недеља, 01.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 21.06.2015. у 22:00 Ана Тасић

Шекспирови џелати и жртве

Рамзи Наср, Ханс Кестинг и Елко Смитс (Фото Јан Версвејвелд)

Специјално за Политику

Амстердам – Од 30. маја до 25. јуна ове године одржава се 68. издање „Холанд фестивала”, интернационалног догађаја на којем се представљају врхунска дела савремених уметности, сигурно најзначајнијег у Холандији. Позоришни програм је овога пута изузетан, имајући у виду да су, између осталог, укључена дела уважене каталонске групе „La Fura dels Baus”, затим редитеља Лева Додина, Роберта Вилсона, као и Ива Ван Ховеа.

„Краљеви рата” назив је најновије представе интернационално поштоване амстердамске компаније „Тонелгроеп” и њиховог редитеља Ван Ховеа, познатих Београђанима кроз Битеф фестивал. Ово дело, које траје четири и по сата, премијерно приказано у Амстердаму, у Градском позоришту на централном тргу Леидсе, настало је на основу три историјске трагедије Вилијема Шекспира – „Хенрија Петог”, „Хенрија Шестог” и „Ричарда Трећег”. Шекспирови комади су овде увезани проблемом политичке моћи у временима рата, односно истраживањем релација између владара и државе. Тематика се на сцени у одређеном смислу излаже градацијски, од приказа страсти и политичке посвећености Хенрија Петог (Рамзи Наср), преко трагичног недостатка храбрости Хенрија Шестог (Елко Смитс), до лудачке опседнутости влашћу наказног, шепавог Ричарда Трећег (Ханс Кестинг).

Сцена је мултимедијална и укорењена у наслеђу популарне културе, у смислу кључне употребе видео технологије и алтернативне рок музике, што је препознатљивост рада Ван Ховеа, заједно са чврстином структуре игре и заводљивом елеганцијом дизајна (Јан Версвејвелд). Карактеристике ове сјајне амстердамске групе и конкретно ове представе су и пажљиво психолошки простудирана игра глумаца, њихови лагани и одмерени, а истовремено снажно хипнотички наступи.

Видео пренос се у „Краљевима рата” битно користи, налик представама Франка Касторфа, где је екран такође равноправни учесник игре. Он овде приказује сценску радњу која се одвија у другим просторијама, невидљивим гледаоцима директним путем. Даље, екран понекада симултано приказује живу игру глумаца видљиву гледаоцима, како би се појачао драмски ефекат, а понекада ствара и значење недодирљиве моћи владара, кроз дистанцираност њихових медијских приказа. Видео бим, на пример, директно преноси и Ричардову дубоку загледаност у сопствени одраз у огледалу, као да ту покушава да нађе промене у себи, знаке ужаса које је починио да би се домогао власти. Као да ће одраз, попут слике Доријана Греја, издајнички одати његову монструозност.

Из Ван Ховеове представе се раскошно изливају снажни визуелни, музички и  драмски призори, који је чине несумњивим уметничким делом. На пример, врло је узбудљиво решена сцена у којој Ричард постаје краљ. Он је тада бунован од успеха, безглаво трчи у круг, под сноповима црвеног светла и мрачним тоновима песме „Day Of The Lords” групе „Joy Division”. Тамна лирика Ијана Кертиса, његови сугестивно понављани стихови “Где ће се завршити?” ефектно одражавају лудило власти, немогућност да се извуче из њеног свеобузимајућег, усисавајућег круга, бар не на овоме свету. Ричардово махнито трчање у круг постаје и снажан сценски симбол сломљености човека историјом.

Шекспир је брутално истинито показао како се сваки историјски круг затвара смрћу владара, а онда почиње ново поглавље, нова трагедија, још један кружни пут разбијања илузија о моћи. Сваки краљ наслеђује заблуде претходног, док се лондонски Тауер пуни погубљеним главама. И сваки краљ у једном тренутку престаје да буде џелат и постаје жртва.

У моменту те смене заблуде Ричарда Трећег пуцају, док њихово место заузима сазнање да је један коњ вреднији од целог краљевства. На сцену затим из пепела рата тријумфално пристиже млади Ричмонд, касније Хенри Седми, са новим старим обећањима, постајући још један потрошни зупчаник у механизму историје.  

Коментари2
5a2d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Obrad Milosevic
Jos jedan dokaz da je na zapadu umetnost samo zabava.Ovo vise lici na disoteku nego na pozoriste.U Holandiji je u umetnosti po svaku cenu sve moderno,avangardno.
Marko Pozorisni sladokusac
Sa velikim interesovanjem citam tekstove Ane Tasic, a njeni tekstovi koji nisu kritike su mi i interesantniji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља