среда, 05.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 24.06.2015. у 08:15 Никола Белић

Како сам ловио усташке крвнике Љуба Милоша и Анту Врбана

(Фото З. Кршљанин)

После свега што сам проживео и преживео пре, за време и после Другог светског рата, нисам ни сањао да ћу дочекати овако дубоку старост, каже Велимир Вецо Радичевић, најстарији живи народни херој, кога смо посетили у његовом дому неколико дана након што је загазио у сто другу годину живота.

Дочекује нас после уобичајене, свакодневне шетње Врачаром. Наздравља нам чашицом ракије. Прича почиње од краја рата који је, каже, за њега трајао до 1948. Те и претходне године учествовао у „лову” на групу од руке правде одбеглих усташких главешина међу којима су били и заповедници злогласних логора попут Јасеновца или Лепоглаве, Љубо Милош и Анте Врбан, као и Божидара Каврана, једног од усташких челника који су пребегли у Аустрију.

Иако су о тој операцији, под кодним именом „Гвардијан”, већ откривени бројни детаљи, а 1983. снимљена је и телевизијска серија „Замке”, Радичевић и данас о томе прича са дозом конспирације, својствене прекаљеном обавештајцу.  

– Био сам комесар дивизије КНОЈ-а са седиштем у Загребу и официрске школе тог корпуса у Бјеловару. Покривали смо простор којим су се кретали „крижари”, групице усташа остале после пораза НДХ и повезане са групама у иностранству. Пресрели смо им курира и притисли га да ода шифре и друге податке, а потом Љубу Милошу, који је после рата побегао у Аустрију, заказали састанак на територији Југославије. Намамити га није била нимало једноставна операција. Али, било нам је јасно да без хватања Милоша и Анте Врбана нећемо моћи да дођемо до остатка усташке врхушке, на челу са Кавраном. Циљ нам је био да неутралишемо групе које су планирале да се врате у земљу и организују диверзије – истиче Радичевић.

А како је Велимир дошао у ситуацију да буде укључен у тако озбиљне операције, посебна је анегдота. 

– Најпре је у Београду Крсто Попивода, као члан АВНОЈ-а и мој претпостављени, одмах после ослобођења града 1944. планирао да ме распореди као агента Одељења за заштиту народа (ОЗНА), али ја нисам желео да пристанем. Рекао сам да не могу и не умем да будем шпијун, а да наравно немам ништа против оних који су у стању да то раде. Тако је на место које је мени било намењено дошао Јово Капичић. Да ме мимоиђе та дужност у Београду, највише ми је ту помогао један од оснивача Озне и њен тадашњи начелник Александар Ранковић који ме је добро познавао. Позвао ме је на један састанак где је био и Крсто, па су уместо да постанем агент одредили да будем политички комесар дивизије КНОЈ-а у Загребу – сећа се генерал Радичевић.

За подвиге у рату и после њега, осим Ордена народног хероја 1953. године, одликован је и Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним венцем. Носилац је Партизанске споменице 1941,а пре два месеца, Велимиру Радичевићу, генерал-потпуковнику ЈНА у пензији, уручена је и руска медаља „Седамдесет година победе у Великом отаџбинском рату 1941–1945”. Указ је потписао председник Русије Владимир Путин.

Ово признање круна је епопеје започете организовањем устанка у Црној Гори 1941. и првим великим ратним окршајем – чувеном Пљеваљском битком 1. децембра 1941, где се истакао као бомбаш.

Пратио је Саву Ковачевића и био у његовој близини када је заповедник Треће дивизије погинуо у покушају пробоја обруча на Сутјесци.

– Осим тог, најтежи ратни тренуци били су ми када је од задобијених рана умро мој рођени брат Душан, на самом почетку Четврте офанзиве на Неретви. И данас ми је тешко кад помислим на цео тај период од краја 1942. до готово краја 1943. Да ми је тада неко рекао да ћу доживети да као победник суделујем у хватању одбеглих злочинаца, не бих му веровао. А да ми је неко прорекао да ћу у 2015. разговарати са вама за „Политику”, рекао бих му да му шала није на месту – искрен је Радичевић.

----------------------------------

Жали што није био шпански борац

И дан-данас Велимир Радичевић жали што су га власти Краљевине Југославије спречиле да буде учесник грађанског рата у Шпанији.

– Ушао сам у Савез комунистичке омладине још у петом разреду гимназије. Надахнут напредним идејама, био сам решен да те 1936. одем и помогнем друговима интернационалцима у Шпанији. План је био да се код Сутомора укрцамо у чамце и стигнемо до француског брода који нас је чекао подаље од обале.Жандарми су направили заседу и пресрели нас. Успео сам да побегнем и пешке се вратим кући, у Зету. Дочекали су ме тамо и прекорно питали зашто нисам наставио ка лађи без чамаца. За идеју се плива, поручили су ми моји Зећани–сећа се Радичевић.

Каже да му је живот био у опасности и непосредно пред рат. Био је хапшен као комуниста и робијао у Смедеревској Паланци. Изашао је 27. марта 1941.

–Да сам у затвору дочекао окупаторе, ко зна шта би са мном било – додаје ВелимирРадичевић.

----------------------------------

Оца стрељали четници

Велимир Радичевић и данас помно прати политичка и друштвена збивања. Каже нам да је огорчени противник недавне рехабилитације Драгољуба Михаиловића.

– Нека они то правно формулишу како год желе, ја не могу да се помирим с тим да је рехабилитован четнички командант. Један сам од многих којем су четници убили блиског члана породице. Рођен сам у Горичанима код Подгорице и велики део моје фамилије определио се за комунисте, па и мој отац Василије којег су ти четници стрељали у Подгорици. Сви у том крају добро знамо шта су радили и како су сарађивали с окупатором – поручује Радичевић.

----------------------------------

Операција „Гвардијан”

Захваљујући томе што су ухваћене усташе 1947 . и 1948. пристале на сарадњу, касније је у Југославију намамљен и ухапшен Божидар Кавран, којег је Анте Павелић 1943. именовао за заповедника свих усташа. Тако је окончана операција „Гвардијан”. Како наводи историчар Богдан Кризман у књизи „Павелић у бјекству”, југословенске службе су усташком штабу у емиграцији послале поруку: „Ми смо вас за...али. Стоп. Сви сте у нашем затвору”.

Љубу Милошу је 1948. године суђено у Загребу. Осуђен је на смрт и погубљен на вешалима.

Анте Врбан после заробљавања 1947. на Папуку осуђен је на смрт вешањем. 

Божидар Кавран погубљен је на вешалима 1948. године.

Коментари21
668f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Pan
@Др Др Ne zameram vam nepoznavanje istorije, vec prostakluk, kojim se obracate heroju. Ovo je jos jedan dokaz zapustenosti i ostrascenosti cetnickog potomstva. Zameram Politici, sto dozvoljava i objavljuje ovakve komentare. Umesto da neguje dostojanstvo i kulturu dijaloga, dozvoljava najprizemnije vredjanje starijeg coveka, koji ama bas nicim to nije zasluzio.
Др Др
Деда Велимире, да вратиш пензију јер су твоји сарађивали са Нацистима, а ви комунисти сте били и остали злочинци и олош. Твој вођа под псеудонимом Тито је одликовао Нацисте после рата, штитио их у Уједињеним Нацијама, док су неки нацисти попут Станета Доланца били високи комунистички функционери. Банда сте били, банда и остали, а то што су вас Енглези и Руси довели на власт је ствар судбине коју српски народ, игром судбине, није могао избећи.
Marko
Da, da, Stane Dolanc koji je rođen 1925. (znači imao 20 godina kada je rat ZAVRŠEN) je sigurno stigao da bude i nacista tokom rata. Poznat nacistički funkcioner sa 15 godina. Mislim da je lično savetovao Hitlera 1933. kada je došao na vlast, iako je imao 8 godina. Nije sramota što ima ljudi koji pišu ovakve gluposti (ima različitih ljudi, pa i neljudi), sramota je što neko dozvoljava ovakve komentare.
ivan kovačević
Kaže"Ranković ga poslao u Zagreb"1945. za komesara divizije KNOJ-a". Zar među 270 tisuća hrvatskih partizana nije bilo pametna čovjeka?
Бане Д.
Свака част деда Велимиру... Свако добро му желим... Свестан сам ја да они чији су дедови поражени у 2. светском рату не воле овакве текстове, али... тако је било и то се променити не може... Многи од вас би волели да су им дедови били на победничкој страни, али... ћорак... помирите се са тим.
Ivan Karamazov
@А Миријево Istorija je ozbiljna nauka, zasnovana na cinjenicama, onim sto se dogodilo, a ne ono sto neko voli ili ne. Ne svidja vam se detaljisanje, “crno-bela slika, koju su nametnuli pobednici”. Za vas se bitka na Neretvi mozda nije desila. Ali sta cemo, tu su i strani izvori? Britanci tvrde da je “Neretva pocetak propadanja cetnika uopste. Mihailoviceve jedinice u Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni ili su likvidirane, ili u tesnoj saradnji sa Osovinom”. Americki i zvori navode “da su krajem januara 1943 zajednicke nemacke, hrvatske, talijnske i cetnicke snage povele veliku ofanzivu protiv NOP-a. Cetnicke snage predvodio je Draza Mihailovic. Snage NOP-pretrpele su velike teritorijalne gubitke, ali su pobednici”. To su cinjenice. Spominjete “pasja groblja”, ali ne i Kolasinski zatvor gde su osim partizana zatvarane i njihove zene, sestre, cak i jedna beba. Poguljenja su bila svakodnevna. O zloglasnom cetnickom zatvoru, ostala su secanja prezivelih zatvorenika i knjige Mihaila Lalica.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља