субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:28

Како настају слике Милице Стевановић

уторак, 09.06.2015. у 22:00
Милица Стевановић, „Сунцокрет”

Од вечерас у 19 сати па до 24. јула у галерији САНУ, на ретроспективној поставци, биће изложено стотинак дела Милице Стевановић, наше познате сликарке, признатог педагога и академика.

Рад ове изузетне личности у свету савремене уметности може се посматрати искључиво као аутентично и ван свих шематизованих приступа, наводи историчарка уметности Бојана Бурић, и додаје да се о њеном раду најбоље може говорити кроз њено персонално зрење према сопственом делу и освешћености према савременом свету. Њено, плодно стваралаштво и изузетно богат опус праћени су веома прецизним дневничким белешкама, слично ђорнатама које су радили некадашњи фреско мајстори а које описују једнодневни рад, што је разликује од осталих сликара, поред чињенице да често ствара у екстеријеру.

– Назив изложбе јесте „Настајање слике”, будући да сама Милица Стевановић и поставком и каталогом заправо представља филозофију свог стварања. Реч је o изузетној личности коју наша култура има а о којој се релативно мало зна у односу на њену вредност. Управо су њене белешке најдрагоценије када је у питању тумачење њених дела. За ову уметницу, која је дубоко посвећена пластичким и оптичким проблемима визуелне уметности, могло би се рећи да је окренута тражењу истине у сликарству и представљању нечег реалног док је истовремено, без активизма на прву лопту, умела да покаже изузетну друштвену освешћеност – објаснила је Бојана Бурић.

Говорећи јуче пред новинарима, током постављања изложбе, ауторка се и сама дотакла те друштвене димензије свог рада, подсећајући нас на један свој, нажалост никада реализовани пројекат, уличне галерије.

– Имала сам идеју да се на неколико места у граду поставе билборди са репродукцијама дела наших великих уметника – Цуце Сокић, Косте Хакмана и других – и то баш на местима која су они овековечили на својим сликама. На тај начин посетилац би могао да упореди како је сликар видео предео и мотив а како га он, као посматрач, данас види. То неговање културе гледања врло је битнокако би се код човека пробудила радозналост. Међутим, неколико сам пута писала граду Београду, сваки пут недостајала је још нека од дозвола, поступак су толико закомпликовали да га је било немогуће извести. Од десет, колико сам предлагала, постављена су три (један на Косанчићевом венцу, реч је о Цуци Сокић) али не онако како сам предложила па се изгубила поента – рекла је сликарка, иначе добитница Политикине награде за 1975 годину, из чије је колекције (Политика а. д.) за ову изложбу позајмљено и једно дело из 1971, под називом „Предмет и његова сенка”.

Будући да се на изложби налазе и дела на којима уметница позиционирањем одређених детаља улази у трећу димензију, било је неизбежно питање да ли је тиме прешла границу између сликарства и скулптуре?

– Рељефност на сликама сугерише покрет онога који гледа. Та испупчења не копирају природне избочине већ циљано усмеравају фокус посматрача – одговорила је наша саговорница.

Милица Стевановићрођена је 1933. у Београду. Упоредо са похађањем гимназије, по завршетку Другог светског рата, кренула је и на курс цртања и сликања који је организовао УЛУС (водили су га Иван Радовић, Јефта Перић и Александар Кумрић). На Академији ликовних уметности студирала је сликарство у класама Љубице Сокић и Недељка Гвозденовића, где је 1955. у Гвозденовићевој класи завршила последипломске студије. Примљена је за асистента на Академији ликовних уметности (касније Факултет ликовних уметности) 1968, где је прошла сва звања, од асистента до редовног професора. Члан је Српске академије наука и уметности од 2009. године.

М. Димитријевић


Коментари2
c66e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad Kostić
Gledam slike Egona Šilea u svetskim muzejima. Poznajem slikarstvo Milice Stevanović. Ne vidim sličnosti o kojima piše u komentaru pre moga. Po meni, Šile i Stevanovićeva su posve različiti umetnici. (1) Njegove slike napete su ljudskom patnjom do očaja i erotskom strašću. Njene slike su intelektualne i studiozne analize prizora. (2) On se proslavio odličnim aktovima. Na njenoj retrospektivi u SANU nema nijednog akta. (3) Njegove slike su emotivne, uzbuđujuće. Njene su smirene, kontemplativne. (4) On je nadasve virtuozan crtač. Ona se bavi svetlošću, senkom, i bojom. Milica Stevanović je samosvojna umetnica koja posmatra, misli, i slika po svome, mimo pravaca i tendencija u umetnosti. Njene Blagovesti po Leonardu nisu kopija već iscrpna vizuelna studija dela koje vekovima služi slikarima kao uzor i izvor. Komentator pre mene greši kad originalnu umetnost olako proglašava imitacijom. Pitam se da li uopšte poznaje Šileov rad jer pogrešno piše njegovo prezime: nije Shile nego Schiele.
Aleksa Vibor
Kako nastaje slikarstvo Milice Stevanovic? Lagano, dovoljno je samo videti sta je radio Egon Shile i odraditi sve to isto. Doduse, malo neznije, onako, zenski. Dokle cemo u Srbiji smatrati da je visoka umetnost prepiska tudjih dela? Nacinom izraza koji do krajnosti podrazava pomenutog autora, slika se moze iskljucivo posmatrati kao tehnicki dobro izvedeno delo, ali nikako vise. Umetnost Srbije – umetnost podrazavanja. Da li je to krajnji domet srpske umetnosti, s obzirom da nije usamljeni slucaj?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља