субота, 19.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 02.07.2015. у 22:00 Катарина Ивановић

Менаџери диктирају критеријуме успешности

Вредност фудбалера се мери оствареним резултатима у сениорској конкуренцији и бројем играча који ће бити спремни и конкурентни у наредном периоду да играју на нивоу који се очекује од њих, каже у интервјуу за „Политику” Александар Јанковић, професор на Факултету спорта и физичког васпитања. Упитан шта треба да се уради да би ови играчи који су се освојили Светско првенство на Новом Зеланду једног дана остваривали добре резултате и у сениорској конкуренцији, рекао је да само треба бити стрпљив и створити амбијент да су ти играчи тек на прагу играчке каријере.

Јанковић је раније играо фудбал за неколико клубова у Србији, а затим је био члан стручног штаба у Раду, Црвеној звезди, Литексу, Војводини, ОФК Београду, Железничару, Азину из Техерана, младој репрезентацији Србије (до 21 године), када је освојено друго место у Европи (2007), репрезентације на Олимпијском турниру у Пекингу (2008), као и у сениорској репрезентацији (2008).

Годинама остварујемо добре резултате у млађим селекцијама. Због чега ти играчи не могу да понове те резултате и у сениорској репрезентацији?

У фудбалу постоје два процеса која се разликују. То су припрема за такмичење и такмичење. Чини ми се да смо те стручне појмове разумели на погрешан начин. Припрема за такмичење подразумева да се дечаци (У 21, У 20, У 19, У 17) уче вештинама и да се припремају за високе захтеве које диктира савремени фудбал и све треба да буде посвећено том циљу.

За разлику од припремних селекција, код такмичарске селекције подразумева се да је то А тим, једино мерило вредности треба да буде – постигнут резултат.

Променом критеријума за вредновање успеха (постигнути резултат се поставља као приоритет у припремним селекцијама) мења се и начин рада са децом, а самим тим се и раније постижу такмичарски резултати. Због ране специјализације, као одговора на такмичарске захтеве (али се и селекција играча врши по другачијим критеријумима, јачи, снажнији, бржи...) дечаци, млади фудбалери раније фудбалски сазревају и у таквим условима се долази до резултата који се постижу. Већина наших репрезентативаца који наступају у овим селекцијама већ неколико година игра сениорски фудбал (три капитена водећих клубова су у овим селекцијама) и то је један од разлога зашто смо већ формиране играче уврстили у ову селекцију.

Зашто се ради на такав начин?

Критеријуме успешности постављају менаџери који желе да афирмишу играче недовољно припремљене за врхунске домете и намећу своје интересе испред интереса српског фудбала. Сведоци смо да су играчи у ЈСЛ све млађи и да имамо једну од најмлађих лига у Европи. Такође, навијачи намећу своје критеријуме и од земље која је врло талентована за игру почињемо да личимо на „борбене експедиције”, где се стално потенцира „борба”, „срце на терен”, а све мање се истиче таленат и фудбалске вештине које су вредност овог поднебља. Дакле, целокупни амбијент у коме се уче и усавршавају млади фудбалери промењен је у односу на развијене фудбалске земље.

На СП у Новом Зеланду није било најквалитетнијих, аутентичних фудбалских школа, као што су: Шпанија, Француска, Италија, Немачка, Португалија, Холандија, али играчи тих репрезентација ће за пет до десет година освајати Светска и Европска првенства, Лиге шампиона.

Како то може да се промени?

Искључиво озбиљним стручно-организационим заокретом у разумевању стручног рада. Такође, и амбијент у коме се ради веома је важан. Амбијент више није фудбалски, већ је попримио нека друга обележја.

Фудбалска Србија ради на побољшању услова за рад са децом, едукује тренере, има талентованих играча, само је потребно да се схвати да је ефикасније за српски фудбал да се ради са децом и будућим фудбалерима исправно, како би такмичарски резултати дошли у време када треба да дођу.

Шта треба да се уради да би ови играчи који су освојили Светско првенство на Новом Зеланду једног дана остваривали добре резултате и у сениорској конкуренцији?

Сви се радујемо што наши млади играчи и тренери остварују такмичарски успех. На исти начин смо славили ове репрезентативце у које смо сада тако снажно разочарани. Ивановић, Коларов, Матић, Митровић, Марковић јесу играчи који су постизали врхунске такмичарске резултате у млађим категоријама и то је потврда да постоји пут којим смо већ корачали. Надам се да ћемо коначно пронаћи пут за успех.

Били сте у стручном штабу и сениорске и младе репрезентације. Да ли постоји нека разлика у раду са старијим и млађим играчима?

Разлика треба да буде велика и јесте велика. Разлика је у стручном раду, усмерењима, али и у односима који постоје унутар тимова. На један начин се приступа великим и веома успешним играчима А тима, а сасвим су другачији односи са младим играчима. Нажалост, нема континуитета у раду са селекцијама, па смо стално у преиспитивањима, тражењима нових путева, лутањима и чини ми се увек на почетку пута.

Зашто ће А репрезентација највероватније пропустити још једно велико такмичење и ко је одговоран за то?

Ово питање је веома комплексно и сматрам да сам део одговора већ раније дао. Селектор Михајловић је извршио смену генерације и жртвовао је један циклус са намером да припреми амбијент који је неопходан за успех у наредном циклусу такмичења. Ауторитет који је имао и начин на који је водио репрезентацију треба да буде правац и путоказ за даљи рад. Дик Адвокат, велики тренер и зналац, није разумео специфичности нашег поднебља и менталитет који окружује наш фудбал. Ћурчић са својим стручним штабом долази у тренутку када је, убеђен сам, већ било касно. Играчи који играју за репрезентацију најквалитетнији су у нашој земљи и сваки селектор би позивао исте или скоро исте играче на окупљања репрезентације. Одговорност за резултате обично преузимају тренери или у ретким ситуацијама играчи. У нашем случају одговорност је колективна. Радикални заокрет у разумевању и схватању потреба врхунског, савременог фудбала једина је гаранција да ћемо посматрати нашу репрезентацију на великим такмичењима. Под тим заокретом сматрам да сви актери у фудбалу треба да ставе интересе фудбала на прво место, дозволити стручњацима, тренерима да се баве послом који им припада, играче поставити на место које им припада, а тако и спортске раднике, менаџере, навијаче.

Коментари1
3f148
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

straja todosic
Uvazeni strucnjak gresi samo u jednom.NAJBOLJI TIM NE CINE NAJBOLJI IGRACI.Tim se stvara,komponuje,doteruje,uskladjuje,dopunjuje..ali ne IZBORM NAJBOLJIH...to nikad nije dalo ocekivane rezultate...Samo jedan primer "na istoj strain odbrane NE TREBA da igraju dva najsporija igraca" bez obzira sto od njih NEMA BOLJIH..ali ima brzih.....uostalom videli ste levu stranu nase reprezentacije.....da ne duzim tim ne cine najbolji igraci nego najbolje ukomponovana celina sa svih ASPEKATA....fudbalskih,fizickih,intelektualnih,saradjujucih...... da da a ne 11 najboljih I ...I dobije se ono sto smo dobili.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља