субота, 17.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 12.06.2015. у 08:15 Новица Ђурић

НАТО поделио црногорске спортисте

Ксенија Ивановић

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Спортисти треба да бију битке на спортским теренима, а не под окриљем војних савеза, поручила је одбојкашка репрезентативка Црне Горе Ксенија Ивановић, члан француског прволигаша Хаино, у отвореном писму капитену кошаркашке репрезентације Црне Горе Суаду Шеховићу. У том писму, које је проследила и нашој редакцији, наводи да је у дневној штампи прочитала његов текст подршке Црној Гори за улазак у НАТО и да јој је посебно, како је написала, „запала за око ваша слика поред заставе НАТО-а, која у мени буди супротна осећања јер, као што сте ви имали то лоше искуство и страх за безбедност у Украјини, и ја сам имала неупоредиво лошије, трагично искуство, овде у Црној Гори 1999. године, што ме је навело да реагујем на ваш текст”.

Ивановићева наводи да поштује право да Шеховић има став, али је у најмању руку чуди то „што сте се потписали као капитен репрезентације, што јавности намеће дилему да ли и остатак националног тима дели ваше мишљење”.

Она подсећа да је Шеховић у свом тексту навео да је имао лоше искуство у Украјини где је страховао за безбедност због дешавања у источном делу те земље, на удаљености од неких 200 километара од Кијева, па га пита: „Да ли сте се осећали угрожено када је тај исти НАТО на 30 километара од вашег Бијелог Поља сејао смрт, ту, у Мурину?

Кажете да сте се 2013. године вратили у Црну Гору како бисте склонили своју породицу од безбедносних ризика у Украјини, па се питам, поштовани капитену, шта бисте рекли родитељима Оливере Максимовић и Јулије Брудар које су родитељи исто тако склонили са Косова у Мурино рачунајући да НАТО неће бомбардовати ту варошицу”, пише Ксенија Ивановић. „Ипак јесу: усред дана, непосредно након завршене школске наставе, током пазарног дана, у моменту када се највише људи налазило у околини и на мосту који је био мета бомбардовања.”

Одбојкашка репрезентативка Црне Горе, члан француског прволигаша Хаино волеј, која је професионално играла у Србији, Белгији и Немачкој пита Шековића: „Шта бисте рекли родитељима Мирослава Кнежевића, којем бисте, с обзиром на његове спортске таленте, можда баш ви били капитен (или он вама?!) у репрезентацији јер је он, да вас подсетим, рођен две године пре вас. Убијен је на мосту?” Шта бисте рекли, пита даље Ивановићева, породицама Милке Кочановић и Вукића Вулетића, како им објаснити да је један тако мирољубиви савез учинио да одрастају без подршке својих најближих.

Шта бисте рекли мојим ујацима и мојој мајци, којима је 30. априла 1999. године, у Мурини, убијен отац.

 Шта бисте рекли мени, чији је покојни деда страхујући за нашу безбедност у Подгорици тражио од мајке да нас пошаље у Мурино, како бисмо се заштитили од бомбардовања. Она, срећом, није стигла да га послуша”, пита Ивановићева и тражи одговоре од Шеховића.

Интернационална одбојкашица наводи да и она памти лепоте Мурина, старокаменог моста, хотела, у којем је радио њен деда, Мано, а испред ког ју је сваког распуста дочекивао.

 „Од 30. априла 1999. више нема ни старог муринског моста, ни хотела, ни мог деде, ни осталих пет невиних жртава, а све заслуге за то иду, како ви кажете‚ ’тиму без алтернативе, НАТО-у’. Уместо свега тога остала је једна спомен-чесма са шест фотографија невино страдалих, која нас сећа на тај дан”, подсећа Ивановићева капитена црногорских кошаркаша.

„Иако све ово пишем из личног искуства, исти став бих имала и да нам се Мурино није догодило јер широм света постоје стотине мурина и стотине хиљада Оливера, Јулија и Мирослава...”, наставља Ивановићева. „С обзиром на то да сте професионални спортиста, баш као и ја, требало би да знате да свака медаља има две стране, тако и медаља НАТО-а има много мрачнију страну о којој ви не пишете. Мурино је тек делић те стране.”

 На крају писма Ивановићева саопштава.

 „Од нас, као професионалних спортиста, очекује се да пропагирамо спорт, здрав начин живота и да не стварамо поделе, већ да се на спортском терену, фер игром, боримо за грб наше државе. Имајући у виду да смо узори великом броју деце и младих, треба да их усмеравамо ка томе да бију битке на спортским теренима, а не под окриљем војних савеза, било које врсте.”

Коментари0
0afd2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља