Републички фонд ПИО наставиће са издавањем појединих туристичко-спортских и рехабилитационих центара по Србији грађених седамдесетих година прошлог века пензионерским динаром, када је пензијски фонд имао вишак пара и могао да улаже у непокретности, што ће добро доћи пуњењу полупразне пензијске касе, али и оживљавању ових бањских лечилишта.

Тако је Управни одбор Фонда ПИО пре неколико дана усвојио одлуку о пословној сарадњи са Туристичко-спортским центром „Златар” – Нова Варош којим се предвиђа давање објекта на коришћење до 2026.

Уговор предвиђа да се објекат овој општини уступи на коришћење за обављање туристичко-здравствене делатности уз услов да закупац власнику, Фонду ПИО, годишње обезбеди 6.000 пансиона по цени такозваног болесничког дана.

Корисник се, између осталог, обавезао и да се у циљу довођења објекта у функционално стање и пуштања у рад, током првих 12 месеци заврши реконструкција зграде, а минимална вредност радова процењује се на око 1,2 милиона евра.

– У буџету нема пара за овако крупну инвестицију, али би средства могла да се обезбеде из фонда кинеске развојне банке, са чијим представницима се већ разговарало. Они су спремни да одобре повољан кредит и то тако што би се кинески извођачи, које бисмо ангажовали на реконструкцији, директно задужили код банке, а општина као гаранцију положила обвезницу, истакао је председник општине Димитрије Пауновић.

Управни одбор ПИО фонда истовремено се сагласио и да се јавно огласи издавање Специјалне болнице за рехабилитацију „Жубор” – Куршумлијска Бања са припадајућим земљиштем.

Специјална болница „Жубор” у Куршумлијској бањи годинама је у лошем стању. Била је оптерећена хипотеком Пореске управе, искључена јој је и струја због високог дуга претходног корисника.

Ова одлука ПИО фонда пала је у исти час када и премијер Србије Александар Вучић промовише домаћи туризам, како би се на овај начин покренуо привредни развој сиромашних подручја.
Организације, чији је оснивач држава, а налазе се у сиромашним општинама Србије, све чешће од Фонда траже закуп непокретности.  Према последњем попису непокретна имовина Пензијског фонда простире се на 110.000 квадрата, од чега 43.000 квадрата Фонд користи као пословни простор за обављања сопствене делатности, 20.000 квадрата дато је удружењима пензионера, док 432 квадрата користе асоцијације које учествују у раду управног одбора.

Око 242 квадрата пословног простора користе државни органи, геронтолошки центри простиру се на 17.000 квадратних метара, станови корисника пензија на 26.000, гараже 744, док се око 1.130 квадрата издаје у закуп.

Укупна нефинансијска вредност имовине – пословног простора на дан 31. 12. 2013. године, у пословним књигама износила је 5.175.726.270 динара, док је финансијска вредност имовине (хартије од вредности и удели), 3.858.025.578 динара.

Идеја ПИО фонда и општине је да се добит уложи у одржавање објекта, односно у реинвестирање, што би значило да су све заинтересоване стране у овом пројекту посвећене једном циљу – да се центар сачува од даљег пропадања.