понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:13

Драме палилулских очајника

Аутор: Ана Тасићпонедељак, 15.06.2015. у 22:00
(Фото БДП)

Драма „Иза божјих леђа” Бранислава Нушића свакако није дело налик његовим познатим бујним комедијама паланачког менталитета. То је социјална драма са трагичним димензијама, али и мелодрама упетљаних љубави и страсти, љубоморе и злочина. У погледу тмурног исписивања живота људи који се вуку по друштвеном муљу, Нушић је близак натуралистичким драматичарима из деветнаестог века, Горком или Хауптману. Ликови су отпадници, јадници згурани на београдској периферији, у палилулској жабокречини, гладни и очајни, на порозној граници са суновратом у злочин.

Представа „Палилулски роман“, настала према мотивима ове Нушићеве драме, у режији Егона Савина, који је и аутор адаптације текста, помало нас је подсетила на Савинову ранију представу „Свињски отац”, зато што је редитељу у оба случаја пошло за руком да од једног текста скромних могућности направи супериорнију представу, чврсте структуре и снажне осећајности. Због сценски детаљно простудираних односа између главних ликова, сажетог текста драме, заводљиве атмосфере, сведеног и атрактивног утврђења сценског простора, „Палилулски роман“ је успешна представа.

Глумци су саздали главне ликове од јаких љубавних осећања, са једне стране, и ломне немоћи да се искобељају из беде, са друге. Они припадају нижим друштвеним слојевима, због чега њихов говор није узвишен, мисли су им најчешће врло приземне, дијалози суви, често банални. У вези с тим, посебно треба истакнути вештину редитеља и глумаца, јер су снагом физичке и психолошке игре успели да узбудљиво на сцену донесу чисту, језгровиту емоцију, рушилачку јачину страсти, као и мучну самлевеност због јада у који су сабијени.

Јула Хане Селимовић је убедљива трагична жртва околности, разапета између мужа кога не поштује и не воли и љубавника за којим жуди. Глумица дискретним средствима отелотворује њену страст, на тренутке врло потресно, грчевито и психолошки разорно. Јово Максић, такође, јако продорно, психолошки чврсто утемељено игра Јову, њеног мужа, муцавог, млитавог и тетуравог пијанца и слабића. Милош Биковић са мање сценске снаге и веродостојне психолошке уобличености лика игра месара Симу, Јулиног љубавника, самоувереног и одлучног, али и насилног мушкарца. Живка, којом се Сима оженио мотивисан новцем њеног оца, блага је и помирљива (Ивана Николић), док је Куроптакин Слободана Ћустића још један сломљени лик који је постао и лопов, под притиском трагичних догађаја.

Сценски простор је подељен на два дела.  У предњем плану се одвијају догађаји у кући, где се углавном граде односи између Јуле и Симе, Јуле и Јове. Други план се простире изван куће, видљив је кроз прозоре, а тамо теку секундарна дешавања, у комшилуку. Кроз односе између Патролџике (Слађана Влајовић), Вешерке (Добрила Илић), Бандисте (Дејан Матић Мата), Бандистовице (Сандра Бугарски), Фрау Ленчи (Оливера Викторовић Ђурашковић) и других, исписује се тврдокорни примитивизам, малограђанско гурање носева у туђе послове, неуморна оговарања, јалова блебетања, укратко, општа беда духа на периферији. Дизајн сцене је сведен, једноставно сачињен од дрвета, а атрактиван у комбинацији са светлима различите боје у позадини, са симболичким значењем (зелена, црвена). Костими су функционални, у епохи, одређују материјално стање и друштвени статус ликова (простор Егон Савин, костимограф Јелена Стокућа).

Музика има важну улогу у представи, у акцентовању народског духа, појачавању сентименталности, обликовању чежње исплетене с губицима. На пример, лајтмотив је носталгична верзија песма „Адио Маре“ која обликује осећање о неком ушушканијем свету, кроз контраст буди уснула сећања на могућности среће која није део свакодневице ових периферијских несрећника. Поред музике, на звучном плану игре су веома важни звуци лавежа паса, жабљег крекетања, птичјег цвркутања. Они имају различита значења, од стварања осећања претње и немира, преко утиска о необузданости природе, до осећања мира (дизајн звука Зоран Јерковић). Налик инсценацијама Чехова, које је радио Станиславски, ови упечатљиви акустички пејзажи или звучне кулисе оснажују реалност фикције, опипљивост драма поражених у рингу живота.


Коментари4
3b981
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pozorišni radnik
Šta znači "prostor Egon Savin"? Nema scenografa u Srbiji ili lova u dzepu?
Miloš Anđelković
Beogradsko dramsko pozorište, propust pisca kritike, sad i ja vidim...
palilulski ocajnik
citam treci put i ne vidim gde se to odigrava pomenuta drama!?kazite mi gde da nadjem ime pozorsta ili producenta pomenute predstave!?
Јелена Петровић
Сјајна представа, Егон се вратио на стари пут успеха.Честитам.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Позориштe

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља