четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 15.06.2015. у 08:15

Трајање мањине

Српска улица у Будимпешти Фото А. Исаков

Суботица – Сеоба Срба ка Мађарској можда је једна од наших најдуговечнијих миграција. Још од када је 1690. године патријарх Арсеније Чарнојевић повео народ ка северу, утабана је стаза, а колико се она користи током дуге историје, зависило је од политичких и друштвених прилика са обе стране границе. Деведесетих година прошлог века знатан број грађана Србије, нарочито из пограничних делова, преселио се у Мађарску, а ова ситуација и сада се понавља. Актуелни редови пред конзулатима и амбасадом Мађарске савремена су верзија некадашњих сеоба.

У Мађарској живи око 10.000 Срба, који се од 1993. године и доношења Закона о националним и етничким правима организују у своју мањинску самоуправу. Срби су једна од 13 признатих мањина нашег северног суседа, а њихова кровна организација је Самоуправа Срба. Највише тело самоуправе је Скупштина, која у мандату до 2019. године броји 15 чланова, а од прошле године на њеном челу је Вера Пејић-Сутор. Осим у овом, како се назива, земаљском телу, Срби су организовани у регионалној мањинској самоуправи, која се односи на подручје Пештанске жупаније и на Српску самоуправу у Будимпешти. На локалном нивоу, у 27 градова и места постоје мањинске самоуправе Срба.

Самоуправа располаже својим буџетом и бави се питањима школовања на мањинском језику и рада културних институција, као и информисањем. Потомци Чарнојевића од предака су наследили установе и здања чија историјска и архитектонска вредност спада у врхунце српске културе. Седам православних цркава у Сентандреји, православни храмови и патријаршијски домови у центру Будимпеште, Сегедина, Баје, Печуја, зграда Текелијанума, такође у срцу Будимпеште... Најстарије позориште у Срба основано је такође у данашњој престоници Мађарске, још 1813. године, а овде су своје потписе на оснивање Матице Српске ставили и највиђенији Срби, 1826. године. Тековине дугог историјског трајања на овим просторима понекад превазилазе моћи мале мањинске заједнице.

Вероватно је сада најпопуларнија наша установа у Мађарској Школски центар „Никола Тесла”, где су под једним кровом деца од обданишта до једине српске гимназије, као и дом за смештај ученика, некадашњи Текелијанум. Већину ђака Гимназије чине средњошколци из Србије, који су свесни да им диплома ове школе отвара врата факултета на простору Европске уније. У основној школи, на српском се још, осим у Будимпешти, учи и у Батањи, Ловри и Дески. Ове школе враћене су под окриље Самоуправе Срба, а њихов рад финансира држава Мађарска. Српски језик изучава се на катедрама универзитета у Будимпешти и Сегедину.

Земаљска самоуправа формирала је и српски Културни и документациони центар, Српски институт, као и методолошки и документациони центар, а њихов задатак је истраживање и очување српске традиције, као и снажење образовне улоге. Информисање Срба у Мађарској је прилично скромно. Имају „Српске недељне новине”, са првог програма мађарске државне телевизије српски језик се чује једном седмично, у трајању од 30 минута, а Радио Печуј има српску редакцију, која сваког дана припреми 60 минута програма. Недавно је Самоуправа формирала и свој интернет-радио Срб.

Српска мањина у Мађарској нема представника у политичком животу, нити су тамошњи Срби икада формирали своју странку. Од прошле године, после избора, Срби су добили „портпарола” у Парламенту, односно резервисано је по једно место за представнике мањина и они могу да учествују у дискусији само уколико је на дневном реду питање из области права мањина, а немају право гласа. Наш представник је Љубомир Алексов, који је до прошле године био председник Самоуправе, али и дугогодишњи градоначелник Ловре, месташца са 301 становником, од којих су више од половине Срби.

Број Срба у Мађарској у сталном је паду, а ту чињеницу можда може да промени двојно држављанство, које је наш северни сусед увео од 2011. године. Од тада до данас око 130.000 људи из Србије затражило је да буду и мађарски држављани, а према неким проценама, четвртину ових захтева поднели су Срби из Војводине, али и целе Србије.

А. Исаков

Коментари0
dcd34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља