уторак, 23.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:53

Српкиња Латинка

Аутор: Владимир Кецмановићуторак, 16.06.2015. у 08:15

Београдски недељник идентичног имена управо је објавио интервју с Латинком Перовић, бившом високом функционерком Савеза комуниста Србије, касније угледном историчарком и неформалним врховним интелектуалним ауторитетом групе људи који су се ономад самопрогласили „Другом Србијом”, да би се данас против тог термина бунили као да им га је наметнуо неко други.

Будући да госпођа Перовић пословично избегава јавне наступе, колегама из „Недељника” ваља одати признање. Некадашњој другарици Перовић, опет, ваља одати признање на врхунској интелектуалној форми која је достојна научног приступа догађајима на ком инсистира и која је заиста смешта високо изнад већине њених следбеника.

Невоља је, међутим, у томе што форма објективне анализе нипошто није у складу са субјективним садржајем који на више места у интервјуу пробија вешто скрпљену обланду, а историчарку денунцира као заробљеницу властитих идеолошких мантри.

Навешћу само три најекстремнија примера.

„Никезић је сматрао да Србија не треба да има неку врсту политичког протектората над Србима ван Србије”, истиче госпођа Перовић, „и да је, ако се иде у демократско друштво, било логично да ће се у свим републикама штитити и права Срба. То може некоме деловати наивно политички, али, нажалост, искуство је то потврдило.„

Поставља се питање шта је искуство потврдило. То да је формално демократски изабран режим Фрање Туђмана, једног од маспоковаца с којима је тадашње српско руководство ком је припадала другарица Перовић било у сјајним односима, што не доводи у питање ни у најновијем интервјуу – исте те Србе избацило из Устава и погазило њихово најосновније право?

Уместо да „наивност” користи као једини могући аргумент којим би могла да брани грешку своје екипе, што би јој се још и могло опростити, Перовићева врши замену теза коју озбиљан историчар себи не би смео да дозволи.

Други пример: Перовићева не доводи у питање чињеницу да је процес против Драже Михаиловића 1946. био политички, што је став за похвалу. Није, међутим, за похвалу то што тај политички процес доживљава као неспорну чињеницу, док данашњи процес, којим су тековине једног политичког насиља над правосуђем барем делимично кориговане, не само да проглашава такође политичким, него га, иако је по њеном, као што није, еквивалентан процесу који му је претходио, тумачи као крајње споран.

Ваљда и сама свесна како је упала у логичку замку, као коцкар који, покушавајући да се вади, тоне у вишеструко већу невољу, Перовићева прво пореди Дражу Михаиловића, који је, на само суштински, него и званично, био припадник антихитлеровске коалиције и носилац више савезничких одликовања, с неспорним непријатељима савезника нацистом Квислингом и Хитлеровим колаборационистом Петеном.

А онда, на питање новинара Вељка Миладиновића: „Да ли су вас – као историчара – изненадили подаци о ликвидацијама десетина хиљада идеолошких непријатеља после 1945?” – хладно одговара:

„Та историја је сложена. То је крај рата, било је сигурно тих егзекуција без суда, било је реваншизма, пуно освета… Оправдавање злочина једних злочинима других, то је увод у културу злочина.„

А ко је оправдавао злочине једних злочинима других? Па управо они који су 1944. по Београду и остатку Србије убијали недужне људе јер су, је ли, четници, против којих се ти несрећници нису борили, убијали њихове другове, баш као што су њихови другови убијали исте те четнике?

Највећи нонсенс који на ову тему саопштава Латинка Перовић, међутим, јесте оцена да се поништавањем и по њој самој политички мотивисане пресуде Михаиловићу спречава национално помирење „јер нико није водио рачуна о стварним жртвама, а оне имају наследнике, који када то коментаришу, кажу да су ту пресуду доживели као нови злочин”!?

Поставља се питање да ли они које су крајем рата ни криве ни дужне побиле партизанске јединице нису били стварни људи. Или, можда, они немају наследнике, па њихове жртве нису важне!?

Госпођа Перовић национално помирење не доживљава као историчар, него онако како би га доживљавао делегат на конгресу Антифашистичке омладине у време Прве петолетке.

И на крају – шлаг на торти!

Анализујући добре и лоше стране политике Александра Вучића, другарица Перовић као један од квалитета његове политике истиче немешање у „јединство” Босне и Херцеговине!?

На страну питање да ли се Вучић меша у односе унутар Босне и Херцеговине и да ли евентуално мешање или немешање, и какво мешање и какво немешање, представља ману или врлину – сам термин „јединство”, када је реч о ситуацији у данашњој Босни и Херцеговини, представља лакрдију без преседана.

Да је инсистирала на „територијалном интегритету” те суштински непостојеће државе – то би било проблематично, али не би било смешно. Користити термин „јединство” за простор у ком се деведесет девет одсто становништва идеји јединства руга на различите начине – јесте трагикомично.

Госпођи Перовић приписују изјаву да Срби поседују генетску неспособност логичног промишљања политике и историје.

Ако је тако, бивша другарица, а данашња госпођа Перовић је, ван сваке сумње, Српкиња пар екселанс.


Коментари99
ef3b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan Martinovic
Secam je se dobro I njenog govora na Masinskom Fakultetu davne 1971 bio sam tada brucos. Govor je bio Staljinisticki kada sam prisao I pitao kako da u Sloveniji cveta privatni biznis I kako niko ne reaguje na progon Srba iz Hrvatske za vreme Maspoka tog leta sam bio svedog permanentnog fizickog napada na Srbe sindikalno odmaraliste je (bilo razarano nekoliko puta ali su pijani Dalmatinci izvukli debli kraj od Niskih Difovaca u Omisu). Samo je okrenula glavu. Kontiubucija ove srpskoj politickoj sceni je Ceda Jovanovic. Strasno je to da joj je omoguceno da I danas deluje cak I da prodaje anti srpske pamflete preko jednog portala. Cini me se da nude besplatno to sada.jer niko nece da kupi. Dusan Martinovic B.Sc. M.Sc MBA P.Eng
Profesija patriotizam
Nema nam demokratije sve do dok se pravo neistomišljenika na sopstevni stav ne respektuje dok mu se istovremeno suprotstavlja korektnim i čvrstim argumentima umesto ličnog podcenjivanja. Većina komentara pisani su ‘iz stomaka’ a ne ‘iz glave’ sto pokazuje kako se lako se lako bez distance prihvata ‘konjukturna’ ideja.
Ivan Karamazov
@Milos S Pre svega cifra od preko 50,000 nevinih zrtava komunizma je nerealna. Problematicno je koga je sve Komisija proglasila za “nevine” zrtve. Vise je nego ocigledno da se taj broj uvecava. Pre izvesnog vremena javio se Politici prtizan iz Leskovca, koji je sebe pronasao medju zrtve, ali i neke svoje saborce, umrle u krevetu. Inace,po Komisiji su “nevini” i oni umrli u nemackim uniformama, cetnici ubijeni u borbama, clanovi “crnih trojki”, iza kojih su ostajali ljudi prerezana grla, dousnici Gestapoa, ubice Milana Blagojevica. Sto se tice sporazuma komunista i nemaca, recite nam kad je on potpisan, sta je njime dogovoreno, i sta je od toga primenjeno, realizovano? Saradnja cetnika sa nemcima i italijanima je evidentna. Na pocetku rata predali su nemcima preko 300 partizana i civila, a ovi ih likvidirali. Zajedno sa nemcima, bore se protiv partizana u bitci na Neretvi. Na kraju rata pobegli sa nemcima i ustasama pred partizanima I Crvenom armijom.
Milos S
@Ivan Karamazov Komunisticka Jugoslavija je zaceta masovnim streljanjima (do sada je evidentirano preko 50000 zrtava). U Srbiji su 80% likvidiranih bili civili. Kasnije, kada nisu imali koga da ubijaju, komunisti su se okrenuli protiv svojih - napravili su sistem koncentracionih logora Goli otok, jedinstven eksperiment u istoriji tiranije. Da bi ste nekog nazvali kolaboracionistom, morate imati nekakve dokaze za to - slicne onim koji postoje za kolaboraciju partizana sa okupatorom (Martovski pregovori o saradnji sa Nemcima i ustasama protiv JKVuO i saveznika koji bi se eventualno iskrcali na Jadravnu). Ja razumem bol za izgubljenim clanom porodice, ali ne mogu da razumem da se stradanja protivnika komunista, nevinih ljudi, tako olako precutkuju. Drustvo koje ni 75 godina kasnije cuti o Pasjem groblju pored Kolasina u Crnoj Gori tesko moze da se nada svetloj buducnosti.
Milos S
@Ivan Karamazov Komunisticka Jugoslavija je zaceta masovnim streljanjima (do sada je evidentirano preko 50000 zrtava). U Srbiji su 80% likvidiranih bili civili. Kasnije, kada nisu imali koga da ubijaju, komunisti su se okrenuli protiv svojih - napravili su sistem koncentracionih logora Goli otok, jedinstven eksperiment u istoriji tiranije. Da bi ste nekog nazvali kolaboracionistom, morate imati nekakve dokaze za to - slicne onim koji postoje za kolaboraciju partizana sa okupatorom (Martovski pregovori o saradnji sa Nemcima i ustasama protiv JKVuO i saveznika koji bi se eventualno iskrcali na Jadravnu). Ja razumem bol za izgubljenim clanom porodice, ali ne mogu da razumem da se stradanja protivnika komunista, nevinih ljudi, tako olako precutkuju. Drustvo koje ni 75 godina kasnije cuti o Pasjem groblju pored Kolasina u Crnoj Gori tesko moze da se nada svetloj buducnosti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља