уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:22

Србима сам доделио плаву боју

Аутор: Б. Г. Требјешаниннедеља, 07.06.2015. у 22:00
Џејмс Јаркер (Фотодокументација Стеријиног позорја)

Нови Сад – Јако смо узбуђени што смо дошли на једно од места која се помињу у представи „Прст обарач метак пиштољ”. Дунав је фантастичан као и поглед са Петроварадинске тврђаве. Нови Сад ме је одушевио мирноћом и суптилношћу, будући да сам овде први пут, али не и у Србији. У Београду сам боравио 2002. године и носим позитивне утиске... – рекао нам је редитељ Џејмс Јаркер који је предводио британску екипу политичко-историјске представе „Прст обарач метак пиштољ” аутора Ненада Прокића на гостовању на овогодишњем јубиларном 60, управо завршеном, Стеријином позорју. Уметници из Бирмингема, окупљени око позоришне компаније „Stan᾽s Cafe” која је и наручила текст од Ненада Прокића и премијерно га извела на својој сцени, наступили су ван такмичарског програма „Како нас други виде” у Српском народном позоришту.

А како нас виде британски уметници питали смо управо редитеља Џејмса Јаркера који је дипломирао театрологију на Универзитету у Ланкастеру.

– Ненад Прокић је написао снажан текст посвећен Првом светском рату. Историјски део комада учинио је да схватим колико сам мало знао о политичким околностима у овом региону. Та сазнања су била шокантна за мене. Када смо раније причали о представи, Прокић ми је поменуо само последњу сцену и одмах сам осетио узбуђење. Поента је била пронаћи метафору, све остало долази само по себи – каже наш саговорник и додаје – цела прича око Првог светског рата била ми је занимљива, а сам комад велико изненађење. Био сам врло срећан што радим тако узбудљив историјски тренутак. Радило се о стварима које су управо тада биле актуелне, то прожимање временског периода од пре 100 година и садашњег тренутка је врло деликатно измаштати на сцени. Притом да буде и разумљиво и исказано језиком симбола, да држи пажњу публике. Када је Прокић први пут поменуо да пише представу о Првом светском рату, помислио сам: „Нисам толико био заинтересован за историјску страну свега тога”. Али, ово уопште није историјски комад. Ми заправо живимо у бурним историјским временима.

Сусрет са сценским читањем Прокићеве драме „Прст обарач метак пиштољ” са доминантним „тепихом” изатканим од црвених, жутих, плавих, зелених... домина већ на прву лопту интригира пажњу гледалаца. Други утисак је одсуство музике...

– Концепт домина је ту био од самог почетка. А када смо ушли у простор онда смо схватили да оне могу да представљају мапу и да нам помогну да се оријентишемо. Домине заправо праве тензију, а тај необични колорит боја га додатно подгрева. Те боје заправо симболишу народе: Русе, Аустроугаре... Србима сам доделио плаву боју, а зашто ни сам не знам. Нема правог разлога. А зашто нема музике? Зато што је веома чиста ствар. Мислим да је текст толико богат да нема потребе за неки додатним ефектима – каже Јаркер.

Џејмс Јаркер и глумачка екипа представе „Прст обарач метак пиштољ” у којој су: Џерард Бел, Грајам Роуз, Крејг Стивенс, Џек Троу током боравка у Новом Саду желели су да виде што више историјских тековина. Да испробају аутентичну војвођанску кухињу, да осете дух поднебља.

– Оно што је било јако занимљиво приликом доласка у Нови Сад и током разговора са овдашњим људима јесте да смо схватили колико је заправо историја значајна за вас, за Србију. У Британији је историја јако досадна. Нико заправо није заинтересован за нашу историју и био сам врло дирнут када сам чуо како људи овде причају о прошлим догађајима на овим просторима. О томе како су се одједном они, или пак њихови преци нашли у средишту рата у којем су заправо и желели да буду. Ми о томе знамо тако што гледамо телевизију. Британци мисле да је центар Европе у Бриселу, а изгледа да је много даље. Много  источније него што је Брисел, на овим просторима. Можда је такмичење за песму Евровизије једини моменат када видимо распоред снага. Мислим да је Србија требало да добије више гласова – тврди Џејмс Јаркер.


Коментари3
bc8d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nada ljubic
Da li je ovo tacno preneto:... био сам врло дирнут када сам чуо како људи овде причају о прошлим догађајима на овим просторима. О томе како су се одједном они, или пак њихови преци нашли у средишту рата у којем су заправо и желели да буду. Na čemu se zasniva tvrdnja da su nasi preci zeleli da se nadju u Prvom svetskom ratu? Koji je genije dosao na tu ideju?
Б.С. Б.С.
Шта је "војвођанска кухиња"?
nema muzike
...jer kompozitora treba platiti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља