак и у избору хоће ли живети сам или у пару?

Не знам да ли то долази из лошег капитализма или из чега долази, али је сигурно да примећујемо огромну пресију и очекивања од људи да буду у пару, да имају породицу и буду друштвено одређени на одређени начин што би се једино онда могло сматрати срећом. Сигурно је да прича овог филма произилази из питања да ли је тако једино могуће и да ли такви „прописи” о срећи могу да важе баш за сваког појединца или је можда могуће да човек сам доноси одлуке о својој срећи. У „Јастогу“ сам само постављао таква питања, уз она колико смо ми заиста слободни и шта је истина о нашим односима или колико фабрикујемо наше животе и односе како бисмо били кооперативни у испунили друштвена очекивања.

У „Јастогу“ с једне стране имате табор оних који пропагирају живот у пару, а са друге оне који пропагирају „солирање“ и те две групе у правом, крвавом рату. Средине нема?  

Па и у животу је тако и то је веома иронично. Чак и људи који су бунтовни спрам неког система од којег желе да се ослободе, најчешће завршавају тако што креирају сопствени систем који на крају испада веома сличан оном против којег су се борили. И то заиста јесте нека врста зачараног круга који сте малопре поменули. Не знам још увек одговор да ли је то све у људској природи или је ствар у томе да перцепције и веровања о томе какви треба да будемо толико утичу на нас да не можемо побећи од тога већ настављамо да креирамо истоветну структуру изнова и изнова.


Из филма „Јастог“ Јоргоса Лантимоса

Изабрали сте сјајне глумце за филм, како су реаговали на сценарио филма?

Колин Фарел је први прочитао сценарио и био је веома ентузијастичан у погледу филма и сигурно да је његова реакција била од великог значаја. Заиста сам имао срећу што су људи с којима сам желео да радим и којима сам ја пришао одговорили позитивно. Познавали су већ моје претходне филмове. Нарочито филм „Очњак“ јер је био номинован за Оскара, а моји глумци су чланови Америчке академије за филм па су га гледали и допао им се. Зато су ствари биле много лакше. Олакшавајућа је била и чињеница да сам филм желео да снимам на енглеском језику, па сам тако могао да бирам глумце са свих страна света.

Управо је то једно од мојих питања – одлука да овај филм снимите на енглеском језику?

Преселио сам се у Велику Британију пре четири године, после три филма на грчком језику сматрао сам да сам досегао тачку после које нема могућности напретка у Грчкој, а мене је почело да прати то осећање неке природне прогресије. Сви моји филмови у Грчкој рађени су са малим буџетом, уз подршку талентованих пријатеља који су радили само за плате. Такође сам знао да ћу људе са подугачког списка потенцијалних копродуцената лакше придобити уколико је филм на енглеском језику са познатим глумцима. То су били разлози, ништа друго.

И лакше сте на овај начин затворили знатно већи буџет за филм?

Јесам, али је рад на високобуџетском филму за мене био и већа ноћна мора. Нема ту онда пријатеља око вас који ће вас подржати и без пара. Ипак, „Јастога” не могу сматрати британским филмом, више је он европска копродукција. И не, није било много лакше.

Сматрате ли се заслужним што сте филмом „Очњак” преокренули грчку кинематографију и покренули нови талас грчког филма?

Како ви називате тај талас?

Западни критичари га радо називају грчки талас надреализма.

Е видите, ја се не слажем. Сматрам да такав талас не постоји. У Грчкој постоје  реалистички филмови, постоје комедије и драме. Ја не умем да урадим филм другачије него да се фокусирам на апсурдност ситуација и да извлачим смешно из нечега што је драматично или мрачно. Не бих то звао надреализмом. Све је то била више игра случаја и срећних околности да се мој „Очњак“ појави у погодном тренутку, тако да не сматрам себе неком врстом пионира новог таласа грчког филма.

Који су били Ваши узори док сте стасавали као редитељ?

Сада сам спреман да на ово питање одговорим, а нисам био када сам са филмом први пут отишао у иностранство. Када сам снимио своја прва два филма нисам умео да одговорим ко су моји узори. Сада вама могу да кажем да су моји омиљени редитељи: Бресон, Касаветис, Вуди Ален, Хичкок... Много аутора чији су ме филмови дубоко дирнули.  

Примећујем да нисте навели име Теа Ангелопулоса?

Он заиста није био неко ко је могао да ме толико дубоко дирне.

Зашто нисте дозволили грчким новинарима да Вас интервјуишу у Кану?

То баш и није истина. Била су двојица. Откуда Вам то?

После критика Вашег филма „Очњак“ у Грчкој, били сте љути на неке грчке критичаре?

О, да. То је истина. Има неколико људи за које не мислим да су много паметни и добро их познајем. Били су ужасни у својим написима о филму и ја заиста не видим разлога да причам с њима. Али, да се разумемо, нисам одбио све грчке новинаре, већ одређене грчке новинаре. Нека они живе своје животе, а ја ћу живети свој.

Нису умели да препознају Вашу енергију и важан заокрет у грчком филму?

Не знам, ви их познајете па их питајте. Мислим да су такви људи и иначе веома тешки и да не могу да прихвате да њихови земљаци могу да буду успешни у иностранству. Нека врста злобе и несреће. Али, то се може догодити у било којем друштву, није то само грчки специјалитет.


Коментари1
031af
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoin Mihailo
Da li ćemo živeti sami ili sa nekim? Kada smo sami, može da dođe bilo ko. Kada smo sa nekim, bilo ko je postao neko.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља