субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:28

Од Исламске државе бежи уз помоћ џи-пи-еса

Аутор: Дејана Ивановићпетак, 03.07.2015. у 08:15
Саид, Хасан и Хусеин у редакцији Политике (Фото З. Анастасијевић)

Судбина је хтела да се Саид (14), Хасан (22) и Хусеин (26) бежећи свако од својих невоља из далеких домовина сретну баш у Београду, и то у центру за азил у Крњачи. Они су само тројица од више десетина хиљада миграната који пешице или кријумчарским каналима прелазе нашу земљу бежећи од ратних стихија и беде у Сирији, Сомалији, Авганистану, Ираку... И који су последњих недеља све видљивији на улицама Београда.

У редакцију „Политике” јуче поподне ушли су насмејани, упркос свим невољама са којима се суочавају у последње време као и неизвесној будућности. Сигурност су им пружали и њихови пратиоци, чланови Центра за заштиту и помоћ тражиоцима који су са њима од тренутка кад су затражили азил у Србији.

Четрнаестогодишњи Иранац Саид има само једну жељу – да поново загрли родитеље и једногодишњу сестру. Дели их више од 600 километара – он је у прихватном центру надомак Београда, а његова породица у Бечу. Законске процедуре су споре и дуготрајне, али Саид увелико прави планове како да их заобиђе и што пре стигне до породице.

– Ишли смо из Ирана, преко Турске, Грчке, Македоније... Прво смо путовали авионом, а затим возом, комбијем... На крају смо ишли пешке, моја сестра то није могла да поднесе па смо је носили. Знам да смо дошли у Суботицу и преко поља наставили ка граници где је тата договорио да нас превезу колима, за шта је требало да да последњи новац који је још имао – 800 евра. Возило нас је чекало и моји родитељи су ушли у њега кад су нас из шуме напали пљачкаши. Аутомобил је кренуо, а ја сам се уплашио и почео да бежим на другу страну – прича Саид на течном енглеском.

Дечак није могао да умакне одраслима – ухватили су га и отели му торбу, мобилни телефон...

– Нисам знао шта да радим кад су отишли. Видели су ме неки људи, дали ми воде и звали полицију – каже дечак.

Смештен је у прихватилиште у Суботици, а затим преко центра за социјални рад пребачен у азилни центар у Крњачи где чека регулисање докумената о азилу. Али, очигледно их неће дочекати, јер жеља да настави даље и да буде с породицом јача је од свега.

И док Саид прича о путовању са правим дечачким узбуђењем и спреман је да настави пут, Хасан из Ирака жели да остане мало дуже у Србији. Питамо га зашто је напустио домовину? Тужан осмех му прелази преко лица и овог пута уместо на енглеском говори на арапском, уз помоћ преводиоца.

– Радио сам као камерман на телевизији и направио сам филм против Исламске државе. Зато сам морао да побегнем – једноставно каже.

А онда наставља причу: оца и пријатеље, каже, убила му је Исламска држава.

– Не дозвољавају нам да мислимо и желе све да потчине. Ако не мислите исто као они, одмах сте непријатељ. Направио сам филм, после чега ми више није било опстанка у Ираку – прича смирено Хасан.

Побегао је на север Ирака илегалним каналима. Усмеравали су га Курди који су му помогли да стигне у Турску. Из Измира прешао је у Грчку чамцем, за шта је морао да плати 900 евра.

– Најчешће сам ишао пешке, не знам ни колико дуго, месецима... Користио сам џи-пи-ес на мобилном и тако одређивао правац, саветовао се са другим мигрантима. Клонио сам се насељених места, а кад сам стигао у Србију кренуо сам ка Београду – ходајући 20 дана – прича Хасан.

Сад је у нашој земљи, а нада се да ће стићи у Норвешку или Немачку, где му живи родбина.

Од претњи смрћу бежао је и Хусеин из родне Сомалије. Имао је само 17 година, таман је завршио средњу школу и уписао вишу, када су терористи у његовом граду кренули да врбују дечаке да им се придруже и буду њихов алат за остваривање виших циљева. Његов најбољи друг похрлио је да им се придружи, а Хусеин је пробао да га одговори.

– Свашта сам му говорио за њих, а онда је њих неколико дошло код мене и питало ме кога ја називам „бандитима“. Претили су ми и тражили да им се и придружим. Био сам на вишој школи тек четири месеца и нисам знао шта да радим. Због претњи побегао сам у војску Сомалије. Одмах су ме регрутовали и послали на обуку за кадете. Прво сам девет месеци био на обуци, а онда годину дана учио за официра – прича Хусеин.

Све то време терористи малтретирали његову породицу Тврдили су да је Хусеин неверник и да је свима њима живот угрожен уколико се он не врати.

– Обраћао сам се држави да заштити моју породицу – рекли су ми да су немоћни. Да се вратим, нисам могао јер би ме убили. И одлучио сам, кад су ме из војске пустили на одсуство, побегао сам у Кенију – каже овај симпатични младић.

Из Кеније је путовао углавном пешке. Стигао је некако до Турске, а затим гуменим чамцем до Грчке.

– Вожња преко мора била је ноћна мора, више од четири сата у препуном чамцу који је једва одолевао таласима. Видела нас је грчка полиција у бродићу, па смо побегли на оближње острво. Тамо смо путовали кроз шуме и исцрпљени, уморни, жедни и гладни стигли у неко место. Дали су нам воду и храну и сместили у прихватилиште: велику салу где је било више од сто људи. Услови су били катастрофални, ту смо били девет дана – прича Хусеин.

А онда је наставио даље, ка Македонији и Србији. Када се бежи из домовине мораш да имаш одређени новац или помоћ породице и пријатеља: он је успео нешто да уштеди, а касније су му помагали други.

– Нико од нас не носи новац са собом, опљачкали би нас успут. Кад стигнемо у неко место, јавимо и пошаљу нам брзом поштом – наводи наш саговорник.

У Србију је ушао пешке, а затим се упутио ка Београду. Успут су га сретали људи, давали му да једе. За наш народ има само речи хвале, помагао му је ко је колико могао.

– У контакту сам са породицом преко вајбера. У међувремену терористи су ми убили брата, а савет мојих је: не враћај се. И немам где да се вратим – тихо каже Хусеин.

----------------------------------------------------------------------------------------------

Проћи ћу кроз мађарски зид

Хусеин из Сомалије верује да ће већ за неколико дана кренути даље, ка Мађарској. Питамо га да ли зна за зид који наши суседи убрзано граде. Чуо је за ту, још једну препреку на његовом путу. Баш као и други мигранти.

– Не могу они да затворе баш све, пролаз се увек нађе – додаје с осмехом.

Дестинација му је Норвешка. Из Сомалије је побегао пре више од годину дана, а када ће стићи у земљу где га, верује, чека боље сутра – не зна.


Коментари8
9d666
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile Tuzni
Vrlo je interesantno da svi hoce bas u Norvesku,Predvidjanja su da ce doci do velike seobe naroda a brojka je oko 60 miliona.Dali je realno da zemlja Norveska sa 4,5 miliona stanovnika primi sve te osobe,naravno da nije.To im treba na staru i reci a ne fonansijski ih izcrpljivati do krajnjeg odredista.
kastus k
@vuk vuk Čini mi se da je Vaš stav tipičan primer relativizma i stavljanja-izjednačavanja svega, a čini mi se i da mešate neke stvari. Mislim i da ima ("izvesne)"razlike da nam npr. u neko opustelo selo dođu holandski ili danski farmeri s jedne strane, ili pak izbeglice iz neke egzotične zemlje. Ako je to Vama svejedno, odlično, to je Vaše pravo i mišljenje.
Dragan-Pik-lon Todorovic
Ne treba u ovakvoj situaciji da se ponasamo stresno!Jer Srbija je na raskrsnici puteva a i sama je izvoznik emigranata.Ako samo uzmete zadnjih dvesto godina u razmatranje,videcete da je iz nase zemlje visestruko otislo na sve strane sveta,nego sto ce uopste za sledecih 100.godina proci.Pa bi politicari i elita trebalo da se bore da vrate kuci nase emigrante.Dok strancima trba dati pice i ice i ako treba i avionske karte za njihovo spajanje sa familijom.Na to imaju sveto pravo1 Ovaj cunami emigranata je izazvao prerani pad berlinskog zida!Svi ovi mladi ljudi govore maternjim jezikom a to je Francuski,Engleski,Nemacki,Spanski i idu u svoje bivse metropole!Vecina njih ima vekovne veze jer su bivse kolonije istih.Kao sto se dogodio cunami odlaska u Tursku naseg naroda dolaskom komunista na vlast!Tako da i treca generacija u Istambulu razume srpski jezik! Amerikanci su srusili berl.zid zbog Rusa!No sada(uz obilatu englesku pomoc)zele smrt svom cedu Evropi!Jer ce izgubiti primat!!!
vuk vuk
@kaktus a gde su bezali sa ovih prostora kad je izbio rat? u Evropu ili Somaliju? Najbolje da se svi ogradimo zicama. Da se pocne od Beograda, i oni primaju prepuno siromasnih sa juga Srbije...
Tito Agent
"kastus k | 03/07/2015 10:50 Pa gledajte, ukoliko gradjanstvo drzava u koje hrle ovi nesrecnici ne zele da se suoce sa uzrocima migracija, ja stvarno nemam nista protiv da im drzave postanu vecinski muslimanske. Na ovo su bili upozoravani i niko da mrdne prstom. A tako ce da im bude sve dok se ne budu suprostavili americkom krupnom kapitalu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља