петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Верујем да ћемо у наредних десет година бити сениорски прваци Европе

Аутор: Ђорђе Смиљанић – Катарина Ивановићчетвртак, 25.06.2015. у 08:15

Поред свих обавеза које је имао само дан након повратка са Новог Зеланда, селектор омладинских првака света у фудбалу Вељко Пауновић издвојио је јуче време да буде гост редакције „Политике”. За наше читаоце Пауновић је причао о искуствима са „мундијалита”, о томе како су играчи матурирали са десетком, колико је потребан тежак рад да би се заслужила срећа, које вредности је усадио младим фудбалерима и шта им саветује да се не изгубе у даљој каријери...

Какав је осећај бити светски првак?

Прелеп, мада се још прилагођавамо, нарочито после дочека, који никада нећемо заборавити. Знам да је ово велика одговорност, пре свега због вредности које смо гајили и које сада морамо да одбранимо. Треба ли укључити омладинце сада у А селекцију?

Не треба сада да журимо са убацивањем играча у А репрезентацију. Они су светски шампиони и њих А репрезентација једног дана чека. Треба ићи редом, прво млада репрезентација, коју води селектор Додић, па затим селектор Ћурчић са А репрезентацијом. У мојој селекцији никада нисмо довели играча из млађе селекције да није био спреман да игра. Иду у старију селекцију само ако могу да имају минутажу и да допринесу.

Шта значи овај успех за српски фудбал?

Нећемо увек освајати светске и европске титуле. Ово је варница која треба да распламса наш потенцијал. Тај потенцијал је огроман што се тиче талента и физичких могућности и страсти, која је неизбежна у фудбалу. Победили смо Бразил зато што смо имали више страсти од њих. Српски фудбал се развија. Ја верујем да су они будући европски шампиони, на првом месту. Мислим да је то треба да очекујемо у наредних десет година.

 

Селектор светских првака у разговору са нашим новинарима Фото Д. Ћирков

Када је било најтеже, а када најлакше?

Никада није било лако. Сваку утакмицу припремали смо као да је финале. Када смо дошли у финале, све смо урадили као и до тада. Пре Светског првенства за ове три године свака припремна утакмица је за нас била као финале. Пред сваку утакмицу стручни штаб је гледао шта има од материјала, размењивали смо утакмице са другим репрезентацијама. Онда је Фудбалски савез платио платформу која кошта много, али смо захваљујући њој имали приступ свим утакмицама у сваком тренутку. Прва пријатељска утакмица пре скоро три године са Белорусијом за нас је била прво финале и за њу смо се припремили као за ово. Имали смо исти приступ, који нас је одвео до финала и светске титуле.

Које су то вредности?

Те вредности су превасходно заступљене у ентузијазму да заједно радимо за наше циљеве, поштовање и поверење. Да ли их имаш или немаш, видиш тек када дође искушење. То је константна борба. Све је то сада одговорност коју морамо да бранимо, јачамо и одржимо и даље заједништво и јединство које смо до сада имали. Момци су положили фудбалску матуру на најбољи начин, са десетком. Победили су Бразил на Светском првенству и најбољи су на свету. Међутим, сада треба да дипломирају фудбал кроз своје играчке каријере. Пред собом имају десет до петнаест година, а можда и више, да дипломирају.

Је ли то начин да се те вредности усаде?

Када кажем одговорност и поштовање, почињем од себе. На првом састанку штампали смо правилник и рекли им: „Момци, ово је правилник, даћу вам га и ви морате да га се придржавате.” Тада сам згужвао правилник и рекао да има и други начин, да сами себе контролишу. Да сами навију сат, када неко фали, да га зову телефоном, када се неко не понаша у складу са правилима, да једни друге зову. Питао сам их да ли то могу. Они су ме прво гледали, а затим су рекли да могу. Тако је и било. Нама никада нико није закаснио.

Како сте то регулисали?

Имамо хијерархију, капитена од првог дана, изабрали смо Рајковића још пре него што је прешао у Звезду. Препознали смо у њему лидера. Рекли смо – ко не слуша капитена, као да не слуша стручни штаб. Уколико то злоупотребе, капитени никада више неће бити капитени нити ће бити у селекцији. Битна је и комуникација са капитенима, играчима, стручним штабом. Водим људе који су професионалци и који имају огроман ентузијазам да раде и испуњавају задатке.

По чему се ови момци разликују од осталих генерација?

По потенцијалу који имају не разликују се ни у чему. Само се разликују по томе како тај потенцијал усмеравају и какво је њихово понашање, однос и вера коју имају у себе. Али све то произилази из рада.

На шта конкретно мислите?

Немања Максимовић је пре Светског првенства дошао и рекао да не може да стоји, да је најгори играч на терену, да се не осећа добро, јер у Казахстану није радио добро. Питао сам га шта му треба. Он никада, ни прошле године у полуфиналу Европског првенства, није хтео да шутира пенале. А био је један од највећих потенцијала, пре тога првак Европе. Рекао је да му треба да ради. Када смо му дали све што је хтео, казали смо му да је сада све на њему. Он је напредовао и радио и када су били пенали, дошао је и рекао да жели да шутира и да ће дати гол. У једном тренутку све у њему је сазрело и рекао је да никада у животу није био сигурнији. Када смо се враћали, у авиону смо седели заједно и рекао ми је да је био сигуран да ће дати гол када је изашао пред бразилског голмана. То је сазревање о коме причамо. Најважније је да је он свестан тога. Рекао је да је пребродио све своје страхове.

Колико играча хоће да каже да нису спремни?

Када дођемо, питамо их шта им треба да буду најбољи; шта хоћете од стручног штаба, је ли вам добра храна...; шта траже од нас. Ипак, треба да знају и шта морају да испуне. То је договор, тако функционишемо. И никога не присиљавамо ни на шта. Само морамо да будемо убеђени у то. Када причам овако, делује да је све савршено, али није нити ће икада бити. Увек тежимо ка томе. Увек идемо ка голу, увек јуримо гол више.

Је ли то тај менталитет који никада нисмо имали?

Менталитет је нешто што се вежба, као и сваки други аспект игре, на сваком тренингу и на свакој утакмици. Фудбал се састоји из четири елемента игре: технике, тактике, физике и менталитета. Када имаш све те четири ствари, онда је веома могуће да ћеш имати и пету, а то је срећа. Али на њу треба да утичеш. Када кажу имали сте среће – да, али ја сам се својим менталитетом борио довде, притиснуо сам противника и натерао лопту да уђе у гол. Шта да је Шапоњић на пола терена стао и мислио да не можемо? Да би добио све, мораш све и да даш.

Како сачувати ову генерацију?

На томе сада са својим директорима планирам да радим. Саво Милошевић и Митар Мркела су доста учинили за ову генерацију и за нас, као и цео Фудбалски савез. Они су најзаслужнији у спортском делу због подршке коју су нам пружили и ентузијазма са којим све ово деле са нама. Од екипе на доле радимо ми, стручни штаб. Подршку целом овом систему дају њих двојица и њихова заслуга је огромна. Највећа, уз све остале структуре Фудбалског савеза. Хоћу да њима пренесем шта мислим да је сада потребно да бисмо искористили ову ситуацију да идемо на следећи ниво, јер у фудбалу, као и у животу, где станеш, од те тачке даље идеш на доле. Ми смо још у успону и треба ово да искористимо за даље.

Како да остану у фудбалу и да се усаврше, а да их не упропасте слава и новац?

Они могу да буду задовољни са овим за сва времена. Ипак, морају да знају да ако сада стану, онда су испустили све вредности које су нас довеле до овога. А то су упорност, истрајност до краја и све што смо радили. Они би сада издали сами себе и не смеју да скрену са овог пута. Морају да наставе да себе освешћују. Још су клинци, још су млади. Из искуства врло добро знам да је фудбалер докле год игра фудбал дете. Има и изузетака. Мораш да наставиш да учиш, да будеш свестан да можеш бити бољи, да се усавршаваш, и не сме нико да одступи од вредности. Битно је да не уђу у зачарани ланац неких порока и да направе пројекат своје каријере.

Да ли сте им свесно усађивали те животне лекције?

То иде једно са другим. Сваки савет је усмерен ка томе да они буду боље личности и бољи играчи. Када си боља личност, у великој мери ћеш бити и бољи играч. То је циљ и метод рада који следимо. Рекао сам им да сада пазе какве изјаве дају, какве песме певају, јер је све то порука коју шаљу.

Шта даље планирате?

Желим да ово искуство поделим са свима, да поделим све што имамо, да помогнемо у свим сферама нашег фудбала. Мислим да можемо пуно некоме да дамо, а тај неко треба да буде тренерска служба, инструкторска служба, сви млади људи који воле фудбал, медији, да поделимо информације које смо тамо добили, јер ми смо на СП били најбољи, пошто смо од првог тренутка учили. Против Уругваја нам је фалило мало више одлучности. Против Малија је већ било 2:0, јер смо учили. Мораш сваког противника да поштујеш. Противник ће ти показати твоје слабости. Мислиш да није битно што су два пута погодили пречку? Не, треба да размислиш како су дошли до пречке. Теби је противник најбољи друг зато што ти показује твоје слабости. На томе желимо да радимо, волео бих да комуницирамо са свим службама у свету фудбала, да поделимо ово искуство, гратис.

Колико су Ваш отац Благоје, Радомир Антић и Бора Милутиновић утицали на Вас?

Отац ми је усадио љубав према фудбалу и док сам био играч, водио ме је и саветовао. Утицао је на моју одлуку да у време тешког живота овде, када пројекат моје каријере није био јасан, прихватим понуду Атлетика као седамнаестогодишњак. Сигурно сам могао да имам бољу каријеру, можда бих, да сам остао, имао бољу, али сам му захвалан што ме је довео до овог тренутка. Све искуство које сам стекао играјући фудбал у иностранству помогло ми је да будем бољи играч и бољи тренер. На првом месту је мој отац, човек који је највише утицао на мене, и много ми је тешко што није ту да могу да поделим овај успех са њим. После сваке утакмице сам желео да поразговарам са њим.

Са Радомиром Антићем се и данас саветујем и причам. За време СП се нисмо чули. Чуо сам се с Бором Милутиновићем, који ме је после сваке утакмице звао. Они су много утицали на мене и сада ћу још више разговарати са њима.

-----------------------------------------

Честитке од Ђоковића и Ђорђевића

Ко Вам је честитао?

Звао ме је Бранислав Ивановић, Сале Ђорђевић, Радосав Петровић, Немања Матић нам је још пре СП послао видео поруку, Новак Ђоковић, Иван Обрадовић... Радован Ћурчић је пре сваке утакмице слао подршку. Не желим некога да изоставим, а још увек нисам прегледао све поруке. Све структуре Фудбалског савеза су заслужне за овај успех, свако ко тренутно ради и ко је радио у ФСС-у на пројекту ове генерације – од инструктора, селектора, тренера. Свако би волео да се препозна у овом успеху и ја желим да им се захвалим и да са њима поделим све ово.

-----------------------------------------

Утишавао сам навијаче да ме играчи чују

Какву сте имали подршку земљака на Новом Зеланду?

Наши људи на Новом Зеланду, у Аустралији, али и из околних земаља били су невероватни. Они то другачије доживљавају него ми овде зато што су отуђени и што су далеко. Имали смо толико подршку да нам је стварно било предивно. Морали смо мало да их заустављамо кад су испољавали своју огромну љубав и радост. Желим да им се захвалим, знам да они тамо читају, јер су били велика и права подршка. Комуницирали смо иза гола, па им кажем – сад нема навијања, сад ја причам. Они заћуте, а кад завршим, кажем им да навијају. Они онда наставе. То се дешавало када ми треба 30 секунди јер видим да екипи треба нека информација. Стручни штаб и публика су сарађивали. Доста пута публика својим деловањем поквари ситуацију на терену када направи бакљаду и поништи ритам.


Коментари11
d230b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mitar Rabadzija
Sve smo saznali o uspehu i akterima, perspektivama. Bio bi red i da saznamo koliko nas je ovo zadavoljstvo kostalo i koliko ce nas jos kostati.
Ponosan Srbin
@Pera banaćanin, ostavi luzere A ekipu. Obrati paznju na ove klince-sampione, kako ce nastaviti sa uspesima. Strpi se malo.
Amigo Goran
Polako, bez euforije | 25/06/2015 08:25 Polako, polako, bez euforije. Ovo je samo amatersko prvenstvo sveta, kojem velike fudbalske sile ne pridaju puno značaja. Da niste osvojili prvo mesto, ni kod nas se tom prvenstvu ne bi dao neki značaj. Profesionalno prvenstvo sveta i Evrope, Liga šampiona i Evropska liga klubova, je nešto sasvim drugo, i tu imamo poražavajuće rezultate, koji će mislim biti sve gori i gori... Srbski fudbal je ispod nivoa amaterskih klubova u Evropi, a to ćemo uskoro videti, kada počnu klupska takmičenja u Evropi. Da bi se do tolga doslo potrebno je na svim nivoima ovako pa dokle doguramo...samo da nam je vise Veljka Paunovica...
Fizicar USA
Da bi shvatili, koliki je ovo uspeh, setite se svi vi, koji ovo citate, koliko je tesko biti najbolji djak u razredu, najbolji u gimnaziji, pa najbolji na fakultetu. Mora za to da se rodis. A tek zamisli kako bi ti bilo tesko da u svojoj struci (ma sta da radis) budes najbolji na Balkanu, u Evropi, pa tek na celoj Planeti. Veljko je to najbolje rekao - igraci su manje vise isti potencijal. Razlika je u tome, kako se kanalisu, kolikon truda ulazu i kakve STRASTI ih pogone. Najbolji deo mu je obracanje igracima posto su postali PRVACI SVETA: Ostanite SKROMNI i DOSTOJANSTVENI. Upravo takav je Veljko Paunovic. Ja sam ubedjen da ce Veljko voditi A-ekipu SR u borbi za prvo mesto na nekom buducem svetskom prvenstvu. Obratite paznju, kako je on to svojim recima rekao: "Ovi klinci za 10 godina ce biti Prvaci Evrope". Ja tvrdim da ce se boriti za plasman u 4 najbolje ekipe sveta, ali Veljko ostaje skroman, uzdrzan. Ustao sam u 2 ujutru da ih gledam protiv Brazila. Sad cemo svi da ustajemo u sitn
Pera banaćanin
Evo u julu se igraju kvalifikacije u evropskim kupovima, pa ćemo da vidimo snagu našeg fudbala. Gde se igra za veliki novac, tu nemožemo ni kvalifikacije da prodjemo. Euforija je čudo, zaboravismo odmah Nemačku,Brazil.Argentinu,Španiju,Italiju i dr.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља