петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:49

Грчка на корак од изласка из еврозоне

недеља, 21.06.2015. у 15:00

Тензија у преговорима између министара финансија еврозоне и представника грчке владе прошлог четвртка достигла је врхунац. Састанак на којем се преговарало о деблокирању дела замрзнутог кредита, окончан је без споразума. Европска централна банка, Европска комисија и ММФ инсистирају да Грчка примени мере строге штедње, али левичарска влада у Атини није вољна да их све испуни.

За „Политику” разговарамо са двојицом интелектуалаца који већ дуго анализирају политику ЕУ према земљама на периферији њеног економског система. Један од њих, Срећко Пулиг, филозоф, новинар и уредник, долази из Загреба, док други, Ханес Хофбауер, економски историчар, издавач и писац, живи у Бечу.

Да ли је реално очекивати да Грчка изађе или буде избачена из еврозоне?

Ханес Хофбауер: Ако остане при својим ставовима, Грчка би могла бити истерана из еврозоне, као и из ЕУ. Различити су приступи том проблему од стране ММФ-а и од стране Брисела. ММФ би, као организација под америчким утицајем, могла искористити грчки проблем да прошири раздор унутар ЕУ, раздор између северних, извозно оријентисаних, и јужних, увозно оријентисаних држава. Сириза је од почетка ослабила своју позицију дајући до знања да напуштање еврозоне није опција. Левица је тако упала у замку, губећи могућност да запрети Бриселу снажном алтернативом.

Срећко Пулиг: Изгледа да излазак Грчке из еврозоне није више само идеја Лијеве фракције у Сиризи. О томе већ отворено пише мејнстрим економска и политичка штампа, а очито је да то изазива мање фрустрација у англоамеричком свету, него на нашем континенту. „Фајненшел тајмс” је израчунао да је останак у еврозони немогућа мисија за Грчку, док је излазак траума која би за коју годину прошла и пружила изгледе за опоравак привреде. У том случају Грчка би најприје банкротирала (иако то код држава не значи исто што и код појединачних фирми), чиме би се решила дугова спрам највећих кредитора, а то су немачке и француске комерцијалне банке. Ослобађање од фискалних прилагођавања и поновно увођење националне валуте драхме, након почетног краха, омогућило би на дужи рок барем повратак наде у економски опоравак. Исти извор тврди како је чак три четвртине грчког БДП-а пореклом из домаће производње, која би се напуштањем евра опоравила. А да не говоримо шта би у психолошком смислу значило да више не треба слушати европске „спаситеље”, који нуде „решења” типа смањења ионако већ за већину бедних пензија и плата, те увођења додатних пореза, који поскупљују режије. А не дају да се задире у војни буџет!

Каква је политичка стратегија Сиризе у преговорима са тројком?

Срећко Пулиг: Сада је најважније да нова стратегија изласка Грчке из еврозоне, донесе ли се таква одлука, буде ствар јединственог наступања Сиризе, не само њене Лијеве фракције. Наравно, ни друга страна не тапка у месту, па европске берзе и парламенти моћних чланица ЕУ, а не само Европска комисија, Европска централна банка и ММФ, разматрају разне могућности. У психолошком смислу можемо ту ситуацију упоредити са разводом и свађом око тога ко је крив и ко је кога напустио. Уверили су нас да је 30. јун дан Д, када ће бити јасно хоће ли Грчка моћи и хтети да  уплати траншу кредита ММФ-у у износу од 1,6 милијарди евра. Али, шта је то наспрам неодрживог укупног дуга од 240 милијарди евра?

Како бисте описали политику ЕУ према Грчкој?

Ханес Хофбауер: Када је Грчка приступила Европској Заједници 1981, склопљен је неформални компромис: да се предвидљиви губици у пољопривреди и рибарству, због незаштићеног увоза из економских јачих земаља Запада, компензују, деци сељака и рибара требало је омогућити лако пребацивање у различите административне послове. Бирократија је на тај начин била увећана, али социјални баланс је одржан. Нове мере штедње уз неолибералне идеје уништиле су тај социјални компромис деведесетих. А Брисел је, под притиском немачке извозне индустрије, којој су била потребна јужна тржишта, захтевао бруталне мере штедње. Брисел тражи од националних влада да имплементирају високе порезе на производе за масовну потрошњу попут енергије, цигарета, алкохола и – што је најбитније – пореза на додату вредност. Високи порези на производе масовне потрошње су антисоцијални. Захтев да Атина повећа опорезивање ПДВ-а одражава ту политику.

Хрватска је однедавно чланица ЕУ. Каква су почетна искуства и последице тог придруживања?

Срећко Пулиг: Њено двогодишње чланство деловало је отрежњујуће. Проблем је и што је дугогодишња производња „етно-центричног” друштва, која уласком у ЕУ није престала, већ се само полако преструктурира, учинила политичку преоријентацију на нови главни град Брисел готово немогућом. Готово сви учесници политичке сцене, а посебно они парламентарно владајући (позиција и опозиција, СДП и ХДЗ) и даље или тек сад наступају као да су „господари свемира”, а не пуки извршитељи политичких и економских воља које постоје негде другде. У нас се није примила свест да смо постали „друштво за друго друштво” (Б. Буден), а што је опет двозначно. Док нисмо били у ЕУ, а власт нас је уверавала да то желимо бити, штап и шаргарепа идеализоване слике „развијене Европе”, којој одувек тежимо, и као фикција имала је релативно позитивну улогу. Она нас је спречавала да учинимо све што би неки иначе хтели да учине, а у процесу придруживања и да проведемо неке правосудне реформе, па чак и показно жртвујемо премијера Санадера и неколико министара. Али сада је јасно да је све то била козметика, а да чланство у ЕУ није брана за фашистоидне тенденције у друштву. Да закључим, отрежњење нас, уз даље постојање манично-депресивне схеме политичког живота, ипак окреће себи самима и свести да ослобођење, попут онога што марксисти нуде радничким класама, може бити само дело нас самих. А то бисмо, зашто не, могли назвати повратком негативитета у друштво „европског консензуса”.

Шта би се десило уколико би влада у Хрватској или влада у Србији почела да спроводи сличну политику као Сириза и, рецимо, одбиле да спроводе директиве ММФ-а о штедњи и  смањењу пензија?

Срећко Пулиг: Питање је хипотетичко и као такво нема материјалистичког одговора. Садашње, а вероватно и будуће владе у Србији и Хрватској у скорој будућности неће се понашати као Сириза. Сенка распада бивше државе виси над новим државама. Превелика производња геостратешких концепата гуши могуће повезивање левих снага, које у томе немају пуно властите иницијативе. Видимо да су могуће регресије попут идеје о зиду између европске Мађарске и Србије на европском путу!

Ханес Хофбауер: Теоретски, Србија је на јачој позицији од Грчке. Србија није чланица ЕУ, ни НАТО-а. И има чврсте везе са Русијом. Те везе су најважнији адут у глобалној игри коју Београд може да игра. Србија има шансу, донекле као Белорусија, да заузме релативно јаку позицију између Брисела и Москве. У пракси постоји једна могућа препрека – Русија се, услед пада цена енергије, концентрише на сопствене снаге. Треба пратити Сиризине покушаје да уведе Русију на игралиште као другог, алтернативног партнера. Ако се сетимо шта се догодило Кипру пре неколико година, када је Брисел жестоко интервенисао да се ослободи руских инвеститора и руског утицаја у ЕУ, изгледи нису претерано оптимистични.

Миленко Срећковић


Коментари14
719be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Milošev
Ovo je napravljen intervju da bi se pohvalila ekonomska politika naše vlade. Nije Siriza ništa kriva nego lihvarska internacionala. Mnogo ste providni.
Pametno Nakorak
E, da se ne zadrže samo na tom koraku, već da izlete iz e-zone!
Драгослав Н.
Грчка неће изаћи из еврозоне. Јутрос све француске вести јављају да је договор са Грчком повољан и да Грчка остаје у еврозони. То су изјавили Холанд и евро комесар за финансије Москович. Амен, све је не свом месту.
iz NJujorka -
da, danas ili sutra se ocekuje dogovor, EU signali su pozitivni i ovaj dogovor ce pomoci Grckoj da prebrodi zaista tesku godinu u kojoj im je dospelo skoro 50 mld dol za naplatu; Siriza se bori, puna podrska!
Драгослав Н.
Грчка неће изаћи из еврозоне. Јутрос све француске вести јављају да је договор са Грчком повољан и да Грчка остаје у еврозони. То су изјавили Холанд и евро комесар за финансије Москович. Амен, све је не свом месту.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља