понедељак, 27.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:00

Турска повлачи амбасадоре из земаља које су осудиле геноцид над Јерменима

Аутор: В. Лалићпонедељак, 22.06.2015. у 15:00
Са прошлогодишњег скуп подршке Анкари на Тајмс скверу (Фото Ројтерс)

Геноцид над Јерменима, који је извршен пре сто година у време распада Османског царства, поново је у центру пажње светске јавности после усвајања резолуције у Европском парламенту и осуде тог злочина коју је изрекао папа Фрањо.

Масакр над Јерменима осудио је и белгијски премијер Шарл Мишел.

„Догађаји који су се одиграли од 1915. до 1917. године ( на просторима Турске) морају се сагледати као геноцид”,  изјавио је председник белгијске владе, пренели су медији у Истанбулу.

У МИП- у у Анкари су одмах реаговали: „То је искривљавање историјских чињеница”. У Турској сматрају да тај догађај не треба политизовати него га треба препустити историчарима који на основу докумената треба да кажу последњу реч.

У Анкари истичу да нису изненађени најновијим потезом Брисела. Подсећа се да је Туркиња Махинур Оздемир, која годинама живи и ради у Белгији, недавно избачена из своје партије (Хуманистички демократски центар) само зато што је одбила да призна да је над Јерменима почетком прошлог века извршен геноцид.

Белгија није усамљена. Геноцид над Јерменима су последњих  дана званично осудиле Аустрија, Луксембург, Бразил и нешто раније Ватикан. Анкара је одмах у знак протеста одлучила да из тих земља „на консултације” повуче своје амбасадоре. Не искључује се да би признање тог злочина једног дана могао да буде и предуслов за улазак Анкаре у пуноправно чланство у ЕУ. У опозицији то доживљавају као дебакл спољне политике досадашње происламистичке владе. Поготово што Анкара у овом тренутку нема амбасадоре, због неспоразума са домаћинима, ни у Дамаску, Тел Авиву и Каиру.

Најновији талас осуда злочина над Јерменима није случајан. Европски парламент је у марту усвојио резолуцију у којој је позвао све земље чланице да тај масакр осуде као геноцид. Анкара је оштро критиковала тај потез и у знак протеста одбила је да прими тај документ. Томе је, без сумње, допринео и поглавар Римокатоличке цркве папа Фрањо који је средином априла изјавио да је то био „први геноцид у 20. веку”.

Веома бројна и утицајна јерменска дијаспора, која живи широм планете, ове године је покренула кампању за осуду тог злочина. У Јеревану је  поводом 100-годишњице геноцида крајем априла одржан велики комеморативни скуп коме су присуствовали многи државници укључујући председнике Русије и Француске Путина и Оланда.

„Масовна убиства Јермена не могу никако бити оправдана”, истакао је  у Јеревану председник Владимир Путин кога су у Анкари критиковали, али нису из Москве повукли амбасадора на консултације.

Јермени упорно тврде да је у време распада империје, почев од 1915. године, на просторима Турске страдало милион и 500 хиљада припадника тог народа. Потомци оних који су успели да избегну масакр сада су раштркани широм света и највише их живи у Француској и Америци. У Турској упорно демантују оптужбе да је то био геноцид. Признаје се, додуше, да је у тадашњим немирима страдало „неколико стотина хиљада Јермена” као што су гинули и припадници других народа укључујући и саме Турке, али се демантује да је то био смишљени злочин. То није случајно. Признање геноцида би отворило многа болна питања пре свега повраћај огромне јерменске имовине. То је главна препрека што Турска и Јерменија још нису успоставиле дипломатске односе.       Злочин над Јерменима као геноцид досад је признало скоро тридесет  земља у свету међу којима су Француска, Шведска, Русија, Грчка, Канада, Аргентина.    


Коментари7
55ae4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ibis imşir
Sama belgija je u 19 veku ,na najbrutalniji naçin poslala u smr preko 10 mil kogoanaca,ako bi velike sile poput kine amerike rusije ,nemaçke i ostale priznale svoje genocide,cifre bi bile na stotine milijona
Vladimir P.
@Jovanka Voždovčanka Da li to znaci da treba da poricemo zlocine koje je neko pocinio u ime srpskog naroda? Da li je to drustvo u kojem zelimo da nam deca odrastaju? Ako mi poricemo zlocine pocinjene nad drugima, kako mozemo da ocekujemo da ce bilo ko da prizna zlocine nad nasim narodom? Ako ima nesto da se nauci od sadasnje turske vlade, to je kako ne treba raditi.
Радо Мир
Милион и по. Само хиљаду пута више него убијених у Сребреници. Није довољно да би се назвало геноцидом.
Zoran Miladinović
I drugi eto imaju problema sa različitim viđenjima istorije.Često mislimo, da je to samo naša specifičnost na tkzv. "zapadom Balkanu".Zaboravimo, da uvek svako ima "svoju istinu".Tako je uvek bilo i biće dokle god čovek bude posmatrao stvari samo iz svog ugla, bez truda da se bar pokuša staviti u poziciju drugoga.
nesa simic
Ubijeno je milion i petstotina hiljada ljudi i sada je sporna rec kojom ce se to opisati?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља