недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 28.06.2015. у 22:00 Ж. Б.

Турнир за господу због поквареног ваљка

Британци су најзаслужнији што данашњи светски спорт изгледа овако. Са острва потекли су многи спортови и проширили се светом, а свакако најбољи извозни производи у овој категорији су фудбал, тенис и голф. Ми би могли да додамо и ватерполо, али прича о Вимблдону почиње с крокетом, спортом који никада није стекао већу популарност у свету.  

На травнатим теренима лондонског предграђа Вимблдон 1868. основан је  Свеенглески крокет клуб али „терање” дрвених лопти чекићем кроз капије изгубило је битку крајем седамдесетих година претпрошлог века, пошто је 1875. године мајор Волтер Клоптон Вингфилд „измислио” тенис и поставио његова правила. Тенис на трави (lawn tennis) постао је популаран готово преко ноћи, па је вимблдонски клуб постао Свеенглески тениски и крокет клуб, а већ успех првог тениског турнира довео је до потискивања крокета из активности, па чак и из имена (1882). Међутим у Енглеској ни тада није био популаран раскид с традицијом, па је  седам година касније клубу враћен стари назив – Свеенглески тениски и крокет клуб – искључиво из сентименталних разлога.

Први шампионат на Вимблдону, организован да би се прикупила средства за оправку ваљка за равнање терена доживео је велики успех упркос томе што су сви мечеви финалног дана одиграни по јакој киши. У конкуренцији 22 учесника, дакако мушког пола, први победник био је 27-годишњи В. Спенсер Гор, а награда коју је добио износила је 12 гвинеја (кованица која је садржавала 8,38 грама 22-каратног злата), а улазнице по цени од једног шилинга платило је 200 гледалаца.

Поражени није добио ништа, јер је остатак новца употребљен за оправку ваљка, а наградни фонд за овогодишњи турнир у Вимблдону, следећи стални раст од 2011. године (по 7 одсто) стигао је до 26.750.000 фунти, односно 37.547,112 евра по тренутном курсу...

За те паре могли би вероватно да се купе сви ваљци за равнање тениских терена на свету и још много тога, а рецимо и да је награда за прво место у мушком синглу, које брани Новак Ђоковић, повећана за 120.000 фунти и да износи 1.880.000 фунти, односно 2.641.000 евра...

Тек 1884. у Вимблдону су почеле да се такмиче и даме, али и мушки дублови, а тридесетак година касније (1913) и женски и мешовити дублови.

Изворна правила игре нису много промењена. Само је промењена висина мрежице и растојање од основне линије до мрежице, али систем такмичења у Вимблдону 1922. доживео је велике промене. До тада су браниоци титуле победника били слободни до финала и само чекали изазивача, а од 1922. одбрану су започињали од првог кола, или другог кола...

Првих 30 година Вимблдоном су доминирали Британци, пре свих близанци Ернест и Вилијам Реншо и браћа Хју Лоренс-Лори и Реџиналд-Реџи Доерти. Вилијам Реншо је освојио седам титула у синглу (тај рекорд изједначио је Пит Сампрас) и пет у дублу са старијим братом Реџијем, који је само 1888. успео да надмаши брата и освоји титулу у синглу. Вилијам је, уз то, имао и шест узастопних победа у синглу и такав низ до данас нико није поновио.

Браћа Доерти су крајем 19. и почетком 20. века осам пута тријумфовали у дублу и девет пута у синглу – Лори пет, а Реџи четири пута.

Американка Меј Сатон, 1905. постала је прва „прекоморска” победница, а 1907. Новозеланђанин Норман Брукс постао је први победник ван Велике Британије. 

Францускиња Сузан Леглан, називана тениском богињом, освојила је седам титула и никад није била поражена на теренима Свеенглеског клуба, а онда је прешла у професионалце и изгубила право наступа у Вимблдону, који је све до 1968. био бастион аматеризма. Њен рекорд, са осам победа надмашила је Хелен Вилс-Муди двадесетих и тридесетих година 20. века, а у то време у мушкој конкуренцији владала су „четири мускетара” Французи Жан Боротра, Жак Бруњон, Анри Куше и Рене Лакост. Укупно, освојили су шест титула у синглу и пет у дублу. Лакост је доцније постао познат као произвођач спортске опреме чији је заштитни знак мали зелени крокодил, а на том пољу за ривала добио је Фреда Перија, троструког узастопног победника (1934-1936). О муњевитим, супериорним Перијевим победама дуго се причало у Вимблдону (1936. победио је барона Фон Крама за 40 минута), иако је брзо прешао у професионалце, а затим и у индустрију спортске конфекције.

Вимблдоном су после Другог светског рата владали Американци и Американке међу којима је била и незаборавна „мала Мо” – Морин Коноли, иако је каријеру морала да прекине већ у 20. години због несреће доживљене на јахању. Бразилка Марија Буено с две узастопне победе (1959, 1960) прекинула је доминацију Американки, а 1961. Анђела Мортимер и Кристина Труман одиграле су први британски финале још од 1914... Шездесетих година блистале су Аустралијанка Маргарет Смит и Американка Били Џин Мофит, а у мушкој конкуренцији представници златне ере аустралијског тениса, па су се на вимблдонском трону смењивали Лу Ход, Ешли Купер, Нил Фрејзер, Род Лејвер, Рој Емерсон и Џон Њукомб, освајач последњег аматерског турнира 1967, али и два професионална (1970. и 1971).

„Опен ера” почела је и у Вимблдону 1968. када су се најбоље рангираним аматерима прикључили и професионалци, којима светски медији до тада нису поклањали никакву пажњу. Тиме је почео прави тениски цунами који се и данас увећава, а једино што није промењено је чињеница да је Вимблдон, чија се историја протеже у три века, и данас најзначајнији тениски турнир, једини од четири гренд слема који се одржава на трави. Као и пре 138 година...

Важне године

1877. први турнир само у мушком синглу (први победник В. Спенсер Гор).

1884. у програм су уврштени женски сингл (прва победница Мод Вотсон) и мушки дубл.

1886. Вилијам Реншо забележио је шесту узастопну победу и остао ненадмашен до данас.

1887. Шарлота Дод (В. Британија) постала је и остала најмлађа победница у женском синглу са 15 година и 285 дана.

1905. прва победница „небританка” је Меј Сатон (САД).

1907. први победник „небританац ” био је Норман Брукс (Нови Зеланд).

1913. у програм су уврштени женски дубл и мешовити дубл.

1915-1918. четири турнира нису одржана због Првог светског рата.

1922. први пут браниоци титуле стартовали су од првог кола.

1923. Сузан Леглан (Француска) победила је пети пут узастопно.

1922. изграђени су нови терени у оближњем Црквеном путу јер није било простора да се стари прошире.

1937. први пут ТВ пренос турнира.

1938. Хелен Вилис Муди забележила је осму победу у синглу.

1940-1945. шест турнира нису одржана због Другог светског рата.

1957. први пут победила је црна тенисерка (Американка Алтеа Гибсон).

1959. Вимблдон је хтео да отвори врата и професионалцима, али су ИТФ и Тениска асоцијација то одбили.

1967. први пут ТВ је преносила турнир у боји.

1968. почела „опен ера” укључењем професионалаца (победници Род Лејвер и Били Џин Кинг).

1973. 81 професионалац бојкотовао турнир јер је Николу Пилића суспендовао ТСЈ, а победио је Јан Кодеш (ЧССР).

1980. Бјерн Борг (Шведска) постао први петоструки узастопни победник „опен ере”.

1985. Борис Бекер (Немачка) са 17 година и 227 дана постао је најмлађи победник.

1987. Мартина Навратилова постала је прва тенисерка са шест узастопних победа.

1990. Мартина Навратилова забележила је рекордну девету победу.

1996. Мартина Хингис постала је најмлађи шампион уопште са 15 година и 282 дана, победом у женском дублу.

1997. изграђен нови централни терен.

2001. Горан Иванишевић (Хрватска) постао је први шампион који је играо с вајлд картом.

2006. Ралф Лорен (САД), први странац који је креирао одећу званичника турнира.

2009. централни терен добио кров.

Најкраћи финале

37 минута: било је потребно Вилијаму Реншоу да 1881. победи Џ. Хартлија са 6:0, 6:1, 6:1.

Најдужи финале

4 часа и 48 минута: трајао је финале 2008: Рафаел Надал – Роџер Федерер 6:4, 6:4, 6:7(5), 6:7(8), 9:7.

Најдужи меч

11 часова и 5 минута: Џон Изнер (САД) – Николас Маи (Француска) 2010.

Коментари0
7c262
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља