понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:43

Једна од најчуванијих тајни: насиље над старима

Аутор: Оливера Поповићсубота, 20.06.2015. у 09:15
Насиље над старима, поред физичког злостављања, подразумева психолошко и економско насиље и занемаривање (Фото Д. Јевремовић)

Често се догађа да се стари људи пронађу мртви у својим становима. Они умиру усамљени, иако њихова деца станују можда свега неколико километара даље. Можда су далеко 50 или стотину километара. Можда се налазе на другом континенту. Ипак, за докторку Олгу Поповић Младеновић, специјалисту физикалне медицине и рехабилитације, ти догађаји су најпотреснија илустрација насиља над старима у Србији.

Неко ће рећи да стари људи који су доживели овакву трагичну судбину нису жртве насиља, већ је реч о суровој реалности и савременом животу. Све брже се живи, тачно је и да се деца боре за егзистенцију и да немају времена за остареле родитеље.

И тачно је да сви који се позивају на те разлоге нису у праву. Људи које се баве негом старијих особа често кажу да је то једна од најчуванијих тајни. Насиље над старима, поред физичког злостављања, подразумева и психолошко и економско насиље, али и занемаривање и запостављање, речено је на недавном скупу о превенцији злостављања старијих особа, који је одржан поводом 15. јуна – Међународног дана борбе против насиља над старима.

– Небрига о родитељима за мене је насиље. Често су старим људима комшије много боља деца, него рођена крв. Шокантне су ми и приче, бар из Београда, које све чешће чујем. Родитељи су све дали за децу: уступили им већи стан и преселили се у мањи, из мањег у викендицу, па из викендице у старачки дом, који на крају више и не могу да плаћају, па зато из неких гарсоњера у које су понели своје ствари, књиге и слике стижу у заједничку собу. Имам неколико пацијената у тим домовима који ме у боловима зову за помоћ. Када им кажем да замоле сина да им донесе одређени лек, они објашњавају да то није могуће, јер син далеко станује и није му згодно. То ме шокира и запитам се где се изгубио емотивни однос деце и родитеља – каже др Поповић Младеновић.

Данас о својим остарелим родитељима треба да брину представници такозване „беби бум” генерације, данашњи педесетогодишњаци, којима су ти исти родитељи омогућили добре услове за школовање и живот, али докторка Поповић Младеновић сматра да многи више немају ту емпатију:

– Све чешће чујем причу од својих старих пацијената да од своје деце не могу да очекују више пажње, јер су они под стресом и пуно раде – каже наша саговорница.

Насиље над старима је у Србији најбоље чувана породична тајна, нешто што се догађа између четири зида, у кругу најближих, од којих старији и зависе, па зато старима остаје само да –трпе и ћуте.

– Насиља над старима има доста, али они нерадо причају о томе. Када нешто и кажу, то чине бојажљиво и скривено. Тешко ми је када чујем да је неко стар и да трпи малтретирање од својих најближих и за то немам разумевања. За старог човека данас није безбедно ни да изађе на улицу, а многи нису сигурни ни у породицама – каже за „Политику” пензионер и председник Удружења пензионера Палилуле, Никола Косановић.

Зато су бројеви у званичној статистици о насиљу над старима у Србији само врх леденог брега: министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин навео је да је од 13.525 пријава за породично или партнерско насиље прошле године, 12 одсто чинило насиље над старима. Најчешћи злостављачи су сами супружници, деца, па тек онда и институције.

– Овај број можда је и већи, јер се они који трпе насиље тешко одлучују да о њему проговоре. У 90 одсто случајева први случај насиља се обично не пријављује – казао је Вулин.

И повереница за заштиту равноправности, Бранкица Јанковић, означила је насиље над старима много тежим за препознавање и мање видљивим због особина које старост са собом доноси, али и због тога што се старији ређе од свих грађана одлучују да пријаве насиље.

Насиље није породична ствар, већ кривично дело, а досадашње искуство показује да су врло често насилници деца, снахе, зетови, унуци, па је зато потребна одговорност друштва.

Др Зорица Мршевић, правница и научна саветница Института друштвених наука у Београду, сматра да је за спречавање насиља над старима важно редовно откривање, реаговање већ на прво насиље, јер ће се оно понављати и појачавати, као и сазнање да ће сваки насилник бити кажњен.

– Само страх од откривања спречава насилника. У случајевима породичног насиља прође много времена док насилник не буде пријављен – наводи ова теоретичарка.

Зорица Мршевић наводи да је само прошле године у Србији убијено девет старица, чије су смрти расветљене. Ипак, каже она, ни до данас није разјашњено убиство бивше председнице хуманитарне организације „Коло српских сестара” др Љиљане Шуловић Милојевић (76), која је почетком фебруара 2014. године на смрт претучена и пронађена у свом стану у Улици Џорџа Вашингтона у центру Београда.

– Старице убијају најчешће људи из даљег круга познаника или понекад потпуно непознате особе. До насиља увек долази услед нечије немоћи и слабости. Старе жене су немоћне и слабе да се саме одбране и то је мамац за насилника – објашњава наша саговорница.

Истраживања говоре да се насиље над старим људима догађа унутар четири зида. Најчешћи облици насиља су занемаривање, физичко насиље, у које најчешће спада ударање, шамарање и чупање за косу, затим псовање, понижавање и изолација од људи.

Финансијско насиље подразумева крађу пара, злоупотребу банкарских картица, притисак на потписивање тестамента одређене садржине или разних уговора о поклону или доживотном издржавању. Старији људи о овоме често ћуте, боје се да признају, али их је и срамота, јер су их у ту понижавајућу и деградирајућу ситуацију довели најближи – они којима су посветили цео живот.

Сузана Мишић, директорка Геронтолошког центра Београд скреће пажњу да када се говори о насиљу, прво се помисли на физичко злостављање.

– Насиље је веома подмукло и може да се испољи у разним облицима злостављања, занемаривања и финансијског насиља. То се најчешће догађа када деца или супружници притискају стару особу да своје приходе усмери на нешто што она не жели. Облик тортуре је и када стара особа не може да обави одређене радње, а неко својим нечињењем не помаже особи која зависи од туђе неге и помоћи. Надлежни имају обавезу да реагују и пријаве такве ситуације. Било је случајева у нашем Геронтолошком центру: сродник је захтевао да његова мајка напусти дотадашњи смештај и врати се да живи у свом стану, иако није имала услове за то и то смо морали да спречимо – наводи Мишићева.

Проблеми насиља над старима нарочито су изражени када су породични односи поремећени и када постоје проблеми алкохолизма или наркоманије. Без обзира на то, Србија није место за старце.


Коментари8
166c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

alisa b
tema je dobra, ali je zato clanak jako uopsten i zato cesto netacan. ima zlostavljanja i zanemarivanje ne samo od porodice vec i od drustva i u domovima. moja mama je zivela u garsonjeri u domu i ja sam dolazila da je posetim kad god mogu, ali je jedna od upravnica imala primedbu da suvise cesto dolazim !!! da ne pricamo o drugim i gorim pricama. lekari i medicinsko osoblje se po pravilu starijim osobama obracaju sa bako i teto itd. to njih jako pogadja. gde je nestalo gospodine i gospodjo. sacuvajmo im dostojanstvo na sve nacine i u svakoj prilici.
Petar Terzic
Dobar i poucan clanak. Svi bismo zeleli dugo da zivimo a niko ne bi zeleo da ostari. Mladi najcesce nemaju vremena da se bave starim roditeljima. Razumece ih jednog dana kad ostare, a tada je najcesce kasno.Kada je rec o generacijskom jazu i ljudskoj nezahvalnosti, podsetimo ovde na anegdotu o ocu i sinu. Naime, stari otac dosadio sinu i ovaj ga uprti na ledja u nameri da ga odnese sto dalje od kuce.Doneo ga je do sume i tu ostavio."Sine, molim te nemoj me ostaviti ovde!"- zapomagao je otac."Nego sta hoces?!", neumoljivo ce sin. Otac molecivo nastavi: "Molim te sine, odnesi me sto dalje odavde,ovde sam ja mog oca ostavio!" Sin ga je odneo dalje i dalje, i ostavio duboko u sumi. Na to ce otac: "Dobro si uradio, hvala ti.Ali zapamti sine- tvoj sin ce tebe jos dalje odneti kad ostaris!" Moramo razumeti mlade, jer- mladost je ludost koju jedino leci starost (arapska poslovica).Treba postedeti mlade i sagraditi sto vise starackih domova kako bi svima bilo bolje. Porodicni mir je najvazniji.
Petar Terzic
Dobar i poucan clanak. Svi bismo zeleli dugo da zivimo a niko ne bi zeleo da ostari. Mladi najcesce nemaju vremena da se bave starim roditeljima. Razumece ih jednog dana kad ostare, a tada je najcesce kasno.Kada je rec o generacijskom jazu i ljudskoj nezahvalnosti, podsetimo ovde na anegdotu o ocu i sinu. Naime, stari otac dosadio sinu i ovaj ga uprti na ledja u nameri da ga odnese sto dalje od kuce.Doneo ga je do sume i tu ostavio."Sine, molim te nemoj me ostaviti ovde!"- zapomagao je otac."Nego sta hoces?!", neumoljivo ce sin. Otac molecivo nastavi: "Molim te sine, odnesi me sto dalje odavde,ovde sam ja mog oca ostavio!" Sin ga je odneo dalje i dalje, i ostavio duboko u sumi. Na to ce otac: "Dobro si uradio, hvala ti.Ali zapamti sine- tvoj sin ce tebe jos dalje odneti kad ostaris!" Moramo razumeti mlade, jer- mladost je ludost koju jedino leci starost (arapska poslovica).Treba postedeti mlade i sagraditi sto vise starackih domova kako bi svima bilo bolje. Porodicni mir je najvazniji.
vitez vitezović
E, Tito, Tito, sa kim nas ostavi.
Герељ ГУЈОМИР
Смрт фашизму слобода народу

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља