понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:42

Срце више воли врућину него мраз

Аутор: Оливера Поповићсреда, 08.07.2015. у 08:15
Млади лакше подносе тропске врућине (Фото Ж. Јовановић)

Први топлотни талас у овој сезони свом силином ударио је широм Србије и Београда, а у народу познате јулске, петровске врућине – стигле су овог лета раније и запослиле лекаре. Ургентни центар је већ уочи викенда „прокувао“ од великог броја пацијената.

– У петак помоћ је потражило 880 људи, а од тог броја 65 су примљени на лечење. То је био знак велике промене и почетка најављеног топлотног таласа. Овај тренд се наставља. Пацијенти само стижу. Највећа гужва је у интернистичкој амбуланти, али и у неуролошкој: више шлогова и погоршања код оних особа које су већ имале мождани удар – каже за Политику директор Ургентног центра, професор др Милика Ашанин, иначе, кардиолог по специјалности.

Наш саговорник подсећа на дефиницију „топлотног таласа“: појаве када је најмање три узастопна дана максимална дневна температура ваздуха изнад дефинисане критичне вредности за здраве људе. Критична температура за наше поднебље је изнад 32 степена Целзијуса.

На констатацију да је кардиолозима и лекарима сигурно ових дана веома тешко, добили смо изненађујући и запрепашћујући одговор: др Ашанин је одговорио да је лекарима кардиолозима лакше лети, а онда је обећао да ће наше питање поставити на јутарњем састанку. Тако је јуче и урадио.

– Безрезервно, кардиолози су казали да више воле лето. Тада за њих има мање посла: срце, веровали или не, врућине угрожавају мање него зимске промене времена и мразеви. Сад нас гњаве ове врућине, па смо заборавили зиму! Кад зими температура падне за 10 одсто, чак 20 пута је већи ризик да људи старији од од 65 година добију инфаркт. Кад температура лети порасте за 10 степени, ризик је мањи. Чини нам се да нам је теже лети него зими, али није тако – објашњава др Ашанин.

Промене температуре, било зими или лети, повећавају број пријема у Ургентни центар и на кардиолошка одељења између пет и 15 одсто, с тим да је утицај мраза и нижих температура већи.

Ово, међутим, не значи да се не треба придржавати препорука да се у најтоплијим деловима дана борави код куће. Очито је да ово интерно гласање кардиолога није разлог за опуштање. Напротив!

– Када притисну овако високе температуре и врућине потребно је бити само мало опрезнији и склањати се са сунца. Треба се заштити тканинама, преко којих се човек лакше зноји, пити довољно течности, узимати чешће, а мање оброке и не преоптерећивати стомак. Активности треба смањити на најмању могућу меру и, ако је могуће, боравити у расхлађеном, климатизованом простору – наводи наш саговорник.

Др Ашанин објашњава и да се организам од врућине брани знојењем, али тада се губе важни минерали за рад срца: натријум, калијум и хлор. С друге стране, смањује се и количина течности која циркулише организмом.

– Срце на то реагује убрзаним срчаним радом и оно, као пумпа, мора више да ради, што је додатни напор. Самим знојењем се повећава густина крви, вискозност, а повећава се згрушавање крви, а то су све околности које могу да доведу до срчаног удара.

Да нешто није у реду, свако може да осети када му срце куца јаче и брже. Такође, када се услед знојења губи течност, може да дође до пада крвног притиска, због чега многи падају на улицама. Пацијент добије вртоглавицу или може да изгуби свест. Све су то сигнали које нам организам шаље на време – каже др Ашанин.

Здраве особе ће ово савладати без проблема. Међутим, у ризику су особе старије од 65 година, људи који имају факторе ризика за болести срца или хронични срчани болесници: они срчани удар могу да добију у критичном периоду излагања од једног до шест сати.

– Људи заборављају да кардиолошки лекови, на пример чувени бета- блокатори, као што су „пресолол“, „индерал“, „карведилол“, „конкорд“ које пацијенти узимају врло често успоравају откуцаје срца и тако ограничавају способност срца за расподелу крви за ефикасну размену топлоте. Они морају, у договору са својим лекаром, да измене дозу лека коју примају током летњих месеци. Слично је и са пацијентима који пију диуретике за избацивање течности из организма – каже др Ашанин.

-------------------------------------------------------------------------------

Боравак на сунцу није забрањен леченим од рака

Пацијенти који су завршили терапију зрачењем немају разлог да избегавају шетње или боравак на отвореном, али као и све друге особе у тренутку када је Србију притиснула велика врућина и топлотни талас, то треба да раде у доба дана када сунце није најјаче – савет је лекара.

Асистент др Сузана Стојановић Рундић, радиотерапеут и начелница одељења Дневне болнице радиотерапије Института за онкологију и радиологију у Београду, објаснила је за „Политику“ да особе које су завршиле терапију зрачењем немају ниједан разлог да избегавају излазак из своје куће. Ипак, по речима наше саговорнице, свака особа треба сама да процени колико јој прија боравак изван куће.

– Никакве конкретне смернице и препоруке о томе када и колико могу да се излажу сунцу не постоје за особе које су због лечења малигне болести биле подвргнуте зрачењу. После завршеног лечења за њих важе све препоруке које важе и за друге особе: излазак на сунце требало би да избегавају у периоду до 10 до 17 часова, да користе заштитне креме против УВ зрака и да носе одговарајућу лагану одећу. Ове особе могу најнормалније да уживају у боравку на мору и планини, једино им се не препоручују топле термалне воде у бањама.

-------------------------------------------------------------------------------

Препоруке за живот на тропским врућинама

Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ издао је препоруке становништву како да се понашају током топлих дана.

– Собна температура испод 32 степени Целзијуса током дана и испод 24 степена Целзијуса током ноћи су препоручене температуре. Ово је нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике.

– Искористите ноћни ваздух да расхладите свој дом.

– Смањите топлотно оптерећење у свом дому у најтоплијем делу дана: искључите вештачко осветљење и све електричне уређаје који нису неопходни.

– Окачите влажне чаршаве на отворене прозоре како бисте расхладили ваздух у соби, уколико немате клима уређај.

– Избегавајте боравак напољу у току најтоплијег дела дана – од 10 до 17 часова.

– Колико можете, избегавајте напорне физичке активности. Ако морате да их обављате, чините то у току најхладнијег дела дана, што је обично између 4 и 7 часова ујутру.

– Не остављајте децу, као ни животиње, у паркираним возилима.

– Носите лагану, комотну одећу од природних материјала, светлих боја. – Ако излазите напоље, носите шешир или капу са широким ободом и наочаре за сунце.

– Редовно пијте довољно течности, пре свега воду. Искључите алкохол и смањите унос кафе и газираних безалкохолних пића. Узимајте мање, а чешће оброке.


Коментари2
91cc5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kakva gluposti
na velikim vrucinama krvni sudovi se sire,rad srca se usporava...da ne govorimo o osobama sa raznoraznim poremecajima kao sto su aneurizmi...
Jole Manojle
Srce ne voli ni vrućinu ni mraz! Tako piše u tekstu a naslov ga demantuje!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља