понедељак, 19.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 06.06.2015. у 22:00 Зоран Радисављевић

Живот и дело „косовског Андрића”

Григорије Божовић, рад Јована Бијелића

Косовска Митровица – У Косовској Митровици и Зубином Потоку, на Косову и Метохији, одржава се дводневни научни скуп: „Живот и дело Григорија Божовића”, који су организовали Филозофски факултет у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици, и Филозофски факулет из Ниша. Реч је о једном од најзначајнијих српских писаца, који су стварали између два светска рата. Рођен је у селу Придворица, код Ибарског Колађшина. Школовао се у Скопљу, Цариграду и Москви. Био је професор у познатој Богословији у Призрену, неко време и председник призренске општине. Био је и скупштински посланик, много се ангажовао у националном раду на Косову и Метохији и у Македонији.

Објавио је четрнаест књига: осам збирки приповедака, више књига путописа и краћих записа о људима и крајевима, који су сабрани из „Политике”, чији је био репортер између два светска рата. Прву књигу приповедака – „Из старе Србије”, објавио је 1908, а последњу – „Приповетке”, 1940, у издању Српске књижевне задруге. Аутор је и збирки: „Тешка искушења” (1935) и „Под законом” (1939).

Констатујући да је Григорије Божовић био антикомуниста и „велики Србин”, Војни суд Команде града Београда, последњих дана 1944, осудио га је на смрт, погубљен је, највероватније, у затвору у Ђушиној улици, у ноћи између 1. и 2. јануара 1945. године. Рехабилитован је 2008. године.

За књижевну рехабилитацију Григорија Божовића, велика заслуга припада Гојку Тешићу, који је у књизи „Утуљена баштина”, поред Григорија Божовића, „рехабилитовао” читав низ скрајнутих писаца: Драгишу Васића, Станислава Кракова, Светислава Стефановића, Јездимира Дангића, Владимира Велмар Јанковића, Тодора Манојловића, Станислава Винавера...

Иван Чарота, оснивач Катедре за србистику на државном Универзитету у Минску, у Белорусији, говорио је о јунацима прича Григорија Божовића, као читалац-странац. Постоји више дефиниција књижевности. По њему, књижевност мора да изрази суштину народа, његову историју, његов етнички и етички карактер. Само тада писац испуњава своју улогу и може да заузме место у националнохј књижевности, а његово дело се избори за место у „златном фонду”, и националне и светске књижевности. У руској књижевности то су: Пушкин, Достојевски, Шолохов, у белоруској: Јакуб Колас, Иван Мележ, Иван Пштањиков, у српској: Његош, Андрић, Ћосић и – Григорије Божовић, којег је недавно открио. Овај наш велики писац није превођен на руски, белоруски и украјински.

Тиодор Росић је указао на путописе Григорија Божовића. Стара Србија – Рашка, Косово и Метохија, Источна и Западна Македонија, Стари Влах, Тромеђа; Шумадија, Црна Гора, Стара Херцеговина, Босна, Босанска Крајина и Далматинска Буковица, у жижи су Божовићевог интересовања. Освнову путописа као књижевног жанра чини опис путовања. Путник даје информације о земљи и људима. Већуну путописа Божовић је, најпре, објављивао у „Политици”, па их је онда прештампавао у књигама: „Узгредни записи” (1926), „Црте и резе” (1928), „Са седла и самара”, „Урезане истине” и „Чудесни кутови” (1930), „Два дана по Гружи” (1933). Божовић, наглашава Росић, даје физичку и психолошку карактеризацију, не само Срба, већ и Турака, Арнаута, муслимана, Горанаца, Бугара, Грка, Цинцара, Срба Косоваца, Срба Црногораца, Срба Македонаца.

У путописно-репортерском стваралаштву Григорија Божовића, које чини две трећине целокупног књижевног дела највећег косовског писца, истиче Јордан Ристић, најбројнији су путописи о Старој Србији, његовом завичају  са којим је срастао и који је најбоље познавао. Животно искуство и литерарна зрелост, омогућили су Григорију Божовићу да објективно сагледа и прикаже дубину живота косовског човека, да продре у суштину једног злог времена и прилика у њему, да проникне у филозофију живота Срба, који стоички подносе све неправде и зла да би се одржали на дедовини, сачували своју веру и национални идентитет. Србина шиба живот, али он жилаво истрајава, спреман да поднесе и највеће жртве да би испунио Лазарев и предачки завет и сачувао тапије српског Косова и Метохије, не губећи наду да зло и неправда морају бити поражени.

У косовском узаврелом котлу, зверињаку, где се Србинов живот располућује, унижава и циклично страдалнички понавља, додаје Ристић, Григорије Божовић тражи корене и узроке српске трагике. То његове путописе чини актуелним, што потврђује и данашња драматична стварност у којој обитава и тавори више од две стотине хиљада преосталих Срба, који вапе за слободом и којима су ускраћена права, као ниједном народу у Европи, и који се грчевито боре да на Косову и Метохији остану и опстану.

Тема рада Михаила Шћепановића била је: Дијалекатско као наддијалекатско у књижевном тексту. Књижевни израз Григорија Божовића ослоњен је на Вуков(ски) српски књижевни језик коме је стабилан ослонац источнохерцеговачки дијалекатски говор. Радоје Симић је говорио о алузивности Божовићевог приповедања, Даница Андрејевић о жени између Ероса и Танатоса у прози Григорија Божовића, Рада Стијовић о лексици овог писца у Речнику српскохрватског књижевног језика Матице српске, Драган Микетић о турцизмима у Божовићевој прози, Бојан Чолак о слици Турака у збирци „Из Старе Србије”, а Миладин Распоповић је указао на тематско-мотивске кругове у приповедачком опусу Григорија Божовића.

Научни скуп наставља са радом у Зубином Потоку.

Путописи из „Политике”

Путописе „По Расу”, подсећа Тиодор Росић, Божовић је објављивао у „Политици” током новембра и децембра 1925. године. Они су сведочанство о душевном, национално свесном и пркосном старорашанину, брђанском горштаку, динарски виолентном, поштеном, верујућем и душевном. У том погледу парадигматичан је лик, вера и морално-национални назори попа из путописа. Снага вере, национална свесност и хајдучки  менталитет воде овог страдалника у одметништво и победу.

Коментари0
82766
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља