петак, 05.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 03.07.2015. у 15:00 А. Микавица

Инвеститори чекају обећане паре

Већи број радних места најбољи је доказ привредног раста једне земље (Фото Ј. Слатинац)

Држава Србија Уредбом о условима и начину привлачења директних инвестиција, која је ступила на снагу 21. марта, планирала је ове године за ту сврху чак 6,5 милијарди динара. Прошло је три и по месеца од како је тај „правилник” о додели бесповратне државне помоћи улагачима ступио на снагу, али ниједан инвеститор није дошао до једног јединог евра.

Зашто?

Министарство привреде још није расписало конкурс за доделу ових средстава, нити саопштава када ће привреда моћи да кандидује своје пројекте за ову државну субвенцију.

По новој уредби, скројеној по важећим прописима Европске уније, на државну бесповратну помоћ могу да рачунају домаћа и страна предузећа која улажу у производњу робе за извоз, или у пружање услуга које се путем информационо-комуникационих технологија пружају корисницима у иностранству.

Ако испуне услове, великим предузећима држава би покривала до 50 одсто оправданих трошкова улагања. Средњим под истим условима следује 60, а малим фирмама 70 одсто оправданих трошкова. Колики ће део оправданих трошкова инвестиције држава покрити својом субвенцијом зависи и од њене вредности, од тога колико ће радника запослити, као и од степена развијености региона у који се улаже.

Ако су оправдани трошкови улагања до 50 милиона евра, држава ће инвеститору покрити половину. За део оправданих трошкова улагања од 50 до 100 милиона евра, од државе ће се добијати 25, а за веће од 100 милиона евра до 17 одсто.

Оправдани трошкови су улагања у материјална и нематеријална средства, укључујући и трошкове закупа непокретности или трошкови бруто зарада у двогодишњем периоду после завршетка инвестиције, што подразумева достизање пуне запослености и висине најављеног улагања.

Инвеститор који добије ову државну помоћ обавезан је да изграђени производни погон и број запослених одржи у истој општини најмање пет година и да исплаћује зараду већу за 20 одсто од важеће минималне зараде. Рок за завршетак пројекта је три године од закључења уговора, а најдуже пет година уколико Комисија такав захтев одобри.

Минимални услов да инвеститор конкурише за државну субвенцију је 30 радних места и 250.000 евра оправданих трошкова улагања у IV групи развијености и у девастираним општина, а 40 радних места и 500.000 евра оправданих трошкова улагања у III групи развијености општина. Ако се улаже у општину II групе развијености, услов је да отвори 50 радних места и милион евра оправданих трошкова улагања, а 70 радних места и милион евра оправданих трошкова улагања у I групи развијености општина. За сектор услуга услов је 20 радних места и 150.000 евра оправданих трошкова улагања. У зависности у коју општину улаже, инвеститор може да рачуна и на субвенцију бруто зараде по запосленом, која се креће од 20 до 40 одсто. То значи да ће држава за свако ново радно место инвеститору исплатити од 3.000 до 7.000 евра.

Додатни подстицаји од државе инвеститори могу да добију за радно интензивне и капитално интензивне пројекте, односно за улагања која запошљавају више људи и фабрике са скупом опремом.

Зашто се 6,5 милијарди динара планираних за подстицање инвестиција не користи, за сада може само да се нагађа. Оне који траже одговор, у Агенцији за страна улагања и промоцију извоза, која је до 2013. године одобравала ова средства, упућују на Министарство привреде, али, отуда одговор на постављено питање никако да стигне.

----------------------------------------------------

Чека ли се нови закон?

Од средине априла до 5. маја трајала је јавна расправа о Нацрту закона о улагањима. Министарство привреде је тим поводом објавило да је Нацртом новог закона предвиђено изједначавање домаћих и страних улагача којима се гарантује слобода улагања по најбољим стандардима међународног инвестиционог права. Предвиђено је и уређење институционалног оквира за ефикасно пружање услуга улагачима, као и оснивање Савета за економски развој и Развојне агенције Србије, која би била правни следбеник укинутих Агенције за страна улагања и промоцију извоза и Националне агенције за регионални развој.

Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) критиковала је Нацрт закона о улагањима. Замерка је да његове одредбе не нуде нешто ново инвеститорима, а отварају простор за корупцију.

Министарство привреде је одговорило да је непријатно изненађено реакцијом НАЛЕД-а, зато што је неаргументовано и тенденциозно критиковала текст радне верзије Нацрта закона о улагањима.

Да ли се чека нови закон о улагањима, да би потом почело субвенционисање инвеститора – питање је на које, такође, нема одговора.

Коментари2
5213d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

treba sve suprotno raditi
Nestrucni i nepismeni ljudi vode drzavu i donose neozbiljne odluke koje narod placa smanjenjem plata i penzija, bice jos pritezanja kaisa na svim poljima zato sto je "olos" isplivala na povrsinu a pametni ljudi sve vide, ako se neko usudi i "pisne" Vucic odmah reaguje , a ti si iz DSa, gledam kako se drzava raspada....a narod gladuje, od bogate drzave vlast pravi Robovlasnicku
Aleksandar Mihailovic
Ovo sa "robom za izvoz" je mačak u pocepanom džaku. Zbog čega? Strani "investitori", kupci za skoro "dž" domaćih firmi, proizvode bilo šta, radna snaga im je najjeftinija, ali, kada izvoze ne izvoze po realnim cenama već damping i to svojim matičnim firmama, a ove po pravoj ceni prodaju dalje. Profit ostaje njima a u Srbiji ostaju krediti i sve što im država daje kako bi se pokrenuo "izvoz". Setimo se samo železare, izvezla je najkvalitetniji čelik, na stotine hiljada tona, a ostavila 450 miliona $ duga koje je Srbija velikodušno oprostila i naplatila reketiranjem penzionera. Aj da vidim investitora iz Srbije koji će u USA da ostavi toliki dug, ima li ga, ili bilo gde? Na svakom koraku nam postavljaju rampe i nogu, a mi i dalje puzimo nosem duboko zabijenim u korov upropaštenih firmi, i to unazad. Srbija plaća penale za odobrene kredite jer nema projekte, a ovamo daje debele pare, "subvencije", za uništavanje firmi i za inkubatorsku negu uvozničkih lobija. Oj BRE Srbijo među šljivama!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља