уторак, 20.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 17.06.2015. у 22:00 М. Чекеревац

Траже промену Устава и изборних правила

(Фото Фонет)

Самостални посланици и представници посланичких група СДА Санџака и ПДД-а и ЛСВ-а представили су јуче своје идеје за реформу политичког система, а већина њих сматра да је неопходна промена Устава, изборних правила и смањење броја посланика, мада сви предлажу различита решења.

Први учесник у јавном слушању, које је организовала скупштинска Акциона група за реформу политичког система, самостални посланик Јанко Веселиновић сматра да треба променити преамбулу Устава у којој би, између осталог, био наглашен историјски континуитет српске државности и тежња државе да очува територијални интегритет, а „у тој широј дефиницији постојеће одредбе о Покрајини КиМ имаће квалитетније право, логички контекст”. Он предлаже и да се Уставом дефинише војна неутралност Србије.

Веселиновић: Забранити странке које купују гласове

Веселиновић предлаже и да Скупштина Србије има 150–180 посланика, да изборни систем буде дефинисан Уставом, а требало би да буде персонализовани пропорционални, где би грађани на страначким изборним листама гласали за одређеног кандидата. Србија би била подељена у 10–15 изборних јединица. Према његовом предлогу, градоначелници и одборници бирали би се директно, а градови и општине били би подељени на изборне јединице. Веселиновић предлаже и измену Кривичног закона како би се санкционисала куповина и докуп гласова на изборима, а казне би ишле до тога да партија која то ради буде забрањена.

Живковић: Премијер да мења министре без парламента

Нова странка, како је представио њен лидер Зоран Живковић, сматра да реформа политичког система треба да доведе до тога да Србија буде децентрализована и демократска држава. Он предлаже да се одрже избори на којима би био изабран парламент чији је задатак доношење новог устава, али би тако изабрани посланици, после доношења Устава, наставили нормално да раде. Према његовим речима, Војводина мора да добије суштинску аутономију, која би била ограничена само државношћу Србије. Живковић предлаже да се смањи број посланика на 150, од којих би сто било изабрано директно, а 50 по пропорционалном изборном систему, с тим што морају постојати гарантована места за мањине. Цензус за улазак у парламент био би степенаст, па би једна партија морала да освоји најмање пет одсто гласова, док би коалицији од пет партија било потребно 25 одсто. Нова странка се залаже и да имамо владу канцеларског типа, која би била изабрана у парламенту, а после тога би канцелар сам мењао министре, без парламента. Председник Србије, сматра Живковић, треба да буде биран у парламенту, а кандидати морају бити нестраначке личности.

Петрић: Не треба смањивати број посланика и мењати Устав

Став Милана Петрића, представника Српске народне партије Ненада Поповића, јесте да још није време за промену Устава и да је приоритет Србије економија, нове инвестиције и радна места. Петрић, за разлику од свих јучерашњих дискутаната, мисли и да не треба смањивати број посланика на уштрб репрезентативности парламента. Потребно је, казао је, наћи модел који ће обезбедити да грађани знају за кога гласају, али и да буду заступљене све средине у Србији.

Камбери: Променити преамбулу Устава

Посланик Партије за демократско деловање Шаип Камбери рекао је да ПДД и СДА Санџака Србију виде као децентрализовану и регионализовану државу у којој националне мањине могу да остваре сва права на политичку егзистенцију у новом политичком систему. Они су и за промену Устава, из кога „треба отклонити све делове који се могу јавити као озбиљна препрека на путу европских интеграција”. Камбери је истакао: „Преамбулу Устава треба променити у потпуности и њену формулацију прилагодити реалном стању.” Казао је и да је заштита националних мањина најбоље средство за избегавање сукоба и поменуо, како је рекао, предности које промовише Резолуција 361 Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе о регионима и територијама са специјалним статусом у Европи, која препознаје да је специјални статус, који имају неки региони неких европских држава, допринео стабилности и просперитету тих региона и додао да треба „приступити суштинској децентрализацији уз уважавање свих специфичности региона”.

Његов страначки колега Риза Халими навео је као проблем то што нема Албанаца у власти и да се стално чује како они бојкотују изборе, истакавши: „Ја не бојкотујем, стално учествујем, али која су права Албанаца ако немају удела у власти, а нема их зато што ниједна власт већ неко време то није хтела.”

Костреш: Војводини законодавна, судска и извршна власт

Заменик председника ЛСВ-а Бојан Костреш рекао је да се мора донети нови устав, а да пре тога треба постићи консензус око, између осталог, изборног система и територијалне организације Србије, где би посебно био дефинисан положај Војводине, која „мора да има законодавну, судску и извршну власт”. ЛСВ сматра да треба формирати регионе на целој територији Србије, поменувши и могућност асиметричности, „будући да је Војводина специфична”. Он је истакао да сви треба да имају иста права, „желимо систем у коме ће Санџаклије, Нишлије и други моћи да одлучују о себи и о својој имовини”. Костреш је рекао: „Србија и Војводина никада нису биле саме у истој држави, потребан је договор. Србија мора бити секуларна држава свих њених грађана и грађанки, дубоко се не слажемо с тим анексом да је она држава српског народа. Уставом треба забранити продају пољопривредног земљишта странцима.”

Костреш је навео и како би требало да се бира у Србији, а према ЛСВ-у Србија би требало да буде подељена у пет изборних јединица и објаснио: „Прва јединица имала би центар у Београду и бирала 57 посланика, друга би била Војводина са седиштем у Новом Саду и бирала би 63 посланика, бирачи који су на простору чије би седиште било у Крагујевцу бирали би 68, а они чије би седиште било у Нишу 57 посланика. Четири посланика би имали и бирачи у иностранству. Суштина проблема није у броју посланика или министара, већ овлашћења владе треба свести на разумну меру, а све што се може треба пренети на локалне самоуправе.

Коментари0
d0f2f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља