среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:03

Портрет без рама: Радомир Михајловић Tочак

недеља, 21.06.2015. у 15:00
Илустрација Д. Стојановић

Познатији је по надимку него по имену и презимену. И никада није имао ништа против тога што га зову Точак. Напротив, веровао је, а и данас је тако, да надимак постаје човеково магично име. Знајући какав је симбол точак и шта представља у цивилизацијском смислу, тај надимак с поносом носи.

После дуге паузе, Радомир Михајловић Точак и група „Смак” први повратнички концерт одржали су пре две и по године. Годинама је ћутао, појаснио је за наш лист тада, јер ни писце више „нико” не чита а камоли слуша. Објаснио је да се стекао утисак да ћути иако он, заправо, само у медијима није говорио. Одлучио је, додао је, да са околином комуницира на други начин. Пре свега, да комуницира са младима којима је држао часове.

Кроз његову школу прошли су многи таленти који су касније направили завидне музичке каријере. Он сам праву гитару упознао је када је напунио девет година, и то код легендарног чачанског гитаристе Јарка, мајстора романси и шпанских песама. Јарак му је изабрао једну, како је објаснио, дивну гитару и о њој је спреман прави мали роман да испреде. Од Јарка је Точак, којег је Рамбо Амадеус својевремено с правом назвао „краљем гитаре”, чуо песму „Улазак у харем”, прилагодио је себи и одаслао у историју југословенског рока.

Потом је отишао у Брисел, свирао по клубовима и зарадио своју прву електричну гитару „арија дајмонд”, али баш и није био задовољан њеним изгледом. Чим се вратио у земљу, све је довео у ред – старом провереном тестером. А потом је, пре 44 године, путујући на релацији Краљево–Чачак–Крагујевац, основао групу „Смак”. О групи је мање-више све познато. Па и то да је, можда и више од било које друге на простору бивше Југославије, изазивала гнев критичара.

Нама је пред повратнички концерт у Арени признао да му, заправо, импонује што појам рок критике егзистира скоро искључиво када је реч о „Смаку” и о Точку.

„Наравно да је посао критике да оспори, чак и да не разуме, због чега бисмо онда морали да се око било чега погађамо и споразумевамо? Како постоји суд, односно укус већине, тако и укус критике, неоспорно је. Музика ипак не може да се неоспорно докаже, она само може да се покаже”, рекао је тада.

Музичар чије су композиције данас обавезна лектира, како за просечног слушаоца, тако и за ученика гитаре, поново је спремио својим фановима незабораван музички догађај, овог пута на Ушћу. Са сличним, а опет другачијим репертоаром од онога у „Комбанк aрени” – комбинованим новим и старим нумерама и убацивањем два сплета старих песама у току концерта.

Гитарски маг који је увек признавао да „стално вежба, време не мери” и који је увек свирао без помагала а све чудесне звуке производио само захваљујући изванредном познавању гитаре и великом раду, концертом на Ушћу само је желео да његов бенд оправда – читав рокенрол.

Снежана Чикарић


Коментари6
41e78
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

VLADIMIR
Najbolji gitarist, umeo je izvući dušu iz gitare, svaki put kada ga slušam plačem jer je najbolji, ovakav talent se retko rađa, da je rođen u Americi bio bi broj 1. On je legenda i najbolji je i dan danas. Kada svira gitara plače , a plačem i ja..........Poklon do poda majstore.......Bog te blagoslovio..............
Zoran Miladinović
"Srpski Hendriks" je svirao za sebe i zbog sebe,njemu gitara jeste život.Karijera mu nikada nije bila na prvom mestu.To što je postigao u komercijalnom smislu i vidljiv trag koji je Smak ostavio, beznačajno je u odnosu na njegov vanserijski talenat samoukog gitariste.Da je rođen u Americi,na primer, bez obzira na njegovu nezainteresovanost za karijeru, bio bi slavljen kao najbolji gitarista svih vremena.Međutim, ovako je možda i bolje.Točka će otkrivati još decenijama.
cika Breznjev Srbin
Super tekst o velikom umetniku,samo zasto I ovde ti nesretni "fanovi"?
Boris Jelic
Kad sam bio klinac,tamo negdje 80-tih,dodjem jedan dan kuci i kazem ocu:"Tata da li znas da je Jimi Hendrix najbolji gitarista na svijetu"? Na to ce otac meni:"Sine ima jedan bolji iz Srbije". Kasnije sam saznao da je mislio na R.M.Tocka.
ja sam premalen, on je
Umjetnik

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /
Политика
Политика

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља