четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 16.02.2008. у 22:00 Јелена Церовина

Србија мора подвући црту

Милош Јовановић (Фото Горанка Матић)

Србија мора подвући црту, одбрана Косова и Метохије је последња линија одбране Србије. Ова борба је неопходна. У противном, обесмислили бисмо смрт свих оних који су пали за ту земљу, од 1389. па до 1999. године. Уосталом, зашто бисмо се мирили са оволиком неправдом. И да није реч баш о Косову и Метохији, ниједна држава не прихвата сецесију дела своје територије па то не сме ни наша. Тиме би била исказана слабост и то би несумњиво могао бити увод у нека даља цепања ове државе, каже у разговору за „Политику” Милош Јовановић из Института за међународну политику и привреду, докторанд на Одсеку политичких наука на Сорбони, где је и дипломирао на Правном факултету и Факултету политичких наука.

Колико је данас људима у Србији стало до Косова и Метохије?

Срби су данас помало уморан народ, али свакако нису незаинтересовани за судбину Косова и Метохије. Проблем је што елита овог друштва није дорасла историјском задатку. Постоји једна „гласна мањина”, врло присутна у медијима коју Косово и Метохија суштински не занима. Окренути су врло површно, заправо догматски разним процесима интеграција без икаквог критичког приступа. Та групација махом нетолерантних људи чини сваку интелектуалну расправу немогућом у Србији. У таквим околностима се чини да су и сами грађани ове земље мало посустали и донекле збуњени.

Да ли Косово може бити држава у пуном смислу те речи уколико не добије признање од Србије?

Не може јер се „рађа” противправно, зато што настаје као последица нелегалне употребе силе, зато што се крши принцип територијалног интегритета и за све земље обавезујућа Резолуција 1244. То што ће га одређен број земаља признати не мења ствар с правне тачке гледишта. Штавише, и то признање треба да се сматра противправним. Све док не добије признање Србије његова државност је спорна. Међународно право је створено тако да штити државе, а заштита територијалног интегритета и немешање у унутрашње ствари једне државе није случајно принцип међународног права. Ако би се успоставило правило да свака мањина, било она етничка или нека друга, може да затражи стварање сопствене државе ту краја нема. Не само да би већина постојећих држава ушла у проблем и била распарчана, него више никада не би било стабилности у свету.

Да ли је ово први пут да тако велики број земаља сложно наступа у кршењу међународног права?

Не постоји у историји сличан случај косовском. Много је држава настало отцепљењем од неке државе, али у случају ослобађања од колонијалног ропства за то постоји правни основ. Колонизовани народи и територије имају право на отцепљење, односно на стварање сопствене државе. Примера ради, Алжир је имао право на независност јер је био француска колонија. Постоји неколико случајева када је дошло до једностране сецесије, као што је случај са Еритрејом која се одвојила од Етиопије. У тим случајевима, међутим, новонастале државе су добиле пуно признање и столицу у УН одмах пошто су их признале матичне државе.

Право народа на самоопредељење омогућава да мањинске групе имају право на одређени облик аутономије у оквиру матичне државе. То је оно што ми нудимо Албанцима. То је принцип који се примењује у свим актуелним сепаратистичким кризама у свету. Право народа на самоопредељење не дозвољава стварање независне државе, осим у случају када би држава флагрантно кршила људска права те групе па чак вршила и геноцид.

О Косову се говори као о јединственом случају?

Да је то јединствен случај Запад не би морао толико на томе да инсистира. Која је разлика између тежњи Албанаца и Баска или Чечена? Не постоје разлике осим што говоре различитим језицима. Исти је случај и с другим сепаратизмима у свету – у Придњестровљу, Јужној Осетији. У свим овим случајевима решење је исто – даје се одређени облик аутономије мањинској групи у оквиру матичне државе чији се територијални интегритет не нарушава. Не постоји ниједно оправдање да правила која важе за цео свет не важе у случају Косова и Метохије.

Колико оштар став Русије против косовске независности компромитује ту идеју?

Говор Владимира Путина, у коме он каже да би требало да буде срамота оне који ће признати независност Косова, осим што је ефектан врло убедљиво упозорава да ће овим преседаном бити разорен међународни правни поредак. Русија нам за сада одлично помаже у делегитимизацији те одлуке. Они су понекад оштрији него ми сами. Путинове речи су показале велику истрајност Русије која, наравно, то ради превасходно због себе. Сада је јасно у којој је мери она спремна да брани неке своје интересе бранећи туђе. Међутим, у међународној заједници су превидели чврстину руског става. Навикли су на Русију из доба Јељцина која је била послушна и без амбиција. Запад је дуго није узимао у обзир озбиљно. Веровали су да ће негде моћи и у овом случају да се „пребију” с њима и да ће на некој теми Руси на крају попустити. То је било пренебрегавање чињенице да Русија има своје Косово – Чеченију.

Да ли би евентуална промена става Русије у будућности довела до дефинитивног губитка Косова?

Пођимо од хипотетичког става да Русија потпуно промени своју позицију и да у УН буде донета нова резолуција у којој се више не спомиње суверенитет Србије над Косовом и Метохијом и која ставља ван снаге Резолуцију 1244. Нова резолуција не би учинила легалном независност Косова и Метохије, све док Србија не би признала ту независност. Али таква промена руског става би много отежала могућност поновног отварања овог питања.

Задатак наше државе, осим да никада не призна независност Косова и Метохије, јесте и да стално делегитимише ту одлуку, односно да је стално оспорава, на сваком скупу, форуму, да се праве филмови, издају књиге, организују научни скупови, у међународним контактима које буду имали наши политичари.

Зашто је Француска међу првим земљама које ће признати независност Косова? Председник Никола Саркози већ је најавио промену у уџбеницима географије.

Француска више није она држава која је некада била. Политичари нове генерације, међу којима је и председник Никола Саркози, врло су прагматични. То показују и његове речи да ће Србија ући у ЕУ само када буде признала независно Косово. Француска не жели да остане по страни. Осим тога деведесетих година је створена атмосферу међу француским интелектуалцима да је Србија крива за све, а Слободан Милошевић касапин с Балкана. Креирано је једно антисрпско мњење.

Колико је Саркози у праву када каже да Србија може да уђе у ЕУ само када призна независност Косова?

Мислим да је у праву. Реалност је да Србија може у ЕУ само без Косова. Европа врло активно ради на независности Косова, они сами ову сецесију називају „координирано проглашење независности”. То се не координира између Албанаца с Косова и Албанаца из Албаније, него с Бриселом и Вашингтоном. Европска унија директно учествује у томе слањем мисије и кршењем Резолуције 1244. Шта ће нам већи знак да они учествују у сецесији Косова од слања мисије. Та мисија је од речи до речи предвиђена Ахтисаријевим планом иако се у одлуци о њеном слању на Косово директно не помиње Ахтисаријев план. Али и не мора – они раде по том плану.

Зашто је за Запад битно да ми, улазећи у ЕУ, признамо независно Косово?

Зато што нас не желе без сређених односа са суседима. То је могло да прође с Кипром, али зато што ЕУ има јединствен став да не признаје независност северног Кипра. Зар мислите да ће једна Француска, Велика Британија или Немачка, које ће све признати независност јужне српске покрајине, примити Србију која није признала Косово у ЕУ?

Каква је у том случају судбина европских интеграција Србије?

То не значи потпуни престанак сарадње са ЕУ, али док год не промене став искључује пуноправно чланство. Министарство спољних послова Немачке је урадило експертизу у којој се тврди да Резолуција 1244 не спречава независност Косова као и да не спречава слање мисије. Уосталом то је рекао и Волфганг Ишингер који је учествовао у преговорима о статусу Косова и Метохије. А у Споразуму о стабилизацији и придруживању имате директно позивање на Резолуцију 1244. Стављањем потписа на ССП ми бисмо ставили потпис на њихово тумачење Резолуције 1244.

Убеђен сам да Србија може до бољег стандарда и сама, али је пут много тежи и дужи него да смо чланица ЕУ. Европске интеграције су биле добар подстицај за реформе код нас јер смо се показали неспособним да их сами радимо. Само је питање да ли смо спремни зарад нешто бољег стандарда да жртвујемо Косово и Метохију или ћемо наставити борбу за њега која није извесна, која је тешка и дуго ће трајати, али овај тежи пут може бити спасоносан за ову нацију.

Након проглашења независности на Косову ће постојати два правна система јер је Влада Србије најавила да ће наше институције и даље тамо функционисати?

Постојаће два правна поретка у случају да се то нама дозволи. Идеја ЕУ је да се што пре све надлежности пребаце на косовске институције. Надам се да ћемо успети да одржимо наше институције у срединама где живе Срби. Али тај циљ ће бити деликатно остварити. Ако нас не буду пустили доћи ће до заоштравања ситуације. Албанци, бар у почетку, неће имати ефикасну контролу на целој територији, али ће Косово бити признато у границама Аутономне Покрајине. Шта ће се десити ако у једном тренутку реше да успоставе ту контролу? Ми тамо немамо наше снаге безбедности. Ни Хрватска, у тренутку када је призната, није контролисала део територије. Многе ствари на Косову зависиће од одлучности и Србије и косовских Албанаца.

Коментари24
27660
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aleksandar pavlivic
davno su albanci bili manjina na kosovu.Ta vremena su prosla.Tito je kumovao svakom 10-tom detetu a u Srbiji se jurilo za diplomama da bi se dobila bolja plata.E pa sada su nam drugu krivi!
Zone Poppe
Da se Kosovo i Metohija kojimm slučlajem, sa celokupnim većinskim stanovniuštvom, nalaze na teritoriji SAD, ta bi pokrajina dobila uglavnom ista prava koja uživaju Indijanci u svojim rezervatima. Srbija većinskom stanovništvu Kosmeta nudi nesagledivo više. Gospodin Miloš Jovanović je mlad, ali uman i obrazovan čovek pa njegovom mišljenju treba prići sa više ozbiljnosti, pokazati više respekta. To, izgleda, nije tako jednostavno. Za ozbiljnost i reswpekt je dovoljno biti pametan, a u Srbiji je to, čini mi se, prevaziđeno, svi su najpametniji, pogotovo političari. Kad se to uvidi i prizna, neće biti teško sagledati perfidnost zakulisnih, ahtisarijskih subverzivnih poteza takozvane mređunarodne zajednice (šta je to?)na kosovskometohijskom igralištu koje je zapravo tek poligon za pripremu novih, većih međunarodnih ratnih sukoba i stratišta. Takvo igralište nema pravo egzistencije na srpskoj teritoriji. Kosovo i Metohija su Srbija. Budućnost Srbije u Evropi biće problematična tek ako bez Kosmeta dopuzi u Evropsku Uniju. Čoveku je svojstven uspravan hod.
damir cmrkovic
dragi mladi srbi,zapitaje se gdje vas je odvela takva politika.drago mi je vidjeti da vam je dosta ratovanja,da zelite bolju srbiju ,srbiju u europi a ratove ostavite djedovima koji nisu u zivotu nista drugo znali raditi a i to su radili na vidite kakav nacin
quest
Sta je sa spomenikom zahvalnosti Francuskoj?
небојша
Овакву количину полујасних полуидеја и напамет научених флоскула управо говоре само они који у Србији ван Европе види сјајан простор за разне финансијке марифетлуке, а "долазе из сјајних школа". ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља