петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 15.02.2008. у 22:00 Јасна Петровић

Држава поскупљује гориво

Возаче у Србији сачекаће наредне недеље ново поскупљење горива. Ни мање ни више него за четири до четири и по динара по литри. Колико тачно, знаће се у понедељак када Министарство рударства и енергетике направи пресек стања на основу кретања цене сирове нафте на саветској берзи и курса долара за последњих 15 дана.

Уз претпоставку да ће сходно скоку цена црног злата и долара гориво поскупети за око динар до динар и по, литар бензина би од средине наредне недеље могао да се точи по цени од чак 95 динара, а дизел за готово 80 динара.

Разлог за ово поскупљење није уобичајен. Гориво неће од наредне недеље поскупети толико због скока цене сирове нафте колико због повећања државних захватања. Државни удео у цени горива повећава се са растом инфлације, па тако и овога пута мора да испрати све већи скок цена на мало.

Проблеми с акцизама

Они који дуже прате акцизне нафтне прилике знају да најављено поскупљење може бити избегнуто само ако држава одреагује. Тачније, ако се одрекне акциза у цени деривата. Претходни министар финансија Млађан Динкић управо је томе прибегао средином 2006. године када је схватио да се инфлација захуктава и да ће сасвим сигурно пробити пројектовану стопу.

Лане, међутим, ово није била пракса, иако је и 2007. завршена са знатно вишом инфлацијом од очекиване. Пројектована је била шест, а завршена са 10,1 одсто. Држава се, међутим, ни поред тога није одрекла захватања у цени горива. Напротив, гориво је за целу 2007. поскупело чак 11 пута, а појефтинило само двапут. Тако се литар бензина на НИС-овим пумпама у јануару прошле године точио по цени од 78,80 а крајем децембра по 91,90 динара, што је поскупљење од чак 13,10 динара.

Држава односно министарство финансија и у овој години наставља са старом праксом. Дакле, у тренутку док динар пада, а цена горива толико иде горе, надлежни не размишљају да ублаже поскупљење тиме што ће смањити своја захватања и тако зауздати и инфлацију.

Држава не би на овај начин само почастила возаче, како се то на први поглед чини, већ би грађане лишила ланчаних поскупљења која долазе за сву другу робу, а која су испровоцирана управо порастом цена горива. Већ се, иначе, најављује поскупљење хлеба...

Упитан да прокоментарише зашто држава не практикује да понекад умањи своја захватања у цени горива, будући да то често раде земље у окружењу, економиста Зоран Попов каже да „држава, нажалост, није у ситуацији да то чини”.

– За разлику од већине земаља у окружењу, у Србији је и даље веома изражен притисак на буџет. Осим у пензијском систему, где је урађена реформа, ни у једној другој сфери она није ни започета, због чега је јавна потрошња и даље врло велика. Како је сада, пензионери у Србији су једини који сносе последице државне намере да се смањи јавна потрошња – категоричан је он.

Према његовим речима, до бољитка, односно растерећења буџета, ускоро неће ни доћи, јер се у вези са тим ништа и не чини. Држави су, дакле, везане руке, па уколико би се и одрекла својих захватања у цени горива, питање је чиме би онда пунила буџет и покривала јавне расходе.

Велика јавна потрошња

Ако се одлучи да не повећа акцизе у цени горива, држава би морала да редукује расходе на другој страни – војсци, полицији, просвети, здравству, што би изазвало незадовољство код њих.

Тек пошто се прибегне реформи како је то учињено с пензијама, јавна потрошња ће бити мања, а самим тим то ће оставити и простор држави да смањи захватања у цени горива, истиче Попов, указујући да је 

велика јавна потрошња управо разлог што је Србија једна од ретких земаља где се и данас плаћа порез на дечју опрему, чега су се земље у окружењу одавно одрекле.

Сада држава на свакој литри горива зарађује 35,9 динара, а дизела 19,10 динара. С новим повећањем акциза, зарада ће бити још виша – готово 40 на бензине и око 21 динар на дизеле, плус ПДВ од 18 одсто.

(/slika2)Када се упореде државна захватања у цени бензина земаља у окружењу види се да су она знатно виша него код нас. Тако у Немачкој држава кроз акцизе и порезе учествује са 63,85 одсто у литри бензина, Мађарској 55,43 одсто, Словенији 54,37, Енглеској 66,10, Грчкој 48,40 процената. Али, очигледно је да њихову економију то толико не погађа. Код нас је и даље највећи кривац за инфлацију управо скок цене горива, а држава не чини ништа да би је колико-толико зауставила.

Ако је веровати српским преговарачима који су недавно присуствовали закључивању посла између НИС-а и руског „Гаспромњефта”, да ће нови власник убудуће Србији испоручивати јефтинију нафту, возачима не преостаје ништа друго него да се надају да ће гориво бар код НИС-а бити јефтиније. Наиме, по важећој Уредби о ценама деривата, држава прописује највише малопродајне цене, али трговци због конкурентности деривате могу продавати и јефтиније ако нађу простора за то.

Коментари0
8d0ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља