понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:53

Пара има пројеката нема

Аутор: М. Авакумовићпонедељак, 08.06.2015. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Вернер Хојер, председник Европске инвестиционе банке, рекао је јуче да је та финансијска институција спремна да прошири сарадњу у Србији уколико наша земља обезбеди економски одрживе и спроводиве пројекте.

– Ако се испуне критеријуми у вези са бројним факторима, од социјалних питања до еколошких стандарда, постоји могућност за проширење сарадње са Србијом – најавио је Хојер за Танјуг. 

Да ли је Србија спремна?

Премијер Александар Вучић више пута је „кандидовао” то питање као једно од важних у склопу укупног подизања капацитета српске привреде.

– Највећа бољка Србије је не само недовољно новца и учешћа банкарског сектора у финансирању, већ и недостатак идеја и предузетничког духа у Србији – указао је премијер још пролетос, на Копаоник бизнис форуму.

Он је више пута у јавним наступима поновио да је незадовољан чињеницом да држава не може да потроши новац који већ има за капиталне инвестиције, јер нема пројеката.  Држава, како је говорио, нема идеју шта треба да ради, како да улаже и како да потроши паре. Осим што смо неспремни, немамо фирме које могу да граде и које могу да пројектују.

Та „бољка” могла би да онемогући коришћење средстава по основу плана председника Европске комисије Жан-Клода Јункера за поновно оживљавање европске привреде. Његов план који предвиђа инвестицију од 315 милијарди евра и креирање 1,3 милиона нових радних места могао би да преокрене курс кризе у Европи, будући да је од почетка глобалне економске кризе ниво инвестиција у ЕУ опао за 20 одсто, рекао је Вернер Хојер, председник Европске инвестиционе банке говорећи о могућим ефектима Јункеровог плана по западни Балкан. Земље западног Балкана, које нису чланице Европске уније, могу бити укључене. План, како је објаснио, подразумева да се буџетски новац за пројекте користи као гаранција, а да приватни инвеститори дају свој допринос.

Јункеров план подразумева покретање новог фонда за стратешка улагања из којег ће се у наредне три године инвестирати у секторима инфраструктуре, енергетике, образовања, иновација, али и малих и средњих предузећа.

Србији сигурно неће мањкати планова за овај фонд. Али када јој буду тражили црно на бело да приложи пројекте ту ће вероватно бити проблема.

Досадашње искуство показује да годишње плаћамо око четири милиона евра казнених пенала, јер смо од пет милијарди евра раније одобрених зајмова за инфраструктуру повукли свега 1,3 милијарде. Ове године смо у првом кварталу најмање новца потрошили на капиталне инвестиције, чак 44 одсто мање него што је планирано. Са стручног становишта познато је да је прихватљив и нешто већи минус у државној каси, под условом да новац одлази у инфраструктуру, јер капитални издаци могу да погурају привредни опоравак.

Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, јуче је дала идеју са чим би рецимо Србија могла да конкурише за новац из Јункеровог фонда.

– Планирамо да са земљама западног Балкана представимо ЕУ пројекте за изградњу коридора, који повезују државе у циљу стварања транспортне мреже западног Балкана – рекла је она, додајући да је ЕУ заинтересована да подржи те пројекте.

Михајловићева је казала да не разговарамо са представницима других земаља само о финансирању пројектне документације, око чега смо се углавном већ сложили, већ и о различитим изворима финансирања изградње коридора који повезују државе. Према њеним речима, важно је повезивање земаља региона у инфраструктури, енергетици и другим областима. Она је на Економском самиту у Београду рекла да ће Србија у наредне три године обновити 1.100 километара путева, тако да би наша земља можда могла и са тим пројектом да конкурише. У разматрање би могли да уђу завршетак Коридора 11 од Пожеге до границе са Црном Гором, фрушкогорски коридор Нови Сад – Рума, моравски коридор Појате–Прељина, пруга Београд–Будимпешта и пројекат интермодалног транспорта у Батајници. Наравно на том списку би се нашли пројекти из области здравства, образовања, енергетике… Само је питање до које границе Србија може да се задужује.


Коментари10
211a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dimitrije Tuckovic
Ovo je unistavanje srpske ekonomije za racun stranih kvazikompanija kojima je omoguceno da kupuju sve i svasta i to po mnogo povoljnijim cenama nego domacim firmama .I to jos od NASEG POREZA ? ovakve slucajeve bi kinezi brzo resili .Kako misli ovaj zdral da funkcionise zemlja kada NIGDE PARA NEMA U PRIVREDI ?
Ето Предлога
Брзи воз на релацији београдска железничка станица аеродром Никола Тесла.
naslovi su jeftini
Gde nalazite ovakve nepismene naslove? Politiko, osvesti se.
право на слободно мишљење
Јункер нека чува своје фондове за себе! Србија има паметнија посла од тежње ка надуваном "просперитету" по цену суманутог задуживања на бази неког очекиваног раста. А тек задуживање нпр. код неких које новац ништа не кошта (чак и ако би камата била негативна) Одлична вест је да нашег премијера нису приметили у Америци!
vox ex populi
Ne kaže se "para ima", već "novca ima". Ovo je Politika, valjda?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља