Возаче у Србији сачекаће наредне недеље ново поскупљење горива. Ни мање ни више него за четири до четири и по динара по литри. Колико тачно, знаће се у понедељак када Министарство рударства и енергетике направи пресек стања на основу кретања цене сирове нафте на саветској берзи и курса долара за последњих 15 дана.
Уз претпоставку да ће сходно скоку цена црног злата и долара гориво поскупети за око динар до динар и по, литар бензина би од средине наредне недеље могао да се точи по цени од чак 95 динара, а дизел за готово 80 динара.
Разлог за ово поскупљење није уобичајен. Гориво неће од наредне недеље поскупети толико због скока цене сирове нафте колико због повећања државних захватања. Државни удео у цени горива повећава се са растом инфлације, па тако и овога пута мора да испрати све већи скок цена на мало.
Проблеми с акцизама
Они који дуже прате акцизне нафтне прилике знају да најављено поскупљење може бити избегнуто само ако држава одреагује. Тачније, ако се одрекне акциза у цени деривата. Претходни министар финансија Млађан Динкић управо је томе прибегао средином 2006. године када је схватио да се инфлација захуктава и да ће сасвим сигурно пробити пројектовану стопу.
Лане, међутим, ово није била пракса, иако је и 2007. завршена са знатно вишом инфлацијом од очекиване. Пројектована је била шест, а завршена са 10,1 одсто. Држава се, међутим, ни поред тога није одрекла захватања у цени горива. Напротив, гориво је за целу 2007. поскупело чак 11 пута, а појефтинило само двапут. Тако се литар бензина на НИС-овим пумпама у јануару прошле године точио по цени од 78,80 а крајем децембра по 91,90 динара, што је поскупљење од чак 13,10 динара.
Држава односно министарство финансија и у овој години наставља са старом праксом. Дакле, у тренутку док динар пада, а цена горива толико иде горе, надлежни не размишљају да ублаже поскупљење тиме што ће смањити своја захватања и тако зауздати и инфлацију.
Држава не би на овај начин само почастила возаче, како се то на први поглед чини, већ би грађане лишила ланчаних поскупљења која долазе за сву другу робу, а која су испровоцирана управо порастом цена горива. Већ се, иначе, најављује поскупљење хлеба...
Упитан да прокоментарише зашто држава не практикује да понекад умањи своја захватања у цени горива, будући да то често раде земље у окружењу, економиста Зоран Попов каже да „држава, нажалост, није у ситуацији да то чини”.
– За разлику од већине земаља у окружењу, у Србији је и даље веома изражен притисак на буџет. Осим у пензијском систему, где је урађена реформа, ни у једној другој сфери она није ни започета, због чега је јавна потрошња и даље врло велика. Како је сада, пензионери у Србији су једини који сносе последице државне намере да се смањи јавна потрошња – категоричан је он.
Према његовим речима, до бољитка, односно растерећења буџета, ускоро неће ни доћи, јер се у вези са тим ништа и не чини. Држави су, дакле, везане руке, па уколико би се и одрекла својих захватања у цени горива, питање је чиме би онда пунила буџет и покривала јавне расходе.
Велика јавна потрошња
Ако се одлучи да не повећа акцизе у цени горива, држава би морала да редукује расходе на другој страни – војсци, полицији, просвети, здравству, што би изазвало незадовољство код њих.
Тек пошто се прибегне реформи како је то учињено с пензијама, јавна потрошња ће бити мања, а самим тим то ће оставити и простор држави да смањи захватања у цени горива, истиче Попов, указујући да је
велика јавна потрошња управо разлог што је Србија једна од ретких земаља где се и данас плаћа порез на дечју опрему, чега су се земље у окружењу одавно одрекле.
Сада држава на свакој литри горива зарађује 35,9 динара, а дизела 19,10 динара. С новим повећањем акциза, зарада ће бити још виша – готово 40 на бензине и око 21 динар на дизеле, плус ПДВ од 18 одсто.
(/slika2)Када се упореде државна захватања у цени бензина земаља у окружењу види се да су она знатно виша него код нас. Тако у Немачкој држава кроз акцизе и порезе учествује са 63,85 одсто у литри бензина, Мађарској 55,43 одсто, Словенији 54,37, Енглеској 66,10, Грчкој 48,40 процената. Али, очигледно је да њихову економију то толико не погађа. Код нас је и даље највећи кривац за инфлацију управо скок цене горива, а држава не чини ништа да би је колико-толико зауставила.
Ако је веровати српским преговарачима који су недавно присуствовали закључивању посла између НИС-а и руског „Гаспромњефта”, да ће нови власник убудуће Србији испоручивати јефтинију нафту, возачима не преостаје ништа друго него да се надају да ће гориво бар код НИС-а бити јефтиније. Наиме, по важећој Уредби о ценама деривата, држава прописује највише малопродајне цене, али трговци због конкурентности деривате могу продавати и јефтиније ако нађу простора за то.
