петак, 05.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 26.06.2015. у 09:00 Тања Вујић

Европа неће мигранте

НАЈНОВИЈА ВЕСТ: ЕУ одлучила да размести 40.000 избеглица из Италије и Грчке, Мађарској гарантовано изузеће

БРИСЕЛ – Лидери Европске уније су се у Бриселу, у ноћи између четвртка и петка, договорили да 40.000 миграната на територији Италије и Грчке пребаце у друге земље Уније, јавио је јутрос британски Би-Би-Си.

Председавајући самита ЕУ Доналд Туск рекао је да ће се пребацивање одвијати током наредне две године.

Међутим, није одређено колико ће тачно која земља морати да прими миграната.

Туск је рекао да ће ова шема бити финализована крајем јула, а како јавља Би-Би-Си, Мађарска и сиромашна Бугарска су добиле гаранције да ће бити изузете из ње.

Велика Британија је затражила да буде изузета, а земље источне Европе су одбиле да прихвате предложене квоте, што је разбеснело италијанског шефа дипломатије Матеа Ренција, који је план о размештању миграната назвао „скромним”.

Туск је претходно позвао чланице Уније да поделе бреме илегалних миграната, који пристижу из северне Африке претовареним кријумчарским бродовима у Италију и Грчку.

На дневном реду самита била је и дужничка криза у Грчкој, а та земља и њени међународни кредитори у јучерашњим преговорима нису постигли споразум.

УНХЦР процењује да је преко Средоземног мора ове године у Грчку стигло 63.000 миграната а у Италију 62.000. Бета

Орбан поздравио договор ЕУ о мигрантима

БРИСЕЛ – Премијер Мађарске Виктор Орбан поздравио је данас договор о мигрантима који су рано јутрос у Бриселу постигли лидери земаља чланица Европске уније.

Орбан је рекао мађарским новинарима да коначан текст договора тек треба да се формулише и да је сада питање да ли су га „сви запамтили на исти начин”.

Мађарска и Бугарска су изузете од договора према којем ће земље чланице међусобно, на добровољној основи (без икаквих квота), распоредити 60.000 миграната.

„Оно што је у тексту штити и служи интересима Мађара”, рекао је Орбан.

Лидери Европске уније договорили су се рано јутрос да у наредне две године међусобно прерасподеле и то на добровољној основи, око 60.000 миграната и тражилаца азила који се налазе у Италији и Грчкој.

Они нису могли да се договоре о обавезним квотама за расподелу појединачно по земљама.

Председник Европског савета Доналд Туск рекао је да ће министри унутрашњих послова земаља чланица ЕУ финализовати шему расподеле до краја јула.

„Лидери су се сагласили да 40.000 људи треба да буде размештено из Грчке и Италије у друге земље у наредне две године”, рекао је Туск и додао да ће још 20.000 Сиријаца који живе у камповима изван Европе бити релоцирани унутар европског блока.

Више од 100.000 миграната прешло је Медитеран до сада ове године, а већина се искрцала у Италији, Грчкој и Малти које сматрају да друге чланице ЕУ треба да сносе већи део терета на пољу илегалне миграције. Танјуг 

-------------------------------------------

Лидери ЕУ одбацили су јуче предлог Европске комисије о квотама за равномерније расељавање миграната и потенцијалних азиланата широм територија „двадесетосморке”, известио је јуче лондонски „Гардијан”. „Међу чланицама нема сагласности о обавезним квотама. Биће потребно много више времена да се Европа усагласи о миграцијама”, оценио је Доналд Туск, председник Европског савета.

Предлог Жан-Клода Јункера, председника Европске комисије (ЕК), да 40.000 миграната (већ пристиглих у Италију и Грчку) и још 20.000 потенцијалних азиланата (махом из Сирије и Еритреје) у следеће две године буду равномерније распоређени широм ЕУ, и то по прецизно одређеним квотама – био је главна тема дводневног самита лидера Европске уније који је јуче почео у Бриселу.

Увиђајући све жилавији и све сложнији отпор чланица ЕУ према Јункеровом плану, Европска комисија је јуче најављивала да је спремна да продужи рок за изјашњавање „двадесетосморке” о квотама до краја јула.

Да је реч пре о тајмингу него о одлуци да се Европска комисија дефинитивно одрекне идеје о квотама, наговестила је јуче и Кристалина Георгијева, заменица председника ЕК. Она је поручила да се неће одустати од плана за увођење квота за равномерније насељавање и размештање избеглица и потенцијалних азиланата широм Европске уније, не само зато што је такав метод „морално исправан” већ и зато што служи интересима ЕУ, „посебно њеним безбедносним интересима”.

На идеју о квотама, око које се сада ломе копља како у Бриселу тако и у широј јавности, Јункер дошао након што се средином априла између обала Либије и Италије удавило више од 750 миграната.

Шта мисле о таквом предлогу, министри унутрашњих послова и правде чланица ЕУ рекли су већ средином јуна, када су одбацили Јункеров план, наглашавајући да државе морају саме да одлуче колико ће, ако ће, и које мигранте, азиланте и избеглице да приме на своје тло.

Оно око чега је јуче, међутим, постојало сагласје уочи почетка самита ЕУ јесте став да Европа мора много активније да пресече приступ плими миграната која надире преко Медитерана, западног Балкана и Ламанша. Краткорочно, тај циљ ће постићи изградњом карантинских центара на јужним прилазима ЕУ, ограђивањем прилаза возу „Јуростар”, који саобраћа испод Ламанша, појачаним шпијунским мисијама на Средоземном мору, ангажовањем подморница, дронова и хеликоптера пред обалом Либије, али и понудом визних олакшица земљама са којима се ЕУ граничи ако прихвате враћене невољнике.

Чланице ЕУ су иначе свесне да ће наредних година притисак миграната бити све јачи, због чега сматрају да ЕУ мора добро да се утврди. То је, наиме, преговарачка платформа са којом су оне мање-више јединствено јуче приступиле дводневном самиту у Бриселу о стратегији даљег суочавања са таласом избеглица са Блиског истока, Азије и Африке на поморским и копненим прилазима ЕУ.

„Уместо притисака да Европа широм отвори врата мигрантима, она мора далеко активније да затвори прозоре. Чланице ЕУ су данас много наклоњеније јачању мера за експресно враћање миграната назад у безбедне земље, ако већ не у домовину”, став је једног учесника јучерашњег самита који је јуче пренео портал „ЕУ обзервер”.

Међу предлозима Европске комисије о којима треба да се изјасне лидери ЕУ јесте и оснивање „кризних центара” у Грчкој, Италији и на Малти, где би проширени састав европских безбедњака и стручњака за миграције процењивао основаност захтева за азил избеглица које су успеле да се докопају европског копна.

У међувремену, према најавама из Брисела, Фронтекс, агенција за заштиту поморских граница ЕУ, треба да добије нова овлашћења, међу којима је и право да са водених прилаза ЕУ враћа све за које на лицу места процени да немају право на међународну избегличку заштиту. На који начин ће то Фронтекс процењивати, није још прецизирано.

У међувремену, самопроглашена влада Либије у Триполију запретила је да ће европске поморске снаге које зађу у територијалне воде те северноафричке земље бити мета њене ратне авијације. ЕУ је иначе почетком ове седмице одобрила – мимо сагласности Савета безбедности ЕУ и Либије – војнопоморску мисију против кријумчарских бродова који возе мигранте ка северним обалама Средоземља. Носач авиона, ратни бродови, дронови, подморнице и друга ратна армада ЕУ већ се креће ка заузимању положаја „у близини либијске обале”, преносе европски извори.

Иначе, ЕУ ће, према јучерашњим најавама, тему плиме миграната изнети на предстојећем самиту са Афричком унијом, који ће се на јесен одржати на Малти, и организоваће специјални самит у Будимпешти поводом притиска избеглица дуж „западнобалканске руте”, чији датум одржавања није прецизиран.

Камерон износи услове за останак у ЕУ

Брисел, Лондон – Под којим условима Велика Британија прихвата да остане у Европској унији – на иницијативу британског премијера Дејвида Камерона, ова провокативна тема уврштена је на мени свечане вечере коју је Доналд Туск, председник Европског савета, јуче уприличио за учеснике самита лидера ЕУ. Текући бриселски самит је са овом темом ушао у историју, јер је то први случај у историји ЕУ да шеф једне државе чланице износи захтеве под којим та земља пристаје да настави живот у заједници са седиштем у Бриселу.

Коментари24
5cdc8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milojka Serb
VESTI, SHIRI: Veceras na TV-dnevniku rekose da 41% izbeglica (najvise) u DE , dolaze iz Srbije, Albanije i Makedonije (Kosovo ne pominju) i prikazase video sa CRNCIMA!!!! Rekose da ce te izbeglice SVE da vrate natrag u Srbiju!! Sada znamo odakle finkcionerima i vladarima milioni!! Ako su stvarno naredili da se crncima i mudzahedinima daju srbska dokumenta - onda su za javno VESANJE! ..... Bugarska morska obala je PRAZNA - jer Rusi zbog NATO nece da idu tamo na more! .....Prikazase na TV - da je zemlja u Ukrajini CRNA = crnica plodna: sada znamo da je i to uzrok. DE je dala od poreskih para gradjana - Ukrima 600 miliona €€€€!!!!
m. s.
Migranti su krivi što beže od gladi, smrti i rata? Niko ih neće? Hoće samo prirodne resurse iz njihovih država, ako se tome protive, bombardovanje počinje odmah, pod izgovorom da bombarduju njihove "diktatore" režime. "Diktatori" su svi oni koji ne pristaju da im se zemlja pljačka. Rešenje je, prestanite bombardovati, prestanite pljačkati pa će prestati i bežanje iz tih država. Zločin je gladnog ne nahraniti, zločin je gladnog i preplašenog pustiti da pluta morima, zločin je znati a ne sprečiti ili pokušati sprečiti,zločin je dignuti ogradu i okrenuti glavu od gladnih, bolesnih i preplašenih, zločin je pljačkati njihovo a na njih slati dronove, podmornice, avione i ratne brodove pod krinkom da im pomažemo. Evropa je očito zaboravila, vreme kad je zbog rata, po njoj tumaralo na milijone ljudi bežeči od rata, gladi i logora sa bodljikavim ogradama.I moji su bežali onog rata i zbog toga me je još više sram od ove Evrope, koja se upravo sprema da digne ogradu.
Чињенично Стање
Јер имају сувише велика очекивања па неће да раде за кору хлеба и воду.
rado milo
Niko ne proziva Grcku i Bugarsku kao zemlje clanice EU cije granice migranti najpre prolaze. Orban se ogradjuje ka Srbiji, pa bi kao domino efekat trebalo mi da dizemo zid ka Makedoniji i Bugarskoj, a Makedonija ka Grckoj i Bugarskoj. Sa druge strane, mogu misliti kako americki ideolozi zadovoljno trljaju ruke kolicinom muke koju su zadali Evropi.
Hrvatska Clanica Unije
U Hrvatskoj ima 200.000 mesta nastalih proterivanjem Srba, tu sigurno mogu da razmeste Sirijce, Egipchane i Eritrejce, iaonako EU ubrzano postaje Federacija Islamskih Drzava.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља