среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:14

Све их мање, положај им све бољи

понедељак, 15.06.2015. у 08:15
Славомир Гвозденовић Фото Фонет

Према званичном попису из 2012. године, Срба у Румунији има 18.560, мада председник Савеза Срба Румуније (ССР) др Славомир Гвозденовић сматра да их је и много више, око 50.000. Многи се не изјашњавају као Срби, али их нико на то не приморава, већ су се из разних разлога изгубили, објашњава за „Политику” Гвозденовић, који је већ пети узастопни мандат посланик у парламенту Румуније, као представник српске мањинске заједнице. Како истиче, на 10 година старијем попису, 2002, Срба је било 28.500, а 1992. тако се изјаснило око 33.000 грађана Румуније.

Положај Срба у Румунији је задовољавајући, тврди Гвозденовић и појашњава да су организовање, активности и целокупна ситуација кровних мањинских организација неупоредиво бољи данас него пре 1989. године. Данас 18 националних мањина у Румунији има по једног посланика у парламенту, у који улазе после избора, на основу позитивне дискриминације.

Да би били изабрани, потребно је да остваре 10 одсто од броја гласова потребних за избор посланика у нормалном поступку, што је око 3.000 гласова, а Срби увек имају најмање три пута више од тога. По заступљености мањина у парламенту, Румунија је данас испред свих земаља у Европи, истиче наш саговорник и напомиње да у овој земљи постоји само по једна кровна организација за сваку мањину, што је коректно, јер држава на тај начин не дели мањинске народе.

 

Српска саборна црква и седиште Епархије темишварске у центру Темишвара Фото Википедија 

– Наша Српска православна епархија има шездесетак цркава и пет манастира, од којих су Базјаш и Златица задужбине Светог Саве из 13. века. То су једине задужбине Светог Саве дуж целе леве обале Дунава и оне примају знатну финансијску подршку румунске државе. Пет-шест наших преосталих четворогодишњих школа остало је, нажалост, с по једним учитељем и свега неколико ђака. Српска гимназија „Доситеј Обрадовић” једина је светла тачка образовања Срба у Румунији. Има око 230 ђака, од првог до 12. разреда – објашњава др Гвозденовић.

Постоје и две катедре србистике, на универзитетима у Темишвару и Букурешту, али због малог броја студената раде у веома тешким околностима.

– Морам са жаљењем да поновим оно на шта смо опомињали Београд и матицу, када је реч о катедрама србистике. Све државе са бившег југословенског простора учиниле су много више за свој језик, књижевност и културу, на својим катедрама, него Србија. Недопустиво је да Србија пошаље два лектора за српски језик у Румунију, а да им ни данас није регулисала питање плата, које су и до десетак пута мање него оне које примају њихове колеге које предају остале јужнословенске језике. Уз наше аутохтоне проблеме, ово нам је додатни проблем, и то велики – наводи председник ССР-а.

Румунска држава обезбеђује знатне субвенције и за организовање активности националних мањина кроз њихове кровне организације.

– Добијамо годишње око 800.000 евра, за централну и регионалне организације, за штампу, издаваштво и културне активности. Све радимо потпуно независно, нико не поставља никакве услове и захтеве. Тако смо у Темишвару саградили Српску кућу, којом можемо да станемо уз раме с Немцима у Румунији. Изградили смо и Српски културни центар, као и Српски културни центар „Свети Сава”, уз манастир Базјаш. По издавачкој и културним активностима далеко смо највреднија од 20 званично признатих националних мањина у Румунији. У Београду нас издвајају као пример за све овакве савезе у вишемилионском српском расејању – поручује лидер Срба у Румунији, који је нарочито поносан на 1996. годину, када су Срби у Темишвару организовали тродневни скуп националних мањина Европе.

Гвозденовић закључује да је положај Срба у Румунији добар, а да се неки ситнији проблеми, ако их има, углавном тичу локалне администрације.

– Генерално, у Румунији нема националне дискриминације. Имамо сва права, а само од нас зависи колико ћемо бити мудри, организовани и сложни да их остваримо – истиче др Славомир Гвозденовић.

Б. Билбија


Коментари5
a9ff1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radovan S.
Slična situacija je i sa Rumunima u Srbiji, njihov broj se više nego prepolovio, sve je više mešovitih brakova čija su deca Srbi, a sve više Srba koji nose prezimena na -ulj i -an. Prezimena Moldovan, Sekošan, Robulj, Albulj, Munćan itd. u Vojvodini su već odavno skoro 100% srpska prezimena, tek se po selima pronađu rumunske familije sa tim prezimenima. Čak je i prezime Drakula postalo srpsko, a bar za to znamo odakle je. Oba naroda su pravoslavne vere i istog mentaliteta i vrednosti, strani vladari su nas isto tretirali, a u dalekoj prošlosti je sasvim obična stvar bila od Novog Sada pa do rumunske unutrašnjosti da se govori i srpski i "vlaški", odnosno rumunski. I Dositej je bio tečan govornik rumunskog od malena. Slična je sudbina verovatno snašla i Srbe u Rumuniji. Jedino su opstali Srbi-Krašovani u Krašovi koji su katolici, ali su oni još u vreme Jugoslavije spoljnom politikom pretvoreni u Hrvate, iako su u pitanju potomci izbeglica iz ist. Srbije. Pozdrav za Srbe i Rumune!
coban iz rovaca
Mi srbi koji zivimo van Srbije neozemo dobiti drzavljanstvo Srbije.Kad mi nemozemo nemogu ni nasa deca.To je neozbiljno i nedrzavotvorno od Srbije. Drzave u okruzenju su uredjenije po tom pitanju.
Метузалем ,
@Jelena Istoricar Не знам тачно чију сте "историју" учили: аустроугарску (овим не мислим да сте толико стари), комунистичку, нову западну или не знам коју, али је очигледно да (из овог а и другог коментара, као што је написао мој претходник) да мрзите Србе. Зато, боље је да се држите пострани, а историју и међуљудске односе оставите другим, који не желе нове ратове и мржње.
Ko umije njemu dvije
Ne znam da li ste musko ili zensko, jer ste se u jednom komentaru istovetnog literarnog stila potpisali kao "Jovan istoricar", a u drugom kao "Jelena istoricar". Komentari su skoro isti. Ako ste bot(ica), mogli ste to napisati malo vestije. Ovo zaista ispada smesno. Inace, cinjenica koju pominjete u oba komentara , da su ih nazvali Srbi kako bi ih oznacili divljacima istice vasu osobinu-da mrzite do koske. Jos jedna napomena: pravopis vam ne ide od ruke.
Jelena Istoricar
Gospodine Gvozdenovicu, dali stvarno mislite da u Rumuniji zive Keltski Srbi? Mnogi misle da vi krijete istinu. U Rumuniji zive Bugari, izbegli od Turske najezde u 14 I 15 veku. Njih su Romani nazivali "srbi", ali je znacilo divljaci. Oni nemaju veze sa Keltskim Srbima jer su se Keltski Srbi pojavili 1878 godine na Berlinskom Kongresu, kada i Keltska Srbija. Pre toga vremena nisu postojali Keltski Srbi jer nije postojala Keltska Srbija. Zato, morate da pisete istinu a ne lazne price jer je danas nas narod veoma pismen i zna istinu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Срби у региону

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља