петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 07:41

Карцином није препрека за трудноћу

Аутор: Катарина Ђорђевићсреда, 17.06.2015. у 08:15
Жене све касније рађају: преглед труднице (Фо­то Д. Јевремовић)

Да ли је малигна болест препрека за трудноћу?

Ово је једна од најтежих дилема са којом се суочавају жене којима је био дијагностикован карцином и које су изашле као победнице у борби са овом опаком болешћу, али и оне жене којима су лекари током трудноће саопштили ову дијагнозу. Само у току претходне године лекари Клинике за гинекологију и акушерство КЦС дијагностиковали су карцином код десет трудница и, захваљујући великој борби лекара ове здравствене установе, већина је изнела трудноћу до краја и родила здраву децу.

Др Катарина Јеремић, доцент на Медицинском факултету у Београду и шеф гинеколошке онкологије на Клиници за гинекологију и акушерство КЦС, каже да расте број жена које су пре трудноће водиле борбу са овом опаком болешћу, што лекаре ипак не изненађује.

„Жене све касније рађају, а трудноћа у каснијој животној доби и одлагање рађања носи ризик да жена оболи од било које хроничне болести, али и од карцинома. Због тога гинеколози стално подсећају жене да рађају што раније јер, како године пролазе, све мање јајних ћелија стоји на располагању, а останак у другом стању и одржавање трудноће постаје све теже. Наиме, иако епидемиолошке студије кажу да су трудноћа и рак удружени у 0,1 одсто случајева, што значи да на 10.000 трудница које су изнеле трудноћу долази једна која је оболела од рака, тај ризик се повећава како се рађање све више одлаже. 

Са друге стране, веома нас охрабрује статистика која каже да је чак 77 одсто жена млађих од 45 година победило карцином. А свим женама које су имале малигни тумор и које су веома мотивисане да постану мајке ми одговорно кажемо да канцер није никаква препрека за останак у другом стању – уз додатак да ове трудноће ипак морају да се планирају и воде у специјализованим гинеколошким установама. Такође саветујемо да је потребно да прође у просеку две године од завршетка лечења да би жена остала у другом стању”, истиче наша саговорница.

Др Катарина Јеремић каже да благословено стање и код потпуно здравих жена изазива многобројне страхове, а жене које су водиле тешку борбу са карцином трудноћа додатно плаши.

„Оне имају мноштво страхова – почев од бојазни да ли ће трудноћа провоцирати повратак карцинома, преко стрепње да ли ће организам који је претходно ослабљен борбом са малигном болешћу моћи да изнесе трудноћу, па све до тога да ли ће се малигни гени пренети на бебу. Сви ови страхови су нормални, али захваљујући многобројним епидемиолошким студијама можемо рећи да је бојазан жене да трудноћа може бити окидач за повратак карцинома често непотребна – чак и кад су у питању тзв. естроген зависни тумори, као што је тумор дојке. Такође се трудимо да ове трудноће изнесемо до краја, односно да тренутка када је беба зрела за сусрет са спољашњим светом”, каже др Катарина Јеремић.

Наша саговорница истиче да су око примене хемиотерапије за време трудноће подељена стручна мишљења – иако неки научни ауторитети тврде да је хемиотерапија безбедна за плод након 14 недеље трудноће, изузев оних лекова који имају доказано тератогено дејство на плод и његов развој, искуства лекара са Клинике за гинекологију и акушерство говоре да је потребан индивидуални приступ свакој пацијенткињи. Ипак, већина жена хемиотерапију добије након завршетка трудноће, наравно уз консултацију са медикалним онкологом, то јест хемиотерапеутом. Важно је истаћи да у лечењу и планирању трудноће учествује цео тим лекара, у коме се налази гинеколог, онколог, перинатолог, хемиотерапеут и доктори других специјалности.

„Лечење канцера у трудноћи је веома деликатан задатак јер стално морамо да бринемо како да сачувамо здравље мајке, а не угрозимо плод. Најкомпликованије је када је малигна болест дала метастазе и када морамо да водимо борбу за живот мајке”, истиче наша саговорница.

На Клиници за гинекологију и акушерство постоји психоонколошко саветовалиште, у коме све труднице, али и оне жене које желе да се остваре у улози мајке могу да поразговарају о својим страховима са психологом, психијатром и гинекологом. У овом саветовалишту оне могу да поразговарају и са другим женама које су гурале претежак терет малигне болести. Ова врста размене искустава је, према речима наше саговорнице, веома важна јер жене схватају да нису саме у својој болести.


Коментари0
565da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља