субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 04.07.2015. у 09:15 Исток Павловић

Дигитални преокрет

Пре неколико дана у Паризу је започео огроман штрајк таксиста против компаније „Убер”. О томе сте вероватно читали у медијима. То је само још један у низу протеста против ове компаније, која се полако шири у све државе света и пружа услуге превоза које су јефтиније од класичног таксија. Насупрот класичним такси удружењима, која морају имати на стотине запослених, овде је у питању само једна мала мобилна апликација и одатле потиче разлика у цени услуге.

„Убер” је пример нечега што се зове дисруптивна иновација – иновација рушења. Ово је доминантна парадигма новог таласа дигиталних технологија, а суштина је у следећем: за разлику од традиционалних иновација, којима је циљ да унапреде неку област, дисруптивне иновације имају за циљ да комплетно сруше и редефинишу ту област и да потпуно промене начин на који људи у њој функционишу. Сам термин је релативно нов, из деведесетих је година, а његов аутор је професор Клејтон Кристенсен са Харвард бизнис школе.

Последице дисруптивних иновација могу бити екстремно добре и екстремно лоше у исто време, а то се најбоље види на примеру „Убера”. С једне стране, омогућава људима да се возе по нижим ценама, с друге стране, оставља десетине хиљада људи без посла. Генерално, многе од ових иновација заснивају се на принципу елиминације посредника. Зато није ни чудо што се сада појавио велики број „стартап” компанија којима је циљ да ураде то исто у некој другој области. Данас сви имају приступ интернету и мобилне телефоне са апликацијама. Захваљујући томе, један мали тим људи може да направи нешто што ће срушити комплетан систем који је грађен вековима.

Једна од области која је одавно доживела потпуни преокрет због дигиталних технологија јесте туризам. Туристичке агенције полако постају прошлост. На „гугл трендовима” може се видети да је потражња за туристичким агенцијама опала пет пута од 2005. године до данас. Од десет људи који су некада користили агенције, данас то чини само двоје. Разлог је једноставан – комплетна понуда хотела и одмаралишта може се наћи на интернету, путем специјализованих сајтова који нуде поређења цена, резервацију термина директно од власника објекта и, најважније – нецензурисане коментаре и оцене људи који су већ били у тим хотелима.

У таласу дисруптивних иновација, једну по једну област друштва потпуно редефинишу дигиталне компаније, које су схватиле како могу да елиминишу посреднике и замене их неком интернет технологијом. Ове иновације су често у почетку смешне и неприметне – делују као нешто што користи мали број чудака и што никада неће заживети. Ови „чудаци” су заправо нешто што се у економији зове „рани усвајачи” и они су стуб сваке дигиталне револуције. Готово преко ноћи, иновације се прошире од овог уског круга људи до широких народних маса и све се мења из корена. Велике компаније из традиционалног система најчешће болују од превеликог самопоуздања и називају ове пројекте „играчкама”. У једном тренутку те играчке почну да их избацују из посла, а тада је већ касно.

Поставља се питање – ако је ово већ препозната појава, зашто онда те иновације не ураде неке постојеће глобалне компаније, већ као по правилу то увек дође од неке нове, мале фирме? Ово појава се зове „иноваторова дилема”. Наиме, велике компаније најчешће нису у стању да изведу дисруптивну иновацију зато што би то значило да прво морају да униште саме себе, а то је за већину њих немогуће.

Организације које се баве дигиталним технологијама много лакше могу да се уклопе у овај нови систем размишљања. На пример, Марк Закерберг, лидер „Фејсбука”, поделио је свим својим запосленима брошуре у којима је рекао: „Ваш циљ није да унапређујете ову компанију, већ да је уништите. Потребно је да сву своју памет и енергију усмеримо у размишљање како да уништимо нашу компанију, јер ако то не урадимо ми, урадиће неко други.” У преводу, он жели да његови запослени смисле нешто што ће заменити „Фејсбук”, јер ће у противном то пре или касније урадити неко други.

Живимо у занимљивом времену. У овој и наредној деценији дисруптивна технологија донеће нам комплетно редефинисање разних сфера живота. Многи људи ће остати без посла (пре свега, разни посредници), али ће зато и свима нама многе ствари бити доступније и јефтиније.

Факултет за медије и комуникације

Коментари13
878c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

objektivno o
Ne vidim nista lose u tome da se preskoci sve ono sto je zaostalo i prevazidjeno. To i jeste sustina napretka. Kada bi recimo uspeo projekat brzog podzemnog voza to bi "narusilo" dosadasnji nacin prevoza. Protivnici preskakanja nepotrebnih sistema su kao i uvek u istoriji unapred osudjeni da izgube. Ako postoji bolji nacin da ljudi medjusobno komuniciraju i pruzaju usluge naravno da su turisticke agencije, taksi, cak i lekari a pogotovo drzavni sluzbenici nepotrebni, kao i mnogi drugi. Ostace od svih njih mozda po koji procenat ali sve ostalo mogu da rade drugi bolje i cemu onda podrzavati nasilni retrogradni monopol onih koji vuku unazad? Nema tu nikakve dileme, to je samo normalna frikcija nesposobnih koji se odupiru progresu.
Ненад Влајковић
Јако занимљив текст, па нешто мислим шта ће се десити са радницима у фабрикама када 3Д штампање, роботи и компјутески ботови још више појефтине? Нпр. Нисан и Тојота у Јапану имају 70% мање радника него пре 20 година баш због тога што су на многа места за која није потребна огромна иновативност упослили роботе. То нажалост значи да ће будућност доћи и у Србију и затећи нас неспремне. Јер и даље живимо у илузији да ће неко моћи да нађе посао за десет година а да је образован по нашем средњошколском или чак факултетском образовању ако није врхунски таленат. Или ће наћи посао само они који буди јефтинији од робота? Данас у развијеним земљама свега 2% радне снаге ради у пољопривреди, шта ћемо кад ту цифру досегне индустрија или чак и услуге?
iz ugla
Koristim Uber u Londonu gde zivim i jako sam zadovoljan kao korisnik iz sledecih razloga: 1. Sigurnost. Svaki vozac je registrovan, brojem, imenom, prezimenom i slikom koja se pojavi na aplikaciji kad se izabere vozilo 2. Tacno se vidi na mapi gde je vozilo i kada ce da stigne 3. Kako je bankovna kartica registrovana na Uber aplikaciji, da bih narucio i koristio vozilo, nit mi treba kesh, nit kartica u novcaniku, samo telefon. Nema sta da se opljacka. 4. Prikaz procenjene cene voznje, pre potvrde o narucivanju vozila. Do sada cena voznje nije bila veca od procenjene, tako da nema prevare. 5. Cena voznje u proseku tri puta jeftinija nego standardni taxi i dva puta jeftinija od drugih udruzenja, kao Adison Li. Jos da dodam da omogucava zaposljenje velikog broja ljudi, kao vozaca, tako da oni posrednici koji izgube posao, mogu da voze, kad god hoce. Sam svoj gazda posao. Poceo sam da razmisljam da ostavim svoj posao i da pocnem da vozim.
Neša (Glodur)
"Zanimljivo" je da sva "spasonosna" rešenja donosi internet koji je u rukama Globalista a služi im za stvaranje profita i pregled, kontrolu i upravljanje informacija i svetom. O negativnim stranama nije dozvoljeno govoriti jer su u agendi brutalnog kapitalizma remetilački faktor. Uvek su profiteri dobre ideje zloupotrebljavali pretvarajući ih u loše. Internet je od dobre ideje komunikacionog povezivanja akademskih institucija pretvoren u najvećeg uništitelja modernog društva. Najviše banalnosti, primitiivizma i ostalih negativnosti nalazi se na internetu čime je postao osnovno sredstvo decivilizacije.
Vojkan Zigulovski
Pričanje u prazno. Treba se osvrnuti na konkretan slučaj sa taksi službama i objasniti prednosti i mane Ubera.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља