понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Сарајево је у романима Моме Капора

понедељак, 15.06.2015. у 08:15
Молитва у Беговој џамији Фото Танјуг

Сарајево – „У граду је остао бедан проценат српског становништва, тек толико да се докаже мултинационални и мултикултурални поредак ствари. Остали су они који немају куда више да оду”, написао је Момо Капор у тексту „Тачка на Сарајево”, објављеном у априлу 1996. у књизи „Егзодус Срба из Српског Сарајева”.

После 19 година мало шта се променило у граду на Миљацки, који је пре рата носио префикс „другог српског града”, јер је у њему, после Београда, живело највише Срба. Данас, од предратних око 160.000 Срба, „печат” његовој „мултинационалности” и „мултикултуралности” даје њих десетак хиљада, међу којима ретки имају мање од 65 година. Чак и они маштају о одласку.

Није смишљена бошњачка опструкција повратка протераних Срба са њихових вековних огњишта етнички очистила само Сарајево, већ и све друге градове (Тузлу, Зеницу, Бихаћ, Мостар...) на подручју Федерације БиХ, што доказује и податак да је у том ентитету од 600.000 Срба, колико их је живело пре почетка ратних сукоба у БиХ, остало тек педесетак хиљада. Иако је међународна заједница инсистирала на повратку свих, овај процес био је једносмеран и формалноправно завршен је у Републици Српској, која је и Бошњацима и Хрватима широм отворила врата.

Срби су један од три конститутивна народа у БиХ, али само на папиру. Много је примера који говоре о лошем послератном животу и никаквим правима Срба који су остали, пре свега у Сарајеву, као и шачици оних који су се вратили у тај град. Али, и оних који у њему раде, а живе углавном на подручју новоизграђеног Источног Сарајева, у којем већину становништва чине протерани сарајевски Срби.

Довољно је поменути случај Српкиње Миланке Ковачевић (сличних има напретек), која се пре скоро 15 година вратила у своју кућу на Илиџи, у којој и дан данас живи у мраку, јер јој власти не дозвољавају да прикључи струју. А о конститутивности и правима Срба која им гарантује ова уставна категорија сасвим довољно говори чињеница да у постдејтонском периоду једино Клуб српског народа у Дому народа федералног парламента никада није био комплетиран.

Предратно Сарајево, као и други већи градови у Федерацији, одавно је отишло у историју. Оно мало преостале српске имовине у последње време масовно купују Арапи, по понижавајућој цени. О Сарајеву као мултиетничком граду у којем цвета суживот, говоре још једино бошњачки политичари, иако је и њима јасно да је тај град 95 одсто, у сваком смислу, муслимански.

У најмању руку је неозбиљно тврдити да је Сарајево пример мултиетничности и мултикултуралности, а бити потпуно свестан да Срби, благо речено, нису добродошли у Сарајеву. Они не могу да добију посао, нема их на руководећим местима у јавном сектору и институцијама. Као ни у школама, у којима се, узгред, више не учи српски језик, па се број ученика српске националности може пребројати на прсте једне руке. Бошњачка политичка елита годинама опструише повратак огромне и врло вредне имовине која је власништво Српске православне цркве. То је, између осталог, зграда Богословије у центру Сарајева, у којој се налази Економски факултет. Да ли се, можда, и на тај начин Србима жели поручити „шта је вера без народа”?

Председник Републике Српске Милорад Додик поново је пре неколико дана упозорио да у Сарајеву живи више Кинеза него Срба и Хрвата заједно. У Федерацији БиХ, према неким подацима, живи и велики број Санџаклија и припадника вехабијског покрета, од којих су неки дошли за време рата. Управо они на некадашњој српској земљи подижу читава насеља на подручју Илијаша, Хаџића, Трнова... Ове радове финансирају моћни људи из Кувајта, Сирије, Катара, Саудијске Арабије...

„Сарајево је у мојим романима. За оно што је преостало од тог града, што се мене тиче, нека им је алал”, написао је Момо Капор.

Душанка Станишић


Коментари1
d1e6c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

decko iz komsiluka
u Kaporovom riječima krije se ključ za razumijevanje sudbine Sarajeva: Srbi su ga davno "alalili."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Срби у региону

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља