субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.06.2015. у 14:15 С. Ч.

Немац магистрирао на југословенском року

Рудигер Росиг (Фото Д. Ћирков)

Рудигер Росиг често је посећивао Београд, Србију, Хрватску, Босну и Херцеговину, бившу Југославију. Немачки историчар и новинар, тренутно шеф деска берлинског „Тагесцајтунга”, недавно је поново посетио наш главни град, овај пут да одржи предавање о гастарбајтерима и да, успут, посети концерт две хрватске групе – „Павела” и „Ватре”.

О статусу гастарбајтера говорио је недавно јер је 2006. објавио књигу под називом „Екс Југоси” намењену првенствено немачкој публици како би развејао тамошње предрасуде о мигрантима, како их Рудигер назива, који долазе у његову земљу.

– У својој књизи испричао сам двадесет животних прича, представио сам двадесет портрета миграната са простора бивше Југославије. Најстарија јунакиња моје књиге, Босиљка Шедлих, у Немачку је дошла још 1968. и то само на месец дана. Остала је и у међувремену добила и савезну медаљу Немачке за част. Најмлађа је девојка из Бугојна која је 1994. као четрнаестогодишњакиња стигла и успела четири године касније, у регуларном року, да матурира. Потом је уписала и студије. Овом књигом сам желео да срушим предрасуде о гастарбајтерима које владају у Немачкој. Јер, моји јунаци су успешни људи који су задржали двојезичност, добро се интегрисали у друштво – прича Рудигер Росиг и то на добром, како он инсистира да се каже, српско-хрватском језику.

Прича овог историчара који је студирао балканологију како би научио историју и културу ових наших балканских простора, сеже у 1986. годину када је током летовања на острву Лошињу полемисао о новом музичком таласу и панку са једним загребачким панкером.

– Седели бисмо на доку и причали о музици, ја дубоко фрустриран немачком музичком сценом и он који је објашњавао како је тадашња југословенска музичка сцена ишла сасвим другим путем од нашег. Ми смо нови талас имали само годину дана, потом је уместо њега завладао шлагер. А ви сте имали нешто сасвим друго. Тај мој познаник, којег ћу касније поново сретати и дружити се са њим, обећао ми је да ће ми послати касете неких ваших бендова. Нисам веровао да ће оне стићи до мене и ако их пошаље јер сам знао како је у ондашњем ДДР-у било немогуће набавити касете, а ако бисте се одважили да их пошаљете поштом, полиција би их обавезно проверавала. Зато нисам веровао да ћу ишта добити. Веровали или не, стигло ми је десет касета: „Партибрејкерси”, „Параф”, „Дисциплина кичме”, „Панкрти”, „Шарло” (цео „Пакет аранжман”), „Бијело дугме”, „Булдожер”... – присећа се Росиг.


Милан Младеновић, вођа бенда „Екатарина велика” (Фото Г. Матић)

Када је 1987. године поново стигао на Лошињ увелико се, како каже, палио на музику која му је стигла поштом из Југославије. А онда је целу 1988. са друштвом долазио аутобусом из Хајделберга, у којем је живео, до Загреба, одлазио на концерте, журке, па назад на аутобус и сутрадан у школу.

– Дванаест часова је трајао пут у једном правцу, али ми то тада није сметало. Током те 1988. године чак 12 пута смо дошли до Загреба. А са девојком сам чак пратио неке бендове током њихових турнеја – прича Рудигер Росиг.

У Београд је дошао када је освануо пројекат „Римтутитуки”.

– Стигао сам да пишем текст о антиратном протесту. О опозиционим ставовима српског рокенрола. И све њихове чланове сам тада упознао. Затим смо, 1993. године, у Прагу и Берлину, организовали концерт за загребачке „Вјештице”, ЕКВ, „Брејкерсе” и „Оргазам”. Била је то прва заједничка свирка српских и хрватских музичара током рата – истиче Рудигер Роси.

Дуго година је наш саговорник долазио и одлазио са ових наших простора покушавајући паралелно са новинарским послом да магистрира. Успело му је то 2004, а у раду под насловом „Сунчана страна улице” Росиг се бавио развојем југословенске рок сцене од 1960. до 1991. године.

Коментари9
a767e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

da da
Izabrao najgori primer, od sveg divnog roka koji smo imali, on nasao one sto nisu imali ni glas ni sluh ni ritam, a ni smisla za poeziju. Katastrofa.
џангризалосаурус старији
Посебну фасцинираност рок музиком из СФРЈ гаје Пољаци. Војна управа је забранила све и свашта, па и страни рок. "Пакет аранжман" су пољски рокери донели, превели и снимили плочу. Ипак је то дошло из једне социјалистичке зземље па није било много проблема. Тај тренд траје и дан данас кроз пројекте "Југополис". Запад политички не жели да зна о музици са ових простора јер је по њима неспојиво ставити комунизам и рок у исту реченицу. А као што видимо, било је тога и у ДДР, СФРЈ, СССР, Пољској...
Moki Stosic
Zastupnik NATO bombardovanja Srbije 1999. godine! Teroristicke albanske organizacije sa Kosova i Metohije deklarirao kao mirovne...Trojanski konj...
dejan sakovic
Yu rock je nesto vredno i posebno,i sire gledano,dakle sa spekta Evrope...1968 godiste sam,pa sam ispratio dosta toga,te imam jasan zakljucak o tome, pak cinjenica je kao sto prethodno neko rece da je Hrvatska imala pop scenu koja je bila vec vidjena i ne bas originalna,ali i to je prolazilo. Medjutim rok muzika se ex prostora je vec rekoh nesto drugo...
nenad milovanovic
sve je u dusi i iz nje...a opis duse,moze i kroz magistraturu. al cemu ? ako se konacno ne prepozna dusa sa dusom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља