среда, 20.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 17.06.2015. у 23:45 Дејана Ивановић

Сваког дана у свету 42.500 људи постају избеглице

(Фото А. Васиљевић)

Чак 59,5 милиона људи у свету је присилно расељено, а број избеглица, интерно расељених лица и тражилаца азила никада за последњих десет година није био тако висок, упозоравајући су подаци које данас објављује Високи комесаријат за избеглице Уједињених нација (УНХЦР). Број присилно расељених повећан је за 16 одсто у поређењу са претходном годином, а у односу на период од пре десет година износи чак 59 одсто, алармантне су чињенице изнете пред 20. јун, Светски дан избеглица. Сваког дана 42.500 људи у свету постају избеглице, тражиоци азила или интерно расељена лица, а сваки 122. човек на планети припада једној од три наведене групе, каже у разговору за „Политику” Ханс Фридрих Шодер, шеф УНХЦР-а у Србији.

Из којих земаља избеглице најчешће долазе и који су њихови разлози за напуштање домовине?

Највише их потиче из Сирије – према подацима добијеним крајем маја, чак 7,6 милиона интерно расељених лица и 3,9 милиона избеглица напустило је ову земљу, практично половина државе је расељена. Следе Авганистан (2,6 милиона избеглица) и Сомалија (1,1 милион). Управо избеглице из ових земаља најчешће и срећемо на улицама, аутобуским станицама или по парковима у Србији. Ратови и страх од прогона најчешћи су узорци расељавања.

На који се начин може помоћи овим људима?

Треба им пружити заштиту, безбедност и правни статус. Неопходна им је помоћ у сваком облику, али треба заштити и њихово достојанство. Такође, потребно је дати им перспективу. Њиховој деци мора се омогућити школовање, а избеглице би требало да имају могућност да нађу посао како би се издржавале. Трајна решења подразумевају добровољан, безбедан и достојанствен повратак у домовину или интеграцију у земљама у којима су нашли уточиште.

Колико је миграната у Србији и колико их се задржава у нашој земљи?

Само у мају, у Србији је више од 9.000 људи изразило намеру да тражи азил. Србија је за велику већину избеглица земља транзита. Они путују преко Турске, Грчке и Македоније до Србије, а затим настављају ка Мађарској и даље, у друге земље Европске уније. Већина намерава да иде у Немачку, Шведску и друге земље ЕУ, где их чекају породица и пријатељи.

Мађарска је пре неколико дана запретила да ће затворити границу према Србији како би зауставила прилив миграната. Како оцењујете те претње?

Ово питање има два аспекта – практични, који јасно указује да затварање граница често није физички могуће учинити, осим уколико намера није да се подигне гвоздена завеса. Други, правни аспект јесте да по међународним, регионалним, националним законима, земље Европске уније не могу да затворе своје границе за избеглице. То није решење. Такође, добро је што Србија нема намеру да затвара своје границе према Македонији. С друге стране, право је и интерес сваке државе да контролише своју територију и да зна ко је на њој и зашто. Ипак, избеглице се не могу кажњавати за нелегални улазак или боравак у некој земљи, јер то су људи који беже како би спасли сопствени живот.

Да ли вам се чини да се границе Србије лако прелазе?

Ако погледате географски положај Србије и земаља у региону, границе које пролазе кроз планине и шуме, јасно је да је немогуће контролисати их у потпуности. Србија је демократска земља у срцу Европе и не треба да затвара своје границе. Али, заштита граница је у интересу националне безбедности. Важно је да, када пређу границу, избеглице буду прихваћене, регистроване и процесуиране.

Шта Србија може да уради више од онога што чини да би помогла избеглицама које уђу на њену територију?

Србија има поносну традицију гостољубивости према избеглицама. Људи у Србији разумеју страдање избеглица. Искусили су то са избеглицама из Хрватске и БиХ, али и са расељенима са Косова. Због тога грађани Србије показују велико разумевање и толерантни су према тражиоцима азила. Надлежни помажу избеглицама, обезбеђују смештај и азилну процедуру за њих. Ситуација се сада разликује у односу на ранији период по томе што „нове” избеглице неће овде остати, већ улазе у Србију на свом путу ка Европи. Многе избеглице које пролазе кроз Србију не знају да овде постоје азилни центри, нити могућност да се региструју. И они који се региструју најчешће не сачекају да се заврши азилна процедура већ настављају даље. УНХЦР је одлучан да помогне влади да успостави функционалан азилни систем у складу с међународним стандардима и захтевима везаним за приступање ЕУ. У садашњој ситуацији, када више избеглица долази али и одлази из земље, УНХЦР је спреман да помогне Србији да одговори на њихове хуманитарне потребе.

Које су активности УНХЦР-а у Прешеву?

Дневно око 200 избеглица долази у Прешево, и потребна им је помоћ док чекају да буду регистровани. Међу њима су жене и деца, угрожени и исцрпљени људи који су данима, некад и недељама, пешачили преко Грчке и Македоније до Србије. Зато помажемо надлежним органима и Црвеном крсту да задовоље њихове хитне хуманитарне и медицинске потребе.

Да ли се УНХЦР бави питањем расељених Срба који су протерани са Косова и шта чини да би их подржао у повратку на њихова огњишта?

Упоредо са пружањем помоћи „новим” избеглицама, помажемо и „старим” избеглицама, пре свега из Хрватске и Босне и Херцеговине, али и интерно расељенима са Косова. Наша канцеларија у Приштини ради са нама. У сарадњи са Владом Србије подржавамо њихов повратак свуда где је то могуће.

------------------------------------------------------------------------------

Избеглице и мигранти

Ко су избеглице, а ко тражиоци азила и илегални мигранти?

Избеглице су особе које су, услед страха од прогона због своје расе, вере, националности, своје припадности одређеној социјалној групи или својих политичких мишљења, морале да напусте земљу порекла. Тражиоци азила су људи који подносе захтев за добијање статуса избеглица надлежним органима државе у коју су избегли. Уколико буду одбијени – они су мигранти и подлежу прописима који се примењују на мигранте, а не добијају заштиту која се додељује и која је потребна избеглицама. 

Коментари3
2fe6c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoje sa Kosova i Metohije
Ovaj svetski Poremećaj i bežanija iz država zahvaćenim verskim i drugim ratovima je Američki i NATO pakta projekat u mutnom se Riba Lovi. Oni ceo svet zavadiše i uvedoše u sukobe da bi se sami obogatili. Dok se Amerika ne slomije mira nigde neće u svetu biti. Ali mislim da im je kraj na pomolu, Rusi će ih naučiti pameti.
Ljiljana Dj
Naravno da necemo zatvarati granice. Mi imamo razumevanja za ljude koji su u nevolji.
Glisko Gliskovic
Imali su losu srecu jer su rodjeni u "ne demokratskim" zemljama sa "diktatirim" na celu koji nije dozvolio da se resursi u toj zemlji "demokratizuju".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља