субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:52

Срби и Албанци се помажу у Великом Крушеву

четвртак, 11.06.2015. у 08:15
Ратко, Драгиња и Драгољуб Бичанин у дворишту породичне куће у Великом Крушеву Фото Н. Бешевић

Велико Крушево - Деда Драгољуб је једва чекао да се врати на своје. У избеглиштву је често сањао како ради у свом пољу, у коме ниче све што посејеш, па макар га садио и натрашке.

„Да ли ми нуде да продам? Па овде смо од памтивека. Још за турско време овде је био посед неког аге и моји преци су код њега радили. Дедовина се не продаје. Не за мог живота. Да смо хтели да продамо, не би се ни враћали на своје огњиште”, категоричан је деда Драгољуб.

Бака Драгиња објашњава да је време избеглиштва за њу било тешко, али да је сад добро. Има три сина и две кћери, 11 унучади и двоје праунучади. Каже да је срећна, јер је сви поштују када дођу кући у Велико Крушево.

Ово село у општини Клина на Косову и Метохији окружено је Белим Дримом и Источком реком и ушушкано на путу између католичке албанске вароши Злокућане и средњевековног српског православног манастира Будисавци.

Бичанинови кажу да су са комшијама Албанцима увек, и пре рата и за време бомбардовања, били у добрим односима, а и сада су добро и међусобно се посећују и помажу једни другима око обраде земље и свега што затреба.

Деда Драгољуб прича како и сада код комшије Албанца млеко плаћа месечно као некада, а да исто као некада, нормално иде у продавницу.

И док разговарамо са Бичаниновима, Драгољубом (79) и Драгињом (78), њихов син Ратко каже да се мајски талас насиља над више Срба повратника у граду Клини у неколико повратничких села у овој општини није посебно одразио на живот људи који су се вратили на своја имања.

Прича како су раније и овде неки лопови, који су вероватно дошли са стране, проваљивали у куће Срба повратника који нису били у селу, а деда Драгољуб додаје да су и њима пре две године на Бадње вече убили два пса, вероватно у намери да после нешто украду, али то се није догодило.

Ратко објашњава да краве не жели да држи, јер оне као магнет привлаче лопове и због њих човек може и главу да изгуби.

„Када смо се вратили? Разговор о нашем повратку почео је раније, а потом су донатори у нашем селу обновили десет кућа за Србе повратнике. Пре пет година вратило се десет породица, али су остале само четири са девет чланова. Остали су се из економских разлога поново вратили у избеглиштво. Имају мало земље, нису имали чиме да је обрађују, а посла нема”, појашњава Ратко.

Он је пре рата био одборник у општини Клина и каже да су пре рата у селу била 64 српска домаћинства са преко 250 чланова који су живели у стотинак кућа, а да је албанских домаћинстава било два пута више.

„Рат је однео две жртве – једног Албанца и једног Србина”, каже наш саговорник. Током рата ниједна албанска кућа није била порушена, али су после рата, у време „овдашње олује”, све српске куће биле разрушене и запаљене, те је нетрагом нестао и сточни фонд која је остао по двориштима и шталама када су Срби напустили село.

„За време бомбардовања наше комшије Албанци нису имали проблема. Њихове куће нико није дирао и нису напустили село. Када смо ми после бомбардовања, у јуну 1999. године, кренули за централну Србију, комшије Албанци су нас углавном задржавали да останемо. Било је и емотивних растанака”, појашњава Ратко.

Према његовом речима, људи су и после повратка почели поново да се сусрећу и да се међусобно помажу, а посећују се и за празнике, па и он сам са другом иде понекад у риболов, али је у оближњем Белом Дриму и Источкој реци недозвољеним средствима озбиљно уништен рибљи фонд.

Бичанин прича да је уз помоћ донатора успео да обнови порушене куће за своју породицу, за брата, као и за родитеље и да обнови имање. Са другим повратницима и расељеним Србима успео је да обнови и српску православну цркву Ваведење Пресвете Богородице на старом српском гробљу на коме се још увек налазе стари крстасти надгробни споменици.

Ратко и супруга имају троје деце, кћер и два сина. Кћер је завршила факултет, али никако да нађе стални посао, један син студира глуму, а други је завршио средњу школу. Када су код куће, сви раде у пољу.

„Од чега живимо? Наша породица има четири хектара и у закуп узимамо још десет хектара земље. Углавном сејемо пшеницу, кукуруз, сточни грашак, а као додатну делатност гајимо свиње, перад, печемо ракију. Од ИОМ-а смо добили казан, каце и амбалажу, а уз све то имамо и пчеле које нам дају и неколико стотина килограма меда годишње”, одговара домаћин.

Жали се да је главни проблем недостатак сталног тржишта за пласман производа, али и наплата продатог и да се зато сви довијају како знају и умеју. Да би опстали, производе морају да продају и код куће.

Каже да су комшије углавном Албанци католичке вероисповести и да се неки код њега снабдевају месним производима, купују и кукуруз, па и ракију, а део пшенице продаје фабрици сточне хране у Клини. Ратко тврди да би се могло и боље да има још неке неопходне прикључне машине, као што је берач кукуруза, прскалица за пшеницу...

Охрабрује, каже Бичанин, то што и други расељени имају огромну жељу да се врате, а тај повратак би био поспешен уколико се остваре недавне најаве о инвестицијама Београда на Косову и Метохији, које би омогућиле квалитетнији живот Срба повратника, као и оних који већ живе овде.

Он сматра да у Великом Крушеву за такве инвестиције има основа, јер људи имају земљу, а после повратка, да би опстали, потребне су пољопривредне машине, али и тржиште где би пласирали своје производе.

Ратко Бичанин наводи да је у овом селу од преко 250 хектара земље, која је у власништву Срба, продато само десетак хектара земље.

Никола Бешевић


Коментари3
d14e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jjj Jjj
@Jagodinac Bgd zbog takvih (ne)ljudi kao sto si ti Jagodinac, na Balkanu se desavaju lose stvari.
Jagodinac Bgd
Meni ovo malo lichi na propagandu. Eto posle svih loshih vesti o stradanjina Srba pricha o selu u kojem nema medjunacionalnih trvenja i problema. Dodushe sve kuce su popaljene, stoka oteta, psi pobijeni... Ali su komshije Albanci divni. Samo eto ne zhele Srbi da drzhe krave jer ih mogu dochi glave!? Pa da. Lepo nema shta. Divno. Srbi na Kosmetu znaci imaju svetlu i lepu buduchnost. Lep tekst. Ko sna da cita izmedju redova.
Mirjana Podkrajac
Bash ni jednog komentara!Ravnodushnost?Lepo je da komshije pomazu jedni drugima,prave komshije!!Nisu ni svi Albanci za OVK ne zive "sa njima" i nisu svi Albanci lopovi i ubice ima pitomog i poshtenog ali nemocnog i medju njima!Dajte im priliku da se pokazu ,oni koji smeju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља