субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Хуго Бос у Земуну

Аутор: Мића Вујичићсубота, 04.08.2007. у 15:00
Стари Земун, Бежанијска улица

САВРЕМЕНА ПРОЗА
Треба имати литерарне храбрости, па најавити прозно петокњижје. Потом треба имати и добру дозу списатељског стрпљења и талента, те један такав капиталан пројекат полако привести крају. Нови роман "Шнит" Игора Маројевића упућује нас на закључак да ће писац овог пута и у овом случају највероватније победити своју опасну и храбру најаву и да ће из вечито неизвесног позива на двобој са идејама и тек створеним јунацима – које неретко поједе згужвани папир – изгледа изаћи као победник.

Доказ за то су објављене књиге: роман "Жега" о сукобу бијелаша и зеленаша у Црној Гори, збирка српско-шпанских прича "Медитерани" и најновији "Шнит" – прва три дела поменутог етноквинтета ког на окупу, између осталог, држи централна тема – проблем мултикултуралности, и за Маројевићев опус врло битна игра са историјом. Дакле, управо она игра коју ћемо према пишчевима најавама играти у следећа два наставка: у роману чија ће тема бити судбина Немаца у Војводини након Другог светског рата, као и у роману о деведесетим годинама, али тек онда када овај језиви период буде могуће назвати нешто даљом историјом, са безбедне временске дистанце.

Одбораши и црноодораши

Дотле читамо најновију Маројевићеву књигу "Шнит", која за тему има Земун у доба Другог светског рата "када је овај град припао НДХ", како то пише на корицама књиге, уз заводљиву напомену да се ради о првој прозној обради ове теме. Роман описује наизглед мирни саживот Срба, Немаца и Хрвата, и приповедачки врло убедљиво објашњава како тај "саживот" брзо постаје вртлог који ће прогутати од сваког народа понешто. Главни јунак је Земунац Новак Маричић, контроверзна и врло занимљива фигура, човек који је у та гадна времена истовремено у љубавној вези са две новинарке. Једна је немачка журналисткиња Карен Фрост, а друга сарадница загребачког недељника "Спремност" Моника Вранић. То није све. Имамо још и двоструку породичну трагедију, бег главног јунака и потрагу за њим која ће кренути од Земуна а стићи до Равне горе. Роман обилује занимљивим ликовима, па тако срећемо једног невидљивог партизана, или пре његову сенку, и (веровали или не!) чувеног модног креатора Хуга Боса, "историјски познатог и по томе што је дизајнирао и шио СС униформе" како прецизира рецензија. Читав роман на окупу држи тема "новинарства" у Земуну. Прецизније, своје јунаке Игор Маројевић заправо пакује у десетак новина које су тих лета биле (што тајно, што јавно) штампане у наизглед мирној вароши. Писац тако и у овом етнороману нуди псеудоисторијску причу, али и хронику која попут свих вести из ове рубрике подвлачи судбину појединца, малог човека и његове трагедије, насупрот великим историјским ударима и големим повесним причама које бацају сенку на све око себе.

Познато је да Игор Маројевић у својим делима често покушава и успева да расветли одређени историјски период из свих могућих углова и да на неки начин разбије општа повесна места, сводећи своју причу на сторију о једном (да не кажемо) малом човеку, који се ни по својим схватањима, а ни по свом усуду, не уклапа у историјске обрасце које је повест наметнула као једине могуће. Такав је случај и са Новаком Маричићем који није тамо а ни овамо. Читав "Шнит" јесте покушај да се избегну груби историјски редови и да се судбина јунака испише мекшим литерарним пером. Да се заобиђу општа места и да се, условно говорећи, за историјску причу нађе један литерарни еуфемизам. Видљиво је да се писац и на плану самог језика бори са повешћу и контекстима које она са собом носи. Игор Маројевић тако тражи лична језичка решења не би ли прескочио осредњост, одјеке јавног дискурса, или актуелну употребу појединих речи. Управо због свих оних контекста које са собом повлачи реч "усташа", писац избегава да је употреби кад год то може, те чешће користи термин "ухаеровци" или "црноодораши". Слично је са "четницима" који су "одбораши" или "партизанима" који су "герилци" и слично. Све то читаоцу приближава јасну пишчеву намеру да се избегну општа места, да се искључи могућност уплива било које врсте повесне или актуелне баналности и да се један историјски тренутак осветли сасвим новим светлом, из сваког могућег угла, са малим човеком у главној улози.

Роман увијен у новине

Игору Маројевићу све то и овог пута полази за руком. Уз то, "Шнит" је врло занимљив и непредвидив, пун занимљивих јунака и необичних прича, иако је његова драматуршка концепција нешто сложенија него што је то могао бити случај. Довољно је било на нивоу саме фабуле у причу увести "новину" као тему и та би се метафора успешно пресликала и на саму форму романа. Жанровска одредница "роман-таблоид" коју проналазимо у поднаслову само је без потребе отежала ствар. Може бити да она до краја није ни спроведена, као што може бити да сва поглавља баш и нису писана у различитим новинским формама, типа вести или интервјуа. Да се разумемо, то и није штета! Једноставно, већ занимљивом и сложеном "Шниту", није требало никакво новинско одело, као ни сувишна одредница "роман-таблоид". Његовој провокативности већ довољно доприносе Хуго Бос и прича о Земуну у ратним годинама. Све остало је добра прича. Плус полемике које ће иза тога доћи.


Коментари0
5bfbb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Књиге

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља