уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 20.06.2015. у 21:57

Срби најемотивније реагују на лајкове

Корисници друштвених мрежа у Србији и окружењу цене текстове и снимке који задовољавају њихову потребу да науче нешто ново. Такве објаве радо деле с пријатељима и породицом, али ипак им је најзанимљивије да размене забавни садржај, показало је најновије истраживање „Вејв” које мери значај и утицај друштвених мрежа. Осмо по реду, спроведено на 50.000 испитаника у 65 земаља, у средишту је имало садржај, односно шта је то што у поплави онлајн информација привлачи пажњу и инспирише да се даље подели. Као такво је драгоцени извор података за компаније како да освоје пажњу и лојалност потрошача, а с друге стране пружа увид у то какво је друштво у ком су интернет и пуна батерија за многе постали насушна потреба.

Кад је реч о Србији, показало се да смо уз Босанце најемотивнији корисници интернета. Највише нам пријају интересантни коментари и број лајкова. Бурно реагујемо и ако нас игноришу на друштвеним мрежама, по чему смо опет емотивнији него остатак света.

„Људима је стало како други прихватају ствари које деле на својим профилима на друштвеним мрежама. Кад смо питали људе колико су срећни када неко коментарише садржај који су поделили, било је потресно видети колико нам је стало до прихватања, признања и позитивних коментара”, наводе аутори.

 

У нашем региону тинејџери су мање опседнути популарношћу него што је светски просек, али старије генерације у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини више занима лична репутација од светског просека.

Такође смо међу нацијама које воле да „шерују”. На нивоу свих земаља света, онлајн садржај се у нашем региону цени и размењује више и вреднују се и деле различите ствари, показало је истраживање које „Универзал медија”, део „Мекен групе”, спроводи од 2006. године.

Водећи рачуна о онлајн репутацији, корисници пазе шта ће да поделе. Највише цене оно што их нечему учи (у стилу „како да…”), али ће пре поделити садржај који одражава њихове ставове. Када деле садржај који промовише неки већи друштвени циљ, то чине да би се осећали да су део одређене заједнице, да би мењали ставове других или стекли поштовање. Када деле садржај који је контроверзан, то раде како би добили мишљење других.

За протеклих осам година искристалисало се пет основних људских потреба које су темељ понашања на друштвеним медијима: потреба за учењем, припадањем, маштањем, личним развојем и признањем.

На представљању извештаја у Музеју Југословенске кинотеке наметнула се тема нових звезда интернета, које су у офлајн простору често потпуно анонимне.

Теоретичар медија Дивна Вуксановић рекла је да сваки медиј има своју врсту звезде:

– Друштвени медији пружају прилику обичним људима да постану славни. Ту су важни елементи хумор, креативност и умеће коришћења нових медија, уз елементе бизарности, па и шок-естетике. Али људи треба да имају на уму да су интернет звезде кратког сјаја, јер ће брзо од њих бити популарнија нека мачка која свира клавир.

О преласку из класичних медија на интернет говорила је Сузана Златановић, аутор „Јутјуб” емисије „Талија –  осам минута о срећи”.

– Посматрајући друге формате дошла сам до закључка да код гледалаца постоји концентрација за тих чаробних осам минута. То је мали формат који људи могу да користе у време кад они желе, нема премијере ни репризе. Иначе, ТВ звезде никог не занимају на „Јутјубу”. Он тражи неку врсту аутентичности, уз идеју да ту свако може да буде звезда – указала је новинарка познатија као Луна Лу.

Марија Каран с Прве ТВ рекла је да су им друштвене мреже у почетку по реакцијама помагале да утврде гледаност пре него што стигну званичници подаци, а сада користе интернет да дођу до публике која није расла уз ТВ него уз рачунаре.

Чини се да данашњи клинци одрастају уз мобилне телефоне. Још један важан закључак истраживања „Вејв 8” јесте да смартфон преузима примат, јер је широм света претекао пи-си у коришћењу. У нашем региону још није, али је зато овде раст броја паметних телефона драматичнији него на глобалном нивоу.

Ј. Каваја

-----------------------------------------

Удвостручена популарност блогера

На светском нивоу блогери привлаче све већу пажњу потрошача и корисника друштвених медија, нарочито у промовисању производа или  услуга. Пре две године њима и њиховом мишљењу о производима и услугама веровао је 41 одсто испитаника, а сада 46.

У Србији се поверење у блогере скоро удвостручило за протекле две године, са 24 на 44 одсто.

Коментари0
9536a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља