уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:12

Пољска студија о Косовском боју

уторак, 23.06.2015. у 22:00
Адам Стефановић, Бој на Косову,1870.

Познањска катедра за историју Универзитета Адам Мицкјевич и Институт за балканистику УАМ у погледу изучавања Балкана и Србије спадају у најактивније у Пољској (Витолд Шулц, Јан Лешни, Илона Чамањска, Јежи Јаузињски, Тадеуш Чекалски, Зђислав Грот, Војћех Шчепањски и др.). То између осталог потврђује и недавно објављена студија о Косовском боју, чије писање је започео прерано умрли професор Јан Лешни (1947–1994) а довршила Илона Чамањска. Професор Лешни је објавио више капиталних студија из области медиевистике: „Архаични облици племенских и државних граница Западних Словена уVIIи VIIIвеку”,„Ћирило и Методије – апостоли Словена. Њихово дело и судбина”, „Студије о почецима српске монархије Немањића”, био је коаутор  „Историје Албаније и Косовске битке”,  превео је „Летопис попа Дукљанина”и „Мицкјевич и Југословени”Љубомира Ђурковића и објавио низ радова из области средњoвековне историје и археологије Балкана. Илона Чамањска је такође професор Познањског универзитета Адам Мицкјевич, проучава и предаје историју Средње и Југоисточне Европе од 15. до 18. века, директор је Института за балканистику УАМ и редактор више публикација које је Институт објавио. Аутор је студија: „Молдавија и Влашка у односу на Пољску, Мађарску и Турску у 14. и 15. веку”,Дракула. Вампир, тиранин или јунак?”, „Вишњовјецки. Монографија рода”, коаутор је „Речника владара средњовековне Европе”, „Речника владара нововековне и савремене Европе”...

 

Недавно објављену, досад најкомплетнију пољску студију о Косовском боју (Познањ, 2015) посветила је професорима Јану Лешном и Јелки Ређеп, најзаслужнијим за настанак овог дела, које је почео да пише професор Лешни, изразивши захвалност и професорима Ласлу Рокају и Светлани Томин. Студија се састоји од девет поглавља: Извори и историографија, Балкан између Маричке битке (1371) и Косовске битке (1389), Непосредни узроци рата из 1389. и коалиције ангажоване у рату, Ратна вештина главних ривала, Концентрација војске и путеви марша, Локализација бојног поља, Ток битке, Резултати Косовске битке, Традиција и митологија Косовске битке, са исцрпном библиографијом, илустрацијама, мапама, индексима.

Користећи резултате веома комплексних истраживања (археологија, географија, политичка, друштвена и културна историја средњовековне Србије и њених суседа) професора Лешног, веома цењеног од стране српских медиевалиста, допунила их је својим резултатима истраживања средњовековне Мађарске и Румуније, као и низом европских, турских, албанских извора. Уочи предаје књиге у штампу још једном је у јесен 2014, током једноипомесечног боравка у Србији, Босни, Хрватској, Дубровнику и Македонији проверила локацију на којој се Косовска битка одиграла, колико километара је са својом војском прешао турски султан Мурат, а колико кнез Лазар и његови савезници, због чега, по њој, Вук Бранковић није издајник и много шта друго. Доста пажње посветила је косовском миту и српским народним песмама, особито у анализама појединих јунака, стварних и литерарних. Веома детаљно је обрадила поглавља о организацији обе војске, наоружању, пореклу оружја, употреби током битке, трајању битке, с обзиром на неслагања на те теме у историјским изворима.

Веома савремено је образложила појмове традиција и митологија, синдром мученика и синдром издајника, који, по Чамањској, нису само српска специфика већ и других народа, између осталих Турака. Јер, Косовска битка је спадала у ретке у којој су погинула оба владара, Мурат и Лазар. И један и други нису третирани као губитници већ као мученици, који су се борили у светом рату, један за исламску, други за хришћанску веру, одрекавши се царства земаљског, изабравши царство небеско. Слично су третирани и јунаци Косовске битке, чија је највећа врлина што су изгинули у најзначајнијем боју у српској историји, без обзира да ли су стварно постојали или су били митски. Посебну пажњу посветила је уобличавању косовског мита у Војводини после Велике сеобе Срба, Фрушкогорским манастирима, школама народних певача, с обзиром да су их Хабсбурговци насељавали да би се борили с Турцима и против продора ислама, као и да су косовски мит и народна поезија утицали на развој српског језика, књижевности и културе уопште у 19. веку.

Књига Илоне Чамањске, поред изузетног владања проблематиком написана је с ретком објективношћу, да би је због тога требало уврстити у обавезну литературу о тој за нас веома значајној теми, а можда и превести.

Бисерка Рајчић


Коментари7
a755c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сретен Костић
Ако је неко преводи нека то буде на српски језик и писмо.
Румија@Avram Istoricar | 23/06/2015 23:43 Бар
Што ће нама Историја када имамо Аврама, а АВРАМА је у јадној и биједној Србијици све више као и НВО расту као послије кише!
ime prezime
Svaka cast Poljacima. Pokazuju na svim frontovima koliko su veliki narod koji ulaze u buducnost. Koliko su samo napredovali u poslednjih dvadesetak godina. Hvala BIserki Rajcic jos jednom. Da li se zna hoce li knjiga biti prevedena na Srpski?
kole ...
Veoma lepo...
Марко Бјегојевић
Хоће ли се превод овог дјела наћи ускоро у продаји? А за Аврама историчара једно питање, како си прошао анти - бот питање?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља