четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:48

Ћирилична историја Пераста

уторак, 16.06.2015. у 12:00
Мирјана Вукасовић (Фото Р. Крстинић)

Поставка „Ћирилична документа перашког архива” ауторке Мирјане Вукасовић представљена је у Манаковој кући. Пред посетиоцима изложбе, последње пред рестаурацију овог културног простора, нашле су се фотографије записа који се чувају у Музеју града Пераста, чији је ауторка документариста.

Море ћириличних у океану латиничних записа ауторка је почела да истражује помажући др Горану Комару, који већ дуго проучава дубровачки, херцегновљански и перашки архив, у систематизовању и налажењу грађе распоређене по различитим фондовима. Резултат тог рада била је Комарова књига и ова поставка коју ће заинтересовани моћи да виде у наредне две недеље.

Представљени записи на ћирилици односе се на два века (1633–1851), од укупно петсто година о којима перашки музеј чува архивску грађу. Ту су и документи који говоре о периоду Кандијског (1645–1699) и Морејског рата (1684–1699), и односима становника овог града са Турцима који нису били само ратни, већ и пријатељски и економски.

Према речима Мирјане Вукасовић, изложба се састоји из три дела. Један део чине списи приучених писара, затим ту су списи чувеног попа Радула из Риђана, који је био „обавештајац за Турке, Млечане и Пераштане”, а изложена су и писма Мехмед аге Ризванагића, диздара (заповедника града) Херцег Новог и Рисна.

– Оно што је важно јесте да ћирилица не сме бити заборављена. Чињеница је да је она веома мало у употреби и ово је апел да се врати на велика врата и да сви почнемо да је користимо – објаснила је Мирјана Вукасовић.

Посетиоцима се обратио и Комар, који је говорио о проучавању архивске грађе и значају ових ћириличких докумената у истраживању историје.

А. В.


Коментари3
53748
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Слобо Нор
Интересантно о Перасту из Пераста!! А "Караточ" је познати циник коментатор овдје у Политици на "приморске" теме, нарочито оне које се тичу Херцег Новог ..., питање његовог "слуха" за ћирилицу је више ствар познате наставнице музичког из ХН, г-ђице Саје Д., неголи наведене Б. П., наставнице књижевности.
Јован Владимировић
@Karatoč Увек се нађу зли језици када је у питању вредан, радан и успешан човек. Нека Комара критикују они који су урадили више од њега. А да ли је и шта писао погледајте по научним часописима у Србији и региону. Част ми је што др Комара и лично познајем.
Karatoč .
Море ћириличних у океану латиничних записа ауторка је почела да истражује помажући др Горану Комару, који већ дуго проучава дубровачки, херцегновљански и перашки архив, у систематизовању и налажењу грађе распоређене по различитим фондовима. B.P. - majka medijski najpoznatijeg Novljanina (on djeluje u Beogradu) koja je penzionisani profesor knjizevnosti rekla je za imenovanog doktora: "On je napisao više knjiga nego što ih je pročitao" To i nije čudo obzirom da je on doktor medicine. Profesorica B.P. to zna iz prve ruke; dotični doktor medicine je bio njen učenik u gimnaziji... A kada se književnici i istoričari u Herceg Novom počnu baviti medicinom - trebaće bježati iz ovog grada!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља