четвртак, 04.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 13.06.2015. у 09:15 Маријана Авакумовић

Плати конверзију па гради

Рушевине на београдској Аутокоманди већ годинама чекају градитеље (Фото Д. Јевремовић)

Бизнисмен Мирослав Мишковић је најавио продају два шопинг мола у Београду и Подгорици, како би од тог новца саградио велики пословно-трговински центар „Делта Планет” на Аутокоманди, али уз један услов – пре тога мораће да плати конверзију једног дела земљишта.

На њему је да одлучи хоће ли да купи или закупи плац ремонтног предузећа „Аутокоманда”, које је приватизовао пре десет година са намером да се домогне око три хектара земљишта на коме је још тада планирао да подигне трговински центар. Држава је пресекла. Џабе га добити не може. Ма колико се он и сви трудили да докажу да су све већ платили и да су куповином предузећа стекли право на градњу. Они су кроз приватизацију и стечај покуповали предузећа са намером да на њиховим местима изграде станове и пословне зграде, али то морају да плате.

Новим законом о конверзији права коришћења у право својине на грађевинском земљишту, који би Влада Србије требало да усвоји до краја јуна, чини се да је постигнут пре свега политички компромис. Држави се не може приговорити да је тајкунима поклонила земљиште, а њима је опет дата прилика да се извуку из зачараног круга званог конверзија, коју је увела влада Мирка Цветковића с намером да се исправе грешке из приватизације. Пошто без плаћене конверзије не могу да регулишу имовинске односе и конкуришу за грађевинску дозволу, понуђено им је да уз одређене повластице по тржишној цени претворе право коришћења у право својине на земљишту или први пут до сада, да га узму у дугорочни закуп на 99 година.

Ако неко предузеће, на пример, користи десет хектара у Београду, од чега су на једном хектару изграђене хале, платиће конверзију за неискоришћених девет хектара. Ако се пође од процене Пореске управе да квадратни метар вреди 14.720 динара, накнада за конверзију износи 11 милиона евра. Уколико се пак одлучи на закуп, то ће га годишње стајати 111.311 евра, показала је економска анализа Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Тржишна вредност 5.310 хектара грађевинског земљишта, које ће бити предмет конверзије уз накнаду за предузећа купљена кроз приватизацију или стечај – процењена је на 1,4 милијарде евра. Конверзију ће плаћати и предузећа у реструктурисању, спортска друштва и сви инвеститори којима је деведесетих година додељивано на коришћење земљиште на коме ништа нису саградили, али у незнатном износу. Укупан приход од конверзије требало би да буде око 1,5 милијарди евра.

Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, недавно је упозорила да све што је до сада рађено по питању конверзије земљишта није дало резултате. По старим прописима, у Београду је завршен само један такав случај.

– Све је стајало, јер није пронађен прихватљив начин за конверзију, а и политика је имала уплива у решење тог проблема – рекла је она истичући да су решење овог пута дали струка и економија, а не политика.

Горан Родић, потпредседник грађевинско-инжењерске коморе Србије, сматра да би плаћање конверзије имало смисла да је спроведено када је 2009. године уведено, јер се сматрало да су власници приватизованих предузећа купујући их јефтино дошли бесплатно до земљишта на коме ће вишеструко да зараде.

 – Тајкуни ће опет проћи јефтино, јер је цена земљишта пала и они ће платити 50 одсто мање. Дилеме више нема. Плаћање не могу избећи, јер је Уставни суд заузео јасан став да куповином предузећа нису стекли право својине и располагања земљиштем – каже Родић.

Доброслав Бојовић, власник грађевинског предузећа „Напред”, које је једино у Београду платило 750.000 евра за конверзију новобеоградског плаца и који је поднео захтеве за још неке парцеле, као позитивну страну новог закона види то што је као алтернативу понудио закуп земљишта. Али то не решава проблем, јер ниједан страни инвеститор то неће прихватити. Они хоће да буду само власници земљишта.

Бојовић сматра да овај закон неће много убрзати конверзију. Земљиште се опет вреднује на основу процена Пореске управе. А управо те процене су правиле највеће проблеме, јер су градска правобранилаштва улагала жалбе.

– Све што смо урадили по питању конверзије од 2009. до сада ништа нам се не признаје. По новом закону поново треба да поднесемо захтеве. То ствара правну несигурност – каже Бојовић.

Он каже да су бивше југословенске републике, у којима је као и код нас постојала друштвена својина, спровеле конверзију без надокнаде. Оне су то урадиле у процесу транзиције пре приватизације, а код нас се ишло обрнутим редом.

– Наша држава је можда направила грешку што није тако урадила. То је требало да призна. Не може она сада да тражи да неко ко је приватизовао предузеће плаћа њену грешку – сматра Бојовић.

Јефтиније у сиромашним општинама

Чини се да ће много боље проћи власници приватизованих предузећа у локалним самоуправама са ниским животним стандардом и високом незапосленошћу. Њима следује умањење од 20 до 50 одсто у зависности од степена развијености. Конверзија земљишта од девет хектара чији квадратни метар на тржишту вреди 1.116 динара у девастираним општинама коштаће 417.734 евра. Наравно са урачунатим умањењем од 50 одсто. Док годишњи закуп стаје 8.439 евра. 

Коментари6
21cb0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nada acimovic
Kriminalni Zakon o planiranju i gradnji dao je pravo da korisnici drzavnog gradjevinskog zemljista tajkun,jer su oni najveci korisnici zemljista mogu da zidaju bez placanja gradjevinskog zemljista. Kada se zgrada sazida ti tajkuni nikada nece platii zemljiste.Tako da je i ovaj zakon o konverziji jos jedna prevara da bi se tajkuni koji su dobili na poklon drzavno gradjevinsko zemljiste pokrili. Osnovano sumnjam da u Ministarstvu gradjevine postoje izvrsioci jos iz vremena DS koji rade za tajkunske lobije i nanose ogromnu stetu drzavi, Oni su skriveni i vesto su se usemili u sadasnju vlast.
Грађевинска Ругоба
То је легализација корупције.
nikola andric
Konverzija pretpostavlja da je drzava (legitimni) vlasnik nekretnina koje se konverzuju. Drzavno vlasnistvo zemljista koje se ne obradjuje niti koristi ne moze drzavi ili opstini doneti bilo kakve prihode. Posto je zemljiste ''apsolutno oskudno'' odnosno ne moze da se umnozava sve moderne drzave imaju pravo nacionalizacije u javnom interesu. Dakle strah Srba od stranih vlasnika srpskog zemljista je neosnovan. Zakup zemljsita znaci dohodovni tok za opstine svake godine dok prodaja znaci odredjenu sumu novca odmah. Naravno porez na nekretnine ostaje u oba slucaja dohodovni tok. Sa tom vrstom poreza opstine mogu da grade sopsvenu infra strukturu. Zakup na 99 godina je ocevidno prepisan iz Engleske iz Ricardovog doba. To je starovremska konstrukcija dok su posledice za sledece zakupce vrlo nejasne. Bolja je konstrukcija na ''neodredjeno vreme''. Ko ce kupiti nekretninu na kojoj preostaje 10 godina zakupa? Da strani investitori zele vlasnistvo je zbog nepovrenja u zakup na 99 godina.
Velizar Rankovic
У Србији се не може без власника свега г. Мишковића!? Да ли је он синоним свега лошег или има неки "зец" у рукаву који се другачије зове?
a zelene povrsine
A sta je sa poljoprivrednim zemljistem(bastama) koje se pretvorilo u gradjevinsko,ili sa bivsim zelenim povrsinama?To je jos tezi prekrsaj! Na mesto fabrika grade se stambene zgrade,dakle gradjevine su postojale a u ovom slucaju se pretvara poljoprivreno ili zelena povrsina, u zgradu koja nikada nije bila tu .Koliko je u gradu sazidano u nekadasnjim bastama i zelenim povrsinama!?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља