недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 13.06.2015. у 09:15 М. Чекеревац

Лидерске сујете десницу држе испод цензуса

Вирус неслоге и деоба, који хара у странкама десне оријентације, при чему су све ванпарламентарне, толико је јак да ни свест о томе да овако расцепкане не могу да постану нека озбиљнија снага није довољна да се он заустави. Мада постоје покушаји обједињавања, изгледи да се формира неки респектабилни блок јесу мали, што због лидерских сујета, што због немогућности да своје идеје више промовишу у медијима, јер због ванпарламентарног статуса добијају врло мало простора.

Подељена мишљења уочи прошлогодишњих парламентарних избора око тога треба ли пред грађане изаћи у коалицији или самостално изазвала су потресе и у Демократској странци Србије (ДСС) и у Српској радикалној странци (СРС). Превладали су они који су се залагали са самосталан наступ, а изборни резултат, који их је оставио испод цензуса, само је изазвао још веће унутарстраначке турбуленције. То се, пре свега, односи на Демократску странку Србије, која је прво остала без лидера Војислава Коштунице, па затим и без неколико потпредседника и истакнутих оснивача странке. Избор Санде Рашковић Ивић, која је била заговорник удруживања са другим странкама, за новог лидера, судећи по последњим догађајима, није зауставио таласање.

Санда Рашковић Ивић је, наиме, инсистирала на правом опозиционом статусу и изласку ДСС-а из власти у Београду, Андреја Младеновић, председник извршног одбора странке и заменик градоначелника Београда, томе се противио, а завршило се препоруком за смену Младеновића са страначке функције.

У међувремену, председница ДСС-а је наставила рад на обједињавању деснице, па је после Двери, са којима је договор већ постигнут, разговарала и са Синишом Ковачевићем, лидером Српског отаџбинског блока. Ковачевић је иначе био посланик ДСС-а у претходном скупштинском сазиву, а странку је напустио пред одржавање избора. Али, док су дојучерашње страначке колеге разговарале о поновној сарадњи, Ковачевића су у сопственој странци сменили његови потпредседници Жељко Васиљевић и Драган Петровић.

Судећи по писању медија, потреса има и у Српској радикалној странци, којој је знатно порастао рејтинг откако се у земљу вратио њен лидер Војислав Шешељ. Према тим написима, са страначких функција посмењивани су сви који су се уочи прошлих избора залагали за удружени наступ на изборима. Међутим, Вјерица Радета, новоизабрана председница извршног одбора, каже за „Политику” да је СРС одржао редовни, девети Отаџбински конгрес, на коме су изабрани нови органи странке. Она истиче: „Никаквих чистки није било, имали смо редован конгрес и изабрали људе у страначке органе.” Ко мало дуже памти, сетиће се да је Војислав Шешељ, док није отишао у Хаг, апсолутно одбијао било какве разговоре о предизборним коалицијама, а Вјерица Радета нам потврђује да „СРС није променио став према предизборним коалицијама” и додаје: „Српска радикална странка иде увек сама на изборе, ми смо једина алтернатива овом режиму, једина истинска опозициона антиглобалистичка странка.”

На питање какви су изгледи да се укрупњавању деснице приклони Државотворни покрет, који су основали бивши истакнути функционери ДСС-а, његов председник Слободан Самарџић овако одговара: „Државотворни покрет су направили људи који су напустили ДСС зато што је ДСС напустио себе. Ми се просто држимо заједно, то је група људи која верује једна другима и сматрамо да је то вредност по себи, а да ли ће се укрупњавати, везивати за некога у наредном периоду, то зависи од наредних прилика. Глупо је погинути одмах, не мислим физички, већ морално. Највећи проблем странака на десници, о левици да и не говорим, јесте тај што је велики број њих правио нечасне авантуре у политици и изгубио кредибилитет код људи који су некада гласали за те странке, а то се тешко враћа.”

Аналитичар Дејан Вук Станковић није оптимиста што се тиче изгледа за укрупњавање деснице и то објашњава овако: „Разлог за то су, са једне стране, психолошке баријере међу руководствима, а са друге, страначки ривалитети, који их спречавају да седну за сто и да нађу начин да направе неки заједнички програмски документ, да појачају организациону структуру и да направе акциони план деловања који би требало да мотивише бираче који подржавају њихову политику.” Станковић каже и да је странкама деснице тешко не само да се уједине већ и да се адекватно медијски представе, јер су масовни медији за њих затворени због ванпарламентарног статуса, па им за комуникацију остају трибине, јавни скупови, друштвене мреже. Станковић каже да је десница овако фрагментирана слабија, али да ту фрагментацију тешко може да избегне. Према његовим речима, прича о уједињењу је више апстрактна идеја него реална могућност.

Коментари0
c4ed4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља