субота, 20.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:01

Испеци па реци

Аутор: Владимир Кецмановићсреда, 01.07.2015. у 08:15

Није лако мом колеги Светиславу Басари, званом Света Бас. Писање колумни сваког боговетног дана исцрпи човека, па се „истом” деси да почне да брљави.

Каже, тако, у једном од новијих тренутака слабости, како је „Данграф” учинио супер ствар што је објавио књигу Латинке Перовић. Зна Света шта је маркетинг – ваља похвалити оне којима наплаћујеш колумну дневно, плус одломке из увек новог романа током подугог летњег распуста. А и није у криву – објављивање књиге Латинке Перовић је, нема сумње, солидан посао, а и занимљив издавачки подухват, који отвара могућност полемике, што је, такође, добро – како за продају, тако и „шире“.

У чему је онда проблем?

Па у томе што Света на пристојне и неагресивне полемичке текстове о другарици Латинки реагује као да му је неко опсовао мајку.

Зна Света да је и његова реакцијa на полемику део маркетинга. Само, очигледно заборавља да маркетинг не мора нужно да буде глуп.

„Националлук пао у тежак амок”, вришти Света. „Зашто је Латинка Перовић, одмерена, ненаметљива, неекспонирана и тиха дама, тешка крв пред очима распомамљених националиста…” Наравно, не пропушта ни да помене Добрицу Ћосића: „Немам доказа”, урличе, „али подозревам да је део крвавих пара завршавао и у пословично незаситом џепу ’оца нације’”. А прекодрински Срби су, каже, глупи што су слушали оца, који је постављао питање њихових права, уместо да су слушали мајку Латинку, која им је још крајем седамдесетих поручила да се сналазе сами.

А онда, по систему „АПП” – „ако прође, прође” – као доказ истинитости своје и Латинкине тезе потеже „седамдесет хиљада” Срба који су остали у ратном Сарајеву, „заборављајући” да напомене како су, чим се рат завршио, готово сви Срби који су у том граду до тада остали, побегли из концентрационог логора у који су били затворени, уместо да, по Латинкином рецепту, с управом логора договарају светлу будућност „јединствене” Босне. Ни то му није доста, него у помоћ призива ратни дневник проте Драге Убипариповића, који се, истина је, у значајним тачкама не слаже са тадашњом српском политиком, али се са Латинкиним концептом не слаже ама баш ни у једној!

Иако Света тврди супротно, кључна тачка полемике са Латинком, барем према мом мишљењу, није у томе што је прекодринским Србима крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века поручивала да се сналазе сами – говорило се тада, по директиви, све и свашта – него што данас тврди како је време показало да је била у праву.

Одговор у Светином стилу био би како је стварно штета што је већина прекодринских Срба пропустила прилику да се за своја права бори у толерантним демократским преговорима са Томиславом Мерчепом и Мушаном Топаловићем Цацом. Пошто је другарица Латинка Перовић, за разлику од Свете, „ненаметљива, неекспонирана и тиха дама”, одговор упућен њој треба да буде пристојнији. Чињеница да је хрватска држава, чим јој се указала прилика, извршила правни геноцид истерујући Србе из Устава, а да је Босна и Херцеговина, игноришући вољу једног од три конститутивна народа, организовала противуставан референдум, који је ову територију увео у грађански рат, може да говори о свему само не о томе да је време показало исправност њене концепције, за коју сама признаје да делује „наивно”.

Идеја другарице Перовић јесте била наивна и време је показало да није била у праву!

Могао је Добрица Ћосић да буде сто пута у криву – Латинка Перовић опет у праву била не би.

То је тако и ако Радован Караџић јесте и ако није хуманитарну помоћ „ладно одузимао и после је уновчавао и трошио по београдским коцкарницама.” То је тако чак и ако му је у евентуалним посетама коцкарницама друштво правио „стриц нације”, који је све Србе прогласио синовцима, а само Света Басара му је био и синовац и зет.

Књижевник


Коментари17
fcd91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anonimna Plavusa
"Problem" sa gospodinom Basarom je to sto je citan, nije alav niti je samo-pretedent na (samo)proglasene pozicije - sto ce reci, slobodan je da slobodno misli, pa onda i da slobodno pise i govori. Interesnim grupama je to uvek problem. Srdacan pozdrav
citalac citalacki
...deci. Ovo je stvarno kao kolumna iz Mikijevog (ne ni Politikinog) zabavnika. Sve uredu, i uvrede i uvredjenost, ali hajde da cujemo vec taj argument logicki izveden kako to da Latinka nije bila u pravu. Ja ne kazem da je bila, ali autor iznosi jednu tezu a osim tvrdnje ne iznosi nikakve dokaze da je u pravu. Ovde mislim na logicke dokaze, jer drugih ni ne moze biti. Ovo 'drugarica Latinka' i sl macku o rep. Hajde znaci da probas jos jedared. Ovaj put polako i analiticno.
konstantin vilotijević
Od svih antisrpskih politika, najgorom se po srpski narod i, ako hoćete, srpske zemlje, pokazala velikosrpska antisrpska politika.
Срђан Д.Н.
Проблем са оваквим текстовима је што они о којима се пише побесне када виде да о озбиљним стварима може и духовито да се пише. Па се онда све више и више упетљавају у своју комесарско-капларску дреку. Баш тако како је речено, доживљавају то као да си им опсовао маку.
Milan Pavlović
Bravo za Basaru, lucidno intiligentnog! Na žalost nedovoljno shvaćenog....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља