среда, 24.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Дошли смо до клевете

Аутор: Владимир Кецмановићнедеља, 05.07.2015. у 09:15

„Дух национализма, Кецмановићу, то је дух касабе (пусти ти паланку, нисмо ми до паланке ни стигли) и тај дух није у стању ништа да уради. Осим да у ’најстаријем листу на Балкану’ пише – а без икакве везе са поводом и темом – с ким се дружио и с ким је седео деда нечије деце. Бежи из тих новинчина. Док још имаш талента.”

Овако у тексту „Латинка и латиница”, објављеном пре који дан у „Данасу”, Света Басара окончава своје прво реаговање на мој текст „Испеци па реци”, који је дан раније објављен у „Политици”. У тренутку док пишем ово стигло је још једно Басово реаговање – на које ћу се успут осврнути нешто касније. Нисам сигуран да тих реаговања, пре него што овај текст угледа светло дана, неће бити још, па ћу на њих накнадно одговорити ако будем имао на шта.

Да почнемо.

Касаба и паланка су, мање-више исто, разлика је само у томе што касаба делује више „туркиш”. Чињеница да Басара то што је „туркиш” сматра нижим од нечега што није, могла би да служи као потврда занимљиве тезе мог друга Мухарема Баздуља да су српски „антинационалисти” и „европејци” кудикамо већи исламофоби од српских националиста. Али, не бих даље да разрађујем ову мисао, оставимо то за неку другу прилику јер тренутно имамо преча посла.

Питање с ким се дружио и с ким и с чим се евентуално коцкао (седење нисам помињао) деда нечије деце не само да нисам споменуо „без икакве везе с поводом и темом” него је оно кључна тачка мог текста. Зато што сам трачерски настројен? Зато што желим да узнемиравам нечију децу? Зато што ме је понео таблоидни дух времена у ком живимо?

Не, него напросто зато што је у тексту на који сам реаговао Светислав Басара написао:

„Немам доказа, али подозревам да је део крвавих пара завршавао и у пословично незаситом џепу ’оца нације’”.

За неупућене, ако таквих још има, „отац нације” је мој покојни пријатељ Добрица Ћосић. Он „оцем нације” није прогласио сам себе, него су га проглашавали и проглашавају га други, што у позитивном, што у негативном контексту, за разлику од покојног Бране Црнчевића, деде Басарине деце, који је, обраћајући се српском народу као „синовцу”, „стрицем нације” прогласио сам себе.

Суочен са безочном клеветом коју Басара износи, и сам признајући да за њу нема доказе, запитао сам како на такав безобразлук човек може да реагује.

А онда сам прочитао реченицу: „Којима је Караџић, приликом деобе хуманитарне помоћи, поглавито хране (43 одсто припадало Србима) ту помоћ – из ’стратешких’ разлога – ’ладно одузимао и после је уновчавао и трошио по београдским коцкарницама.”

Басара се сам наместио.

Је ли Брана Црнчевић био коцкар? Јесте. Је ли се дружио са Караџићем – јесте. Па ако су се дружили и ако је волео да се коцка, не делује невероватно да су, ако је Караџић, као што тврди Басара, ишао у коцкарнице, тамо, барем понекад, ишли заједно.

Дакле, ја нисам рекао да ишта „подозревам” нити сам покојног Црнчевића оптужио да је са Караџићем делио хипотетичку хуманитарну помоћ о којој прича Басара. Па ипак се, чак и на такву, клевете лишену опаску, зет присетио како је реч о деди његове деце.

Питање свих питања ове полемике гласи: да ли Светислав Басара мисли да Добрица Ћосић нема унуке и да ти унуци немају родитеље? Или, можда, налази да Црнчевићеви унуци имају већа права него Ћосићеви због тога што им је он отац?

А из овог изведено питање је: Ако је писање о томе с ким се дружио деда нечије деце национализам, како се назива засипање деде деце неких других људи најгорим инсинуацијама?

„Либерализам”? Тешко. „Будизам”? Нема шансе. Ни остали „изми” које помиње Света ми се не чине баш адекватним. Фашизам – на то, већ, личи. Ама, будући да су српски аутошовинисти, Светини нови пајташи, тај термин – баш као српски шовинисти, њихова браћа близанци, термин „издаја” – обесмислили бесконачним понављањем, као примеренији се намеће један други.

А тај је – празилуковићевизам. Или, још примереније – празилуковићевштина.

П. С: Драго ми је, Басара – да се и ја теби обратим у другом лицу – што си по кафанама „бранио” мој талент, роман и ентер стил. И то ми је драго више због тебе него због мене. Као што ми је – више због себе него због тебе – драго што сам, као што намеравам и убудуће, по кафанама бранио, браним и бранићу твој талент и оно добро што си написао. И не брини за мој дар, као што ни ја не бринем за твој – није талент сапун па да се потроши. Али, не заборави – не постоји дар који даје право на пљување по туђим гробовима. Немој то да радиш. Ако не због себе, онда, барем, због деце и унука, кад си их већ поменуо. 


Коментари21
25d34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Predrag Ilić, Banja Luka
Baš me steglo oko srca što se ova dva barda srpskog pera ovako titanski hvataju u koštac. Sad sledi dobro domaće lemanje tarabama i pominjanje baka (dede smo pobrojali), sestara i strina sa seksualnom konotacijom. Ćutite, bruke jedne. Obojica.
неукротиви бунтовник
нема веће срамоте за људски ум од мутиране подвојености,дволичности која се интендира наметнути јавности гласно и немаштовито уз накарадно поимање великих српских стваралаца,јер једино и тако могу опстајати у нечасним јавним гласилима, зар је могуће и замислити немушту усрдност нижњих да се својим шкрабањем вину уз великана српске књижевности ДОБРИЦУ ЋОСИЋА, и да га ољагавају у оним својствима за која они нису ни способни да схвате,а камоли појме,у једну моралну српску громаду
Перица Перић
Кафанска памет оличена у господину Басари влада Србијом. На жалост!!
Румија Бар
Радовао бих се када би ПОЛИТИКА имала снаге да пусти све коментаре али не вреди тако ПУНО тражити чак ни од ПОЛИТИКЕ! Зато млади и талентовани пишче настави тако, само настави ради себе али и ради нас јер АУТОШОВИНИСТИ су најгори слој који један Народ може да изроди!Толико од мене са дивног плавог србског Јадрана!
deda vukasin iz klepaca stevanovic
Vladimir Kecmanovic kao i uvjek puca u sreddin i ubija tri punata,covjek spada u oni 2% pametnih srba. ja Basaru stavljam u onih 2% na drugoj strani ali bi pitao drugo srbijance,kako to da je UVJEK Karadjic kockar,Mladic zlocinac,Milosevic balkanski kasapin a mesic,djukanovic,gotovina,gligorov demokrate i borci za mir i ljudska pravo. K A KO ima li tu pameti ili se racuna na glupost onih 96% ljudske mase.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Коментари
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља