недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Трчање у месту

Аутор: Родољуб Шабићпетак, 26.06.2015. у 08:15

У току је јавна расправа о нацрту Закона о управном поступку (ЗУП). Још једна, ко зна која, у низу. Претходну смо водили пре годину и по, две, да би након њеног окончања у децембру 2013. у процедуру Народне скупштине ушао и формални предлог Закона о општем управном поступку. Морао сам тада, као повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, јавно изразити забринутост и због садржине појединих одредаба које се тичу права на слободан приступ информацијама и због начина на који су се те одредбе нашле у предлогу закона.

Наиме, одредбе предлога закона су могућност увида у списе, дакле приступ информацијама у поседу власти, условљавале обавезом доказивања „правног интереса” и органима власти омогућавале да од подносиоца захтева траже да образложи тај интерес.

Условљавање приступа информацијама у поседу власти у директној је супротности са основним начелима Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (ЗСПИЈЗ). Он садржи законску претпоставку постојања интереса и искључује обавезу доказивања било каквог посебног интереса. Сасвим обрнуто, ЗСПИЈЗ обавезује орган власти да, ако сматра да права јавности треба ограничити, докаже постојање интереса који је претежан у односу на интерес јавности да зна.

Предложене одредбе су, дакле, директно супротно чл. 20. ст. 2 Устава Републике Србије подразумевале знатно снижавање оствареног нивоа људских права.

Занимљиво је да су у претходно објављеном нацрту ЗУП-а, још у априлу 2013, релевантне одредбе гласиле: „Друга лица имају права на разгледање списа у складу са законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја и заштита података о личности.” Биле су, дакле, артикулисане на начин који их није доводио у колизију са начелима ЗСПИЈЗ. Од априла до јуна о нацрту ЗУП-а спроведена је јавна расправа. Ни из извештаја о јавној расправи, ни на основу других доступних информација није познато да је горе цитирано решење било ко довео у питање. У јуну је министарство организовало округли сто „Представљање и дискусија о нацрту ЗУП-а”, на који је повереник посебно позван. Представник повереника је учествовао у раду скупа, али није имао примедаба будући да су и том приликом решења у разматраном нацрту текста била прихватљива са становишта начела ЗСПИЈЗ. На веб-сајту Министарства правде и државне управе и на Порталу е-управе никад се није налазила другачија верзија, већ само текст нацрта чија садржина јесте била прихватљива са становишта начела ЗСПИЈЗ.

Ипак, у последњи час дошло је до „коперниканског” обрта. Разуме се, било би занимљиво чути – у складу с којим и чијим оценама и ставовима? Ипак, никад то нисмо чули.

Апеловао сам тада на владу, скупштину и заштитника грађана да одговарајућим амандманом интервенишу у текст предлога ЗУП-а и наведене спорне одредбе замене оним које су константно, до последњег тренутка, биле у нацрту закона. Заштитник грађана је најавио да ће поднети амандман какав сам тражио, а одмах након тога и министар правде и државне управе је изјавио да влада разуме и прихвата примедбу и да ће сходно томе прихватити тај амандман.

По свему је изгледало да је ствар апсолвирана на прави начин, јер би прихватањем амандмана од стране владе он постао саставни део закона. Међутим, догодило се да је убрзо Народна скупштина распуштена и да су расписани ванредни избори. А након избора, нова влада, у складу са уставним обичајем по коме се из процедуре повлаче сви предлози закона које је поднела претходна влада, повукла је предлог ЗУП-а и није га, за разлику од неких других, никад вратила у процедуру.

И ево, после годину и по, две, у току је јавна расправа о нацрту новог ЗУП-а. Нацрт опет садржи исте превазиђене, ригидне одредбе које могућност увида у списе, дакле приступ информацијама у поседу власти, условљавају обавезом доказивања „правног интереса” и овлашћују органе власти да од подносиоца захтева затраже да образложи тај интерес.

После толико потрошеног времена, расправа, аргумената, „разумевања” и „прихватања”, мораћу поновно да пишем писма министарству, влади, скупштини, заштитнику грађана. А то што нећу морати много да се трудим (биће довољно да променим датум на онима из децембра 2013), није баш нимало за утеху, напротив, много пре је разлог за забринутост. Јер, „субјективни” проблем о коме сам писао, само је једна од илустрација објективне чињенице да нови ЗУП, који нам је одавно потребан, „доносимо” кроз мандате већ неколико влада, већ подугачак низ година, на начин који умногоме асоцира на трчање у месту.

*Повереник за информације од јавног значаја


Коментари12
c2158
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

asvocatus diaboli
Koliko je realno očekivati kvalitetan Zakon o upravnom postupku ako je na čelu ministarstva koje treba da ga pripremi prvo bio Selaković, asistent pripravnik, bez položenog pravosudnog ispita, bez dana staža u bilo kojoj državnoj ustanovi ili pravosuđu a posle njega Udovički, žena koja o tome ne zna ništa,čak nema ni pravni fakultet?
Vladimiir Dedeic
Nasa omiljena olimpijska disciplina i da dodam preskakanje problema nema nam ravne :)
Miroslava D.
Poštovanje i podrška! I stvarno svaka čast za vašu upornost ali ja mislim da je danas, ovde,u ovoj državi svaka ideja o nekakvom redu i vladavini prava utopija.
Aleksandar Jovanović
Ako ti što pišu zakon "ne čuju" ni visoke funkcionere iako su ih prethodno "čuli i razumeli" čemu javna rasprava uopšte? Šta drugi mogu očekivati?
Vera S.
Kolumna na jednom primeru ilustruje našu stvarnost. Kod nas se javne rasprave i kad se sprovode, što je retkost, sprovode samo forme radi." Stručnjaci" koji pišu zakone nikog ne slušaju,sve znaju. A rezultat je očajan.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља