субота, 23.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

У славу Светог Трифуна

Аутор: С. Костић - Ј. Рабреновићпетак, 15.02.2008. у 22:00
Свечаност у Чоки (Фото З. Анастасијевић)

Чока, Винча – Свети Трифун, слава свих винара и виноградара је за нама, а листом је прослављена обредним орезивањем првих чокота лозе у виноградима и отварањем буради са лањским вином. То је прилика да се види где смо то на винској карти јер, као што је познато, ова производња није оно што је некад била и Србија, напросто, нема довољно вина ни за своје потребе. Отуда је потврда ЕУ од прошлог лета да и даље имамо квоту за извоз вина на то тржиште прошла без великог одушевљења, готово у тишини.

У Винарији „Чока”, чини се, на време су схватили да без сировинске базе нема напретка па су лане купили подрум у Охриду у коме, за сада, само откупљују вино. Ова винарија, иначе, у потиском подручју има 200 хектара својих винограда. Према речима Зорана Трпковића, генералног директора Винарије, знатна средства су уложили и у осавремењавање технологије. То је било неопходно јер су Винарију стигли тешки дани па је из стечаја 2001. године продата садашњем власнику „Винопродукту” из Суботице који је у саставу Симекс групе.

Винарија „Чока” годишње произведе 6,5 милиона литара вина, а петину производње извози. Најбољи купци су им из БиХ и Хрватске, али извесне количине продају и у Немачкој, Швајцарској, САД.

Свечано је и у Подруму „Александровић” у Винчи крај Тополе прослављен Свети Трифун, заштитник виноградара, винара, али и љубитеља добре капљице. Власник овог подрума, Божидар Александровић, подсетио је том приликом бројне званице и госте да је крај испод Опленца одувек био чувен по добрим виноградима и винима.

У неколико минулих деценија, нажалост, сиромаштво је учинило своје. Многи су искрчили винограде. Сва је срећа што се данас виногради поново саде, производе добра вина, чак и врхунска, а Топола и њена околна села, као што је Винча, постају неизоставне станице на винској карти Србије.

Подрум „Александровић” има око 40 хектара својих винограда и производи око 200.000 боца вина. Најпознатије је „тријумф”, којим је Александровић, настављајући традицију деде и оца, започео озбиљнију производњу 1991. Добио је рецепт од некадашњег подрумара краља Александра Живана Тадића, који је после Другог светског рата емигрирао у Канаду. То врхунско бело вино производи се од мешавине три сорте грожђа, у којој 85 одсто чини „совињон бели”. (/slika2)

Технологија и рецептуре, према речима Александровића, могу чуда да учине чак и од просечних сорти грожђа и осредњих година, али, тврди, „чокот је отац, земља мајка, а време судбина вина”. Због тога он велику пажњу посвећује производњи грожђа са чокота увезених из Француске, Италије и Немачке, али, каже, и Бога моли да га година послужи и да буде довољно сунчана, топла, без града и кише, када не треба да падне.

Александровић се радује чињеници да је у Србији све више нових, малих виноградара и подрума. То је тежак и пословно ризичан посао. Србија, међутим, има шта свету да понуди. То не не могу да буду огромне, већ мање количине врхунског вина. Зато и он инсистира на квалитету, а не на количини. Тако су се и његова вина нашла у САД, Немачкој, Швајцарској, Републици Српској и Црној Гори. Од винограда и вина се, рече на крају, може живети, али не и обогатити за кратко време. Можда се тако нешто посрећи тек потоњим – трећој или четвртој генерацији. Претходно морају да улажу и стварају, јер вино тражи господара, а виноград – роба.

Деценијама се чинило да је држава заборавила на виноградаре и винаре, међутим овај однос се, по самом њиховом признању, полако мења. Из буџета се, већ неколико година, дају подстицаји за подизање нових засада и управо без те помоћи не би било нових чокота. Ипак, то још није довољно да се Србија на велика врата врати, за почетак, на европску винску сцену. Подизање винограда је скупо и, зависно од сорте, изискује неколико хиљада евра по хектару.


Коментари0
51532
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља